Sunday, 23 October 2011

23/10/2011

Dakle, nastavljamo sa preporukama!

Prva preporuka, a ujedno i čestitka za priređivački rad, ide za knjigu:

NORMAN SPINRAD: OKVIR I RETROSPEKTIVA



Oni koji se bave žanrom i koji su pomalo upoznati sa sudbinom ove knjige, jedva su dočekali da ugleda svetlost dana. Ovo je, narode, ozbiljna studija žanra od strane Normana Spinrada, čoveka koji je bio, i to u dva navrata, presednik Američke asocijacije SF i F pisaca. Knjigu je priredila suvlasnica ovog bloga, Lidija Beatović, na čemu joj ovim putem čestitam.

Sadržaj knjige je sledeći:

SF u stvarnom svetu:

- Svetovi Trećeg Sveta
- Vreme, Prostor i Kultura
- Naučna fantastika u stvarnom svetu
- Snovi o Svemiru
- Politički SF
- Imperator Svega
- O tvrdom SFu
- Neuromantični Kiberpankeri
- Ko će vaskrsnuti naučnu fantastiku?
- Tamo daleko napolju
- Grafička Novela

Sanjači svetova:

- Sterdžen, Vonegat i Pastrmka
- Neobičan slučaj J. G. Ballarda
- Transmogrifikacija Filipa K. Dika
- Autobiografija / Norman Spinrad


Narode, ovo delo je a must have za sve poklonike žanrovske književnosti. Izdavač knjige je EVEREST MEDIA, čiji je vlasnik, Boban Knežević, jedan od ljudi koji je najviše uradio za domaću SF/F/H scenu.

Takođe, sve knjige koje čovek izdaje i koje je već izdao su zaista sjajna dela, vredna vaše a bogami i moje pažnje. Ono što bih preporučio jeste da odete na sajt ČUDNE KNJIŽARE i pazarite, pa, za početak, sve knjige od Filip K. Dika i Rodžer Zelaznija.

Valjalo bi napomenuti da se štand ovog izdavača nalazi na sajmu u hali broj 4, a naziv štanda je ZNAK SAGITE.

E sad.


Dosta o žanru.

Obratićemo pažnju, ovoga puta, na mejnstrim prozu (mada, šta je danas mejnstrim uopšte?).

Prva preporuka za nove stvari koje bi valjalo overiti, u izdanju izdavačke kuće GEOPOETIKA, jeste:

POL OSTER: SANSET PARK




Kao i Erik Majkl Paker, glavni junak DeLilovog Kosmopolisa – romana posvećenog upravo Polu Osteru – i Majls Heler, glavni junak nove Osterove knjige, romana Sanset Park, ima dvadeset osam godina i Njujorčanin je. Njihove sličnosti tu, međutim, završavaju. Dok je DeLilov Paker multimilijarder, Majls Heler na Floridi preživljava radeći kao fizički radnik. Napustivši rodni grad i fakultet zbog porodične tragedije, godinama je lutao Amerikom, a za Floridu se vezao zbog mlade devojke, Pilar, koja je još srednjoškolka. Upravo zbog njene mladosti, međutim, tačnije rečeno, maloletnosti, Majls će se (privremeno) vratiti u Njujork, odazvavši se pozivu starog prijatelja...

U Sanset Parku Oster se vraća nekim od svojih opsesivnih tema: mladosti, porodičnim odnosima, Njujorku, književnosti. Kontekst je savremen: vreme svetske ekonomske krize i masovne nezaposlenosti, vreme u kome doktoranti i perspektivni umetnici jedva spajaju kraj s krajem, vreme fluidnih i neodređenih društvenih vrednosti. U svetu u kome je izvesna samo neizvesnost, Osterovi junaci u ljubavi pronalaze jednu od retkih oaza smisla.

Iako je Majls Heler bez sumnje glavni junak romana, njegova perspektiva nema privilegiju da bude jedina iz koje se priča pripoveda. Perspektive njegovog oca Morisa, majke Meri-Li Svon, starog prijatelja Binga Nejtana, poznanica i cimerki Alis Bergstrom i Elen Brajs, doprinose polifoničnosti Sanset Parka, romana koji, kao i prethodni Osterovi, čitaoca osvaja čarobnjačkom veštinom pričanja i u kojem se Oster pokatkad doima tužnijim i mudrijim nego ikad pre.


DŽULIJAN BARNS: PULS



Puls je treća zbirka priča Džulijana Barnsa, koja se u brojnim elementima nastavlja na njegova ranija dela, pre svega na Sto od limunovog drveta, gde je starost dominantna tema, a možda još više na Nije to ništa strašno, knjigu koja u najvećoj meri odgovara autobiografskoj prozi.
Od četrnaest priča, podeljenih u dva dela, šest je ranije objavljeno na engleskom jeziku u časopisima od Njujorkera do Gardijana.

