Monday, 26 October 2015

Preporuke za sajam knjiga, 2015. Subjektivna lista.

Pozdrav narode, radni i neradni!


Svakim danom sve više i više shvatam kako je promena jedina konstantna stvar u životu. Nekad se činilo da ću na ovom blogu pisati barem jedan prikaz sedmično, ali ima evo i više od godinu dana pa nisam skuckao niti jedan tekst. Lidija je alfa & omega ovog bloga i skidam kapu njenom entuzijazmu i činjenici da samo zbog njenih prikaza koji krase stranice ovog bloga isti nije pao u zaborav. (HVALA LIBE :) ).

Što se mene tiče, pa, postao sam previše lijen za pisanje, ili bolje rečeno, energiju trošim u obezbeđivanje same egzistencije (barem tako volim da govorim, to jest, tako volim da lažem samog sebe a bogami i vas).

Elem! Danas, juče, prekjuče otvoren je Beogradski sajam knjiga i red bi bio da napišem post o nekoliko knjiga koje smatram vrednim pažnje. Obzirom da Lidija pokriva deo o fantastici i njenim mnogobrojnim derivatima, u ovom postu ću se ograničiti samo na preporuke knjiga koje ne spadaju u taj domen, reon, ili kako to već želite da nazovete. Pa, idemo redom:

Izdavačka kuća TANESI:

Antologija savremene japanske priče. 


U antologiji je zastupljeno 25 japanskih pisaca modernog doba. Tu ćete pronaći Murakamija, Išiguroa, Ogavu, Kaneharu, Kazušigea, itd. Sad, ptice na grani znaju da sam fan japanske literature, tako da je ovo za mene (pored Fantea) knjiga koju ću definitivno pazariti na sajmu. Tanesi je objavio još jedan Kavabatin roman (moram to imati, ali u uvodu lepo piše, borim se za egzistenciju, što treba čitati: nemam para), kao i Ogaia i Ivasakin roman, koje isto moram imati...Uredniče Tanesija, ukoliko ovo čitaš, onda stvarno mislim da sam radi reklame zaslužio barem jednu knjigu džabe. Da, da!!!

Izdavačka kuća LOM:

Džon Fante: Vino mladosti.


Džon jebeni Fante. Lično, meni draži od Bukovskog. Moj pas glupi je jedan od najboljih romana što sam pročitao, a sam Fante nema lošu knjigu (pokoj mu duši). Fanteovi uzori su Dostojevski i Hamsun. Treba li se šta više reći? Kao i u slučaju sa prethodnom knjigom, i ovo je zbirka priča. Druga knjiga koju ću sigurno kupiti. 

Tomas Bernhard: Imitator glasova.



Tomas Bernhard je muzika u rečima. Nisam sreo još (ljubav sličnu njoj!) da neko tako...lepe rečenice sklapa, one teku, teku, teku, teku, nema zastajkivanja, pauze, prepustiš se toku i on te nosi. Imitator glasova je zbirka priča o ludilu, zločinima i koječemu. Ne toliko Bernhardovski reprezentativno, ali opet jedan od prioriteta za kupiti ove godine, ako ne već na sajmu. A potom - 

Tomas Bernhard: Vitgenštajnov nećak.


Poluautobiografski roman o prijateljstvu samog pisca sa poludelim rođakom čuvenog filozofa Ludviga Vitgenštajna. Need I say more?

Džems Džojs: Portret umetnika u mladosti.



Džojsa niko ne voli...možda sa pravom, ali meni je omiljeni pisac. Tačka. 

Džordž Orvel: Put za Vigan.



Moram priznati jednu mračnu tajnu - ne volim ni Životinjsku farmu ni 1984-tu. Ali volim sve Orvelove druge romane. Ako budem uskoro pisao prikaz za neku knjigu na blogu, biće to opis i seciranje ovog masterpisa. Nije ovo forma romana, da se razumemo - to je obična studija jednog vremena, jednog naroda, a ono što me potreslo je činjenica da iako Orvel na početku priča o životu rudara u Engleskoj u neko tamo davnašnje vreme (davnašnje za moje standarde), pronašao sam samog sebe u današnjem vremenu, na trenutnom radnom mestu koje nikakve veze sa rudnikom nema. MASTERPIS. 

