Sunday, 9 August 2015

Ted Kosmatka: The Flicker Men


Ted Kosmatka mi je privukao pažnju još 2012-te svojim debi-romanom The Games. Odličan je to bio prvenac, baš od one vrste koja vam aktivira radar da autora ubuduće izbliza pratite i željno iščekujete svaki njegov novi naslov.  

The Flicker Men je treći po redu Kosmatkin roman i upravo je ono čemu sam se nadala – odlična kombinacija tvrdog SF sa visokooktanskim trilerom, sa originalnom premisom i pažljivo oblikovanim likovima i zapletom, što dalje naprosto podrazumeva da će biti i ultrazanimljivo štivo koje se stvarno guta u dahu.


Zaplet startuje sa eksperimentom u duhu Kopenhagenske interpretacije, kad Kosmatkin protagonista Erik Argus rekreira Fejmanov eksperiment o talasnoj prirodi čestica kvantne mehanike. Argusov eksperiment dokazuje kako je uloga posmatrača ključna za samo postojanje fenomena - zabeleženi rezultati nedvosmisleno ovise o tome da li sam Argus i njegov kolega Satvik vizuelno prate sam eksperiment ili ne. U naporu da praktično dokažu taj uticaj promatrača na ishod eksperimenta, Argus i Satvik redom testiraju sve životne forme koje se mogu naći u obližnjem zoološkom vrtu, to od gmizavaca i zglavkara pa sve do samih čovekolikih majmuna. Na kraju, rezultati eksperimenta su nedvosmisleni: jedino u prisustvu čoveka kao promatrača, eksperiment sa Fejmanovim prorezima daje alternativne rezultate.  

Po objavljivanju tih rezultata, Argus se iznenada zatiče u centru pažnje na koju nije navikao, tim pre što se u privatnom životu nalazi u prilično depresivnoj situaciji iz koje ne nazire optimističniji izlaz od alkohola i suicidalnih pomisli. Jedan od najintenzivnijih pritisaka dolazi od strane uticajnog religijskog vođe Kena Brajtona, koji tvrdi da Argusov eksperiment može jednom za svagda da dokaže kako se čovek definitivno izdvaja od ostatka života na Zemlji, to posedovanjem ne samo inteligencije, nego i “duše”. Isto tako, Brajton tvrdi da isti taj eksperiment može i da nedvosmisleno utvrdi u kom to tačno stadijumu embrionalnog razvoja ljudski fetus zvanično postaje “entitet sa dušnom”, sposoban da utiče na rezultate Argusovog testa. U tu svrhu, Brajton predlaže da se testiraju žene u različitim fazama trudnoće, ne bi li se tako ustanovila razvojna granica posle koje bi fetus ima zagarantovana zakonska prava u moralnoj kontroverzi oko abortusa. I mada Argus odbija bilo kakvo učešće u tim Brajtonovim špekulacijama, sam eksperiment je podložan proveri i skrutinizaciji ostalih istraživača, a oni vrlo brzo dolaze do rezultata da svi ljudi ipak nisu jednaki – naime, neki ljudi naprosto ne utiču na rezultate onako kako je originalni Argusov eksperiment to dokazao. To kontroverzno otkriće ubrzo postaje podloga sa koje se lansira zaplet.  


Odlična naučna postavka koju Kosmatka pažljivo gradi i temeljito razvija eventualno se glatko transformiše u napeti akcioni triler, i ta impresivna kombinacija u velikoj meri podseća na neke od dobrih starih filmskih uradaka poput They Live, recimo. Ali izvan te triler dimenzije, Kosmatka otvara i dobro nam poznatu staru (ali uvek jednako aktuelnu) žanrovsku kontroverzu o naučniku koji nemoćno gleda kako mu se dobronamerna saznanja otimaju i stavljaju u destruktivne svrhe.  


I upravo tu dolaze do izražaja sve Kosmatkine prednosti, jer on zaista maestralno barata sa žanrovskom širinom do tačke u kojoj može da uspešno žonglira silne krajnosti: s jedne strane, Kosmatka je idejno zaista veoma, veoma izazovan, ali sa druge on uvek i bez napora o(p)staje unutar tvrdog SFa. Isto tako, Kosmatka je veoma angažovan, ali u isto vreme uspeva da zaista nikada ne upadne u bilo kakve moralizatorske klopke. Naprosto, Kosmatka svoje ingeniozne postavke silno voli i tetoši u svojoj prozi, ali nikad im ne robuje, niti im ikada dopušta da mu hajdžakuju triler u ikakav pamflet.  


Otud je The Flicker Men neopterećen bilo kakvim ideološkim pretenzijama koje redovito pokušavaju da vam serviraju kojekakve jalove odgovore na egzistencijalna pitanja u striktnom maniru podgrejane brze hrane. Kosmatki je bilo dosta da fenomen pronađe, osvetli, tu i tamo pomalo bocne kažiprstom u onom dikovski znatiželjnom “što bi bilo kad bi bilo” maniru, i to je sve.  


A upravo to i jeste kvalitet koji The Flicker Men čini odličnim SF romanom.

0 коментара:

Post a Comment