U pripovetkama naizgled disperzivnog sadržaja – od ljubavi i seksa, preko bolesti i smrti, do (ne)uspešnosti komunikacije – Barns se zapravo bavi jednom temom: odnosom među ljudima. Pri tome, pronicljivo i prepoznatljivo mudro ispituje prirodu, uzroke i uslove za dugotrajne veze, prijateljske i ljubavne. Svaki lik je oblikovan na osnovu uspeha ili poraza koji proživljava, smešten između očaravajuće čežnje ili uznemirujućeg gubitka, sa okončanjima koja se trudi da prevaziđe, ili uzbuđujućim iskušenjima novog početka.

Lični gubitak i suočavanje sa smrću drage osobe odredili su Barnsovu novu prozu, a njegovo razmišljanje o prolaznosti života i suočavanje sa starenjem i smrću tako je životno, jer je proživljeno pa samim tim i mnogo ubedljivije, da se čitanje ove knjige neumitno završava uznemirenošću i nerešivim egzistencijalnim pitanjima. Ipak, sasvim neočekivano, rešenje za taj osećaj nemoći Barns nameće humorom kojim je obojio gotovo svaku priču. Ovaj iskričav i oštar humor valjda je najbolji odgovor za sve misli o neizbežnoj prolaznosti i blizini smrti, kojima smo gotovo svakodnevno izloženi.

Opasnost od klišeiziranja i opštih mesta ovaj vrsni pripovedač izbegava izuzetnim stilom, ali pre svega originalnim pristupom večitim temama, te se u drugom delu postojana ljubav ispituje kroz pripovesti o čulima. Iako i prostorno i vremenski potpuno razuđena – od vinograda Italije do morske obale Engleske zimi, od XVIII veka do danas, ova zbirka je uspela da prevaziđe svoj zadati, žanrom određen fragmentarni okvir i da pruži romaneskne kvalitete, među njima jedinstvo i koherentnost.

HARUKI MURAKAMI: 1Q84 (treći tom)



„Ovo je sasvim čudan svet. Iz dana u dan sve je nejasnija granica dokle seže teorija, a odakle počinje stvaran svet. Šta kažeš, Tengo, kako ti, kao pisac, definišeš ono što nazivamo stvarnošću?“ – „Tamo gde zabodeš iglu i poteče crvena krv, to je stvarni svet.“

Proticanje krvi, kao jedini dokaz stvarnog sveta, pravi je murakamijevski slojeviti odgovor na Veliko pitanje. Roman 1Q84 je, pored ostalog, i kritika ubrzanog tempa života, tehnološkog razvoja, nasilja, pohlepe i večite težnje za sticanjem na globalnom i ličnom nivou. Nasuprot samorazarajućoj brzini napretka, postoji i onaj najvažniji segment ljudskog života gde, kako to autor ističe, protok vremena gubi značaj.

Izobilje tema i događaja iz prva dva toma, svodi se u ovom trećem na ljubavnu priču u kojoj, nerealno, a ipak moguće, samo jedan dodir ruke ne gubi intenzitet užitka ni posle dvadeset godina odvojenosti. Ljubav u okviru porodice zauzima posebno mesto u ovom romanu o otuđenosti, te treći tom donosi i motiv pomirenja sa ocem, koji je tako dosledno izostajao iz dosadašnjih Murakamijevih dela.

Na kraju, bez odgovora baš na sva pitanja, autor nas znalački ostavlja u dilemi da li je u pitanju klasična otvorena naracija, u kojoj se tumačenje prepušta čitaocima, ili su ipak ostavljena odškrinuta vrata za razotkrivanja u nekim budućim delima…

„Upravo je Murakamijeva odvažnost da zakorači u nešto još neimenovano ono zbog čega je toliko čitan širom sveta.“

Izdavačka kuća GEOPOETIKA spada u moje omiljene izdavače i većina njihovih pisaca su zaista sjajni (Erlend Lu, Pol Oster, Džulijan Barns, Haruki Murakami...) i zaista, koju god knjigu od nabrojanih pisaca kupite (primerice, Erlend Lu je za mene otkrovljenje decenije) nećete biti razočarani.

Potom!

