Klub Knjige

Dan Simmons: Black Hills

2012-02-19T07:41:00.000-08:00

Dan Simmons je pisac čiji me svaki novi roman ostavlja u iskrenom divljenju i temeljitoj opčaranosti. Razloga za to ima mnogo, naravno, ali tu je zasigurno najzaslužnija Simmonsova sposobnost da glatko i beskrvno ušije istorijsku faktografiju u prozu svakog žanra koga se lati. Bilo da je reč o žanru horora u njegovom romanu The Terror, o futurološkom SFu iz romana Flashback, ili o fiktivnoj pozadini istorijskog kurioziteta oko Dickensovog poslednjeg, nezavršenog dela u romanu Drood, sama količina pripreme i istraživanja činjenica je istinski zadivljujuća. A Black Hills je roman koji tu briljira možda najviše do sada, pošto je reč o naraciji koja obuhvata sedam decenija okrutnog i tragičnog perioda američke istorije u kojima se brutalno i nesmiljeno zatirala urođenička kultura indijanskih plemena.

Roman se otvara legendarnom bitkom poznatom kao The Battle of Little Bighorn, među Sijuksima poznatoj i kao Bitka na Masnoj Travi, u kojoj je poginuo i general američke vojske George Armstrong Custer. Paha Sapa - tada jedanaestogodišnji Sijuks čije ime na Lakota jeziku upravo i znači "Crna Brda" - vrebao je poprište bitke u nadi da će ugrabiti priliku za obavljanje rituala kojim Lakote dečaci postaju muškarci. Paha Sapa je već tada znao da nije rođen da bude neustrašiv ratnik poput Besnog Konja ili Bika Koji Sedi, ali je dovoljno znao o junaštvu da proceni kako mu za ritual treba upravo takav suparnik, i u tu svrhu odabrao je krupnog i ćelavog američkog vojnika, nedvosmisleno rešenog da se bori do poslednje kapi krvi. Ali, u sveopštoj gunguli konja i ljudi, metaka i strela, krvi i creva, Paha Sapa je izgubio palicu kojom je trebalo da udari odabranog neprijatelja, pa je na kraju ritual morao da obavi rukom. Sam taj čin je svakako imao još i veću junačku vrednost od planiranog udarca palicom, ali je ujedno imao i krajnje neplaniran rezultat: u trenutku kada je položio dlan na grudi izranjavanog američkog vojnika, Paha Sapa je osetio duh umirućeg belca kako nezaustavljivo nasrće kroz dlan i nastanjuje se u njegovom, Paha Sapinom, telu.

Idućih šest decenija svog života, Paha Sapa će provesti okupiran duhom američkog generala poznatog kao George Armstrong Custer.

Bezvoljno održavajući nečujne razgovore sa čovekom koji je doneo propast Sijuksima i ