Sunday, 29 July 2012

Ted Kosmatka: The Games

Elem, da iskoristim još sveže utiske prekjučerašnje grandiozne ceremonije otvaranja Olimpijade i da kažem reč-dve o prvencu Teda Kosmatke - The Games. Pogađate, naravno, naslov se referiše upravo na Olimpijadu, i to jednu specifičnu, u vrlo nam bliskoj budućnosti, preko koje Kosmatka vrlo uspešno secira društvenjačku evoluciju u maniru do te mere uverljivom da je postavku teško prepoznati kao fantastičnu, bez obzira na svu očiglednost futurističkog mehanizma kojim Kosmatka tako impresivno barata.

Oslanjajući se na uverljiv koncept kako svaki naš potez neminovno uslovljava druge da reaguju, Kosmatka nudi obilje materijala iz kojeg lako možete složiti model koji najviše odgovara vašem svetonazoru, bez da se odviše upuštate u traženje famoznog "uzroka svih posledica". Kosmatka opisuje posledice koje su očigledno imale bezbroj uzroka, uredno složenih u fino kazualističko tkanje u kojem se ama baš ništa ne može osporiti, jer daleko smo čudnijim i bizarnijim zbivanjima već bili očevici, pa je zato lako za pretpostaviti da nam budućnost leži upravo u tom pravcu. Na stranu sad sama Olimpijada, ali - da li je zaista bilo ijednog slavnog i novčano obilnog sportskog događanja kojeg nisu ispratila kvarna otkrića o dopinzima i drogama, steroidima i kojekakvim specijalnim spido gaćama koje više obaraju rekorde negoli onaj ko ih nosi? Nije ni bog zna kakvo otkriće da novčane investicije u ParaOlimpijade proizvode više tehnoloških pomagala negoli mnoga istraživanja iza kojih stoje profitu manje nastrojeni striktno medicinarski porivi, pa je relativno lako baviti se ekstrapolacijama tih konkretno startnih pozicija. Kosmatka radi upravo to, i ne bavi se odviše jalovom kontemplacijom ko je i kako sve to započeo, pošto bi se to i u stvarnom svetu svelo na tupava palanačka kvazifilozofiranja o kvazidilemi šta je zapravo starije, kokoš ili jaje. Ne, ne, Kosmatka je isuviše zreo autor za takve zamke, pa se zato i ne bavi pitanjima ko je sve to počeo, njega zanima kuda sve to zapravo vodi i odvodi, a ta destinacija je - genetska manipulacija.

Dakle, The Games se ponajviše bavi tom idućom fazom sportskog dopinga: čak i osrednje talentovan hermafrodit će u kategoriji ženskog takmičenja skočiti više, trčati brže i baciti disk dalje od najboljeg ženskog takmičara, a ako ga zbog toga mrko pogledate, na vas će se sručiti lavina pravedničkog gneva polno-rodnih mahinatora sa debelim investicijama po pitanju rezultata. I mnogi će se sportovi zbog tog dranja poklopiti ušima, makar zbog mira u kući, ali Olimpijada… pa eto, Olimpijada je zbivanje posebnog i singularnog reda veličine čiji uticaj premašuje sportske okvire i zadire duboko u društvenjačko tkivo civilizacije, jer poznato je da čak i zaraćene strane zakopaju ratnu sekiru i pritule huškačku retoriku upravo zbog Olimpijade. Stoga se Kosmatka bavi Olimpijadom kao lučonošom društvenog razuma: ne, ne možete prisliti sve zemlje ovog sveta da se uzdrže od genetskog prčkanja po svojim olimpijskim kandidatima, ne možete ih prisiliti da se uzdrže od unapređivanja plivača skrivenim škrgama i kožicama između prstiju… pa kad je već tako, kad su već toliko namerili da upravo u Olimpijadi nalaze poligon za svoja genetska istraživanja, onda… onda im dajte posebnu disciplinu, zvanu Gladijator, u kojoj će moći da učestvuju upravo genetski manipulisana stvorenja, i to uz dva striktno pridržavana uslova: prvi je da će sve takmičarske nacije u ostale discipline slati samo zdrava i prava prirodno talentovana ljudska bića a drugi je da će u disciplini Gladijatora moći da se takmiče samo genetski manipulisana stvorenja bez ijednog ljudskog gena. Drugim rečima, Olimpijski Komitet je dao ultimatum svojim članicama da puste ljude na miru i eksperimentišu isključivo sa životinjama.

Kao rezultat ultimatuma, disciplina Gladijator je došla u centar investicione pažnje, dok su ostale discipline ostavljene u zapećku minornog interesovanja. Ogromne pare se slivaju u rupu bez dna zvanu Gladijator i pobeda u toj olimpijskoj disciplini nije više samo pitanje prestiža, nego i najprofitabilnija investicija u svetu.

Tu negde kreće zaplet romana i oslanja se na dva glavna lika: Evan Chandler i Silas Williams. Evan je jedan od onih specifično autističnih ljudi koji je još u ranom detinjstvu prepoznat kao društveno beskorisna jedinka sa nemerljivim intelektualnim potencijalnom koji je dolazio do izražaja jedino u domenu kompjuterskog programiranja, dok je Silas briljantni genetičar, primarno u domenu dizajna. Ukratko, Silas je dizanirao koncept nepobedivog Gladijatora a Evanu je dato da osmisli konpjuterski program koji bi taj dizajn proveo u stvarnost. Naravno, zaplet romana se ravnomerno oslanja i na sitni problem koji je rezultirao iz činjenice da su i Evan i Silas briljantni geniji u svom domenu, pa je stoga i Gladijator kojeg su stvorili imao sve karakteristike svojih kreatora, dodatno armirane primarnom omaškom koju počine svi ljudi kad streme ka savršenstvu: Gladijator je posedovao inteligenciju kojoj nekako baš i nije bilo dovoljno da svoje trajanje završi u olimpijskoj areni borbe do smrti.


Odlično odmeren kontrast tehnofilije vs tehnofobije pravi od ovog romana napet tehnotriler koji sa lakoćom vraća genetičke monstruoznosti pod okrilje žanra koji ih je i porodio - u okrilje SFa. U maniru upozoravajućeg tehnofobskog tona kakav se lansirao još sa Frankenštajnovim stvorenjem, The Games osvežava prastaru temu čovekove nesposobnosti da sopstvene tehnološke moći drži pod razumnom kontrolom, stavljajući sve to u okvir upornog preispitivanja etike i morala iza čovekovih odluka da se u neke podvige upusti ne zbog konkretne nužnosti, nego prosto da dokaže kako to može. Tanušna linija opravdanja između opšte prihvatljivosti jednog poteza u domenu medicinske potrebe i osporavanja istog tog poteza u domenu kozmetike za Kosmatku je bila dovoljno širok teren da na njemu sagradi vrlo zabavnu i provokativnu konstrukciju koja očas posla razotkrije duboko usađeno licemerje kojim smo premazali izmišljene i lažne dileme, samo da ne bi odveć razbijali glavu oko stvarnih.

Impresivan prvenac autora čije ime svakako vredi zapamtiti - Ted Kosmatka.

0 коментара:

Post a Comment