Izdavačka kuća FABRIKA KNJIGA, jedan sjajan izdavač koji izdaje KVALITETNU prozu, objavila je roman

VILIJAM S. BAROUZ: MESTO MRTVIH PUTEVA



Posle detektivske i piratske price, koje su cinile okosnicu prvog dela trilogije ("Gradovi crvene noci"), Barouz se u "Mestu mrtvih puteva" okrece istoriji Divljeg zapada i literarnim uzorima iz rane mladosti. Rezultat je ambiciozna studija karaktera raskosne imaginacije i otrovnog humora koju sedamdesetogodisnji autor posvecuje Kimu Karsonsu, "najomrazenijem decaku u Sent Luisu". Prisiljen da napusti rodni grad posle smrti Karsonsa Oca, Kim se opredeljuje za karijeru revolverasa i odlazi na zapad, da bi u podzemlju "cestitih lopova i skitnica" organizovao Porodicu Dzonsona, tajno drustvo koje ce preuzeti kontrolu nad prosloscu i promeniti tok istorije.

Antijunak Barouzovog vesterna ubrzo dospeva na celo elitne jedinice Divljih tetaka, zaduzenih za "satiranje smradova" koji ometaju ostvarenje covekove sudbine u svemiru. Usput otkriva virus besmrtnosti, resava misteriju jezika i deli sa citaocima mnostvo lucidnih uvida, ne shvatajuci da mu sve vreme najveca opasnost preti iz sopstvenih redova.

Obelezena dominantnim temama umiranja i oprastanja, ovo je tek prva od nekoliko "poslednjih" knjiga koje je Barouz objavio. Kao poslednji pokusaj autora da sagradi tekstualnu masinu za kloniranje, virusni tekst koji odabrane citaoce moze preobraziti u junake sopstvenog narativa, "Mesto mrtvih puteva" je konacna verzija Barouzovog knjizevnog testamenta. Rasprava u paklu izmedju Karlosa Kastanede i Lakija Lucana.

Naravno, u ovoj izdavačkoj kući valjalo bi obratiti pažnju na ranije objavljene romane ("PATRLJAK" od Nil Grifitsa, kao i "GRADOVI CRVENE NOĆI" od Barouza).

Izdavačka kuća LOM, koja je poznata po tome što izdaje Bukovskog, Fantea i Hamsuna, objavila je i nemačkog pisca, legendu međ' legendama:

TOMAS BERNHARD: GETE NA SSSAMRTI




Delo Tomasa Bernharda predstavlja najviše literarno dostignuće na nemačkom jeziku u drugoj polovini XX veka, i on se danas smatra jednim od najvećih autora moderne svetske književnosti. Knjiga pripovedaka "Gete na sssamrti" prvi put je objavljena 2010. godine u Nemačkoj, a ovo izdanje je prvi prevod u svetu.

„[. . .] Porodične kuće predstavljale su oduvek tamnice, i samo šačica uspeva da se oslobodi, rekoh mu, a većina, što u skladu sa mojim procenama znači devedeset osam odsto, ostaje doživotno zatvorena u tamnici, u toj tamnici kopni, i naposletku, ruinirana u toj tamnici, zapravo, i umire. Ali ja sam pobegao, rekoh mu, pobegao sam iz tamnice u šesnaestoj, i otada sam u bekstvu [. . .]“

„[. . .] Roditelji su malo po malo pokušavali da me zatvore u samicu, rekoh, kao što su i tebe malo po malo zatvarali tvoji. A proreze za vazduh, koje smo u početku imali, malo po malo su zaziđivali. Na kraju, nismo više mogli da dišemo, rekoh. Zidovi koje su podigli oko nas postajali su sve deblji, uskoro ništa više nismo čuli, jer kroz debele zidove ništa više iz spoljnjeg sveta nije dopiralo do nas. [. . .]“

„[. . .] Obojica smo hteli da pobegnemo, rekoh, samo sam ja smogao snage, a ti nisi. Ispostavilo se da je porodična tamnica za tebe večna. Potom si bezvoljno sedeo u svojoj sobi, rekoh, i zurio u slike koje su ti okačili u sobu, vredne, ali ipak kobne. Dozvolio si da te zaključaju u svoju sobu i hodao si naokolo samo još u lancima, a na kraju, samo još od obroka do obroka, to je istina. Decenijama. Nagodio si se sa svojim čuvarima. [. . .]“

Ma koga ja to lažem?

Toliko je knjiga koje bi valjalo pazariti da ne mogu da ih nabrojim!

AAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAA!

2 коментара:

Lidija Beatović said...

... ovo je najbolje doba godine za knjiške moljce, zar ne? :D

Perin said...

Da, a mi propuštamo utakmicu....a bio sam sračunao sve: imao bih 250 evra da potršim na knjige da nije bilo ove jebade sa rukom...

Ljubomoran sam na ljude što idu :(

Post a Comment