Friday, 25 September 2015

Richard Paul Russo: Ship of Fools


Richard Paul Russo je jedan od onih tihih, nenametljivih pisaca koji postojano izbacuju odlične žanrovske romane, bez da se mnogo eksponiraju u fandomskom delu žanra. Dvaput dobitnik Philip K. Dick nagrade, Russo ostavlja utisak pomalo skrajnutog autora, verovatno zato jer niti aktivno bloguje, niti urednikuje antologije, niti se bilo kakvim alternativnim aktivnostima dokopava onog danas tako važnog žanrovskog lajmlajta.  

Russoova proza je žanrovski veoma fluidna, a tematski ozbiljna i iskrena, što rezultuje u fascinantnom amalgamu naučne fantastike sa horor i fentezi nijansama, suptilno uobličene u vrlo intenzivnu emotivnu karakterizaciju snažnih individualnih priča.


Moj prvi susret sa Russoom je Ship of Fools. Dobitnik 2001 Philip K. Dick nagrade, Ship of Fools je priča o Argonosu - generacijskom brodu koji tako dugo putuje međuzvezdanim prostorom da su ljudi na njemu već odavno zaboravili i da li im je krajnji cilj kolonizacija ili misionarstvo, a kamoli kuda su to zapravo originalno krenuli. U dugim vekovima brodskog putovanja, zemaljska tehnologija ih je odavno pretekla, teraformirajući mnogobrojne planete na koje Argonos ponekad svrati u nabavku. Na jednoj od tih planeta Argonos je zatekao jezive scene pobijenih kolonista a nedaleko same planete naišao je i na napušteni međuzvezdani brod. Ubrzo po pristanku na taj brod, stanovnici Argonosa otkrivaju ne samo da je u pitanju brod nezemaljskog porekla, nego i da je upravo njegova neobjašnjivo odsutna posada izvršila masakr nedužnih kolonista.  

Odani žanrovci vole da temi Prvog kontakta priđu i iz psihološkog ugla, ali daleko ređe uspevaju da pri tom ostanu i ozbiljni, bez guranja likova u groteskne, utopijske ili naprosto patološke pejzaže. Russo u tome uspeva bez očiglednog napora, kao da po tom pitanju i ne postoje opcije. Njegov fokus uvek ostaje na protagonistima, na njihovim grčevitim naporima da pronađu vlastitu svrhu, to u životu i misiji jednako. Otud je Russo u Ship of Fools neminovno i pesimista: za Russoa to je norma koja je ujedno i baza organskog intelekta, i on je secira u njenom najprirodnijem ambijentu – u religioznoj kontemplaciji.  


Argonos je originalno možda bio misionarski brod, i njegova životna filozofija je i dalje tome podređena: u veličanstvenoj katedrali broda, sveštenici se trude da pomire nepomirljive krajnosti, da nađu balans između duhovnih i materijalnih vrednosti, između dobra i zla generalno. Kao i inače u životu, oni najiskreniji su ujedno i najmanje uspešni, a oni najodaniji idealima su i najpodložniji dezintegraciji. Suočeni sa činjenicom da je smrt kazna za greh taman koliko je i nagrada za vrlinu, stanovnici Argonosa lebde u vrtlogu sopstvenog duhovnog pada, u haosu i korupciji beizlaza i beznađa. Russo prikazuje kumulativni efekat tih stanja kao jedinu stvarnost koju je čovek u stanju sebi da priušti.  


Sve u svemu, odličan roman iz pera neobjašnjivo skrajnutog pisca.

0 коментара:

Post a Comment