Izdavačka kuća GEOPOETIKA:

Nisu se nešto pretrgli, barem mi se ne čini da imaju nešto preterano zanimljivo. Načelno, Geopoetika je jedan od mojih omiljenih izdavača i svakako bih preporučio njihove prevode. Od novih knjiga koje su mi donekle zanimljive izdvajaju se 

Antologija moderne kineske priče.


Ubi mene ovaj orijent, zar ne?

U prvom licu - antologija savremene kineske priče. 


Lidija Dejvis: Ne mogu i neću. 



U pitanju je zbirka priča. Na sajtu Geopoetike kažu: Ne mogu i neću da pišem kao drugi. Zanimljivo. Mene su kupili na toj rečenici. A vas?

Za kraj, valjalo bi pomenuti da je Darkwood (maestralni izdavač stripova) izdao i nekoliko mangi (japanskih stripova) kao na primer Naruto, One Piece itd, a pored mangi, objavio je i novog (starog) SENDMENA, pa pohitajte na njihov štand i kupite tu grafičku novelu i lepo se naslađujte njome kad ja već ne mogu. 

Ukoliko volite da čitate bilo kakve vidove fantastike, pa, onda definitivno morate da obićete štand ČUDNE KNJIŽARE gde ćete pronaći prave raritete, naslove koje su nekada postojali a sada ne postoje, naslove znane i naslove neznane. 

Ukoliko volite horor, pa, onda svakako svratite i vi do ČK, a pored toga, molim vas, podržite i izdavačku kuću Orfelin koja ne samo da izdaje dobre naslove iz horor žanra, nego uz to su im knjige prelepe i dobro opremljene. 

Eto. Verovatno sam zaboravio mnogo mnogo stvari, ali jebiga, nadam se da ćete mi oprostiti. Over and out. 


7 коментара:

Lidija Beatović said...

hohoho, ko se to probudio iz zimskog sna...? :))
I? jesi li pazario stagod od ovog sa liste?
ja sam nabavila prvu koju pominjes, Antologiju savremene japanske price.

Perin said...

Heh, nabavih Antologiju..., Vino mladosti, Imitator glasova, Voitgenštajnov nećak i Srce je usamljeni lovac...plus sam dobio od urednikaTanesija par knjiga na poklon, ali te knjige mi treba dopremiti kolega :)

Počeo sam da čitam antologiju, prvih nekoliko priča me nisu preterano dojmile, pa sam pročitao Kaneharinu priču i ona me prosto oduvala :)

Lidija Beatović said...

Hah, sad tražim Kaneharu i shvatim da ja to zapravo imam Veštinu senčenja, ne Antologiju…
-.-

Perin said...

Veština senčenja, je sjajna, ne znam samo jesi li dobila prvi ili drugi deo (pretpostavljam,prvi), takođe ne mili mi se sad da proverim, ali čini mi se da je tu...hm, Tanizakijeva priča Majstor tatoviranja, hm...dve Kavabatine priče (jedna se zove Šljiva, ja mislim) i ako nije prva priča od Akutagave, o slikaru, zaboravih kako se zove, sjajna je. Dakle, ti pisci što sam pobrojao su mi ostali onako, u sećanju :)

Lidija Beatović said...

Jeste, to je ta...
Dalje, moram sad da prijavim kako čitam Papriku, Yasutaka Tsutsui. e, ako su Japanci ikad napisali nešto po meri za tebe krojeno, onda je to ovaj roman. :)

Perin said...

Jedan od prvih anime naslova koje sam gledao je čini mi se rađen po tom romanu...PAPRIKA. Iskren da budem, bio mi je previše šaren i čudan ;)

Lidija Beatović said...

Totalno je šaren i čudan, da ne kažem apsurdan. Ali je ilustrativan za pop-kulturni profil Japana, plus za žanrovske sumanitosti koje idu u tom paketu.
fascinira me totalno... :)

Post a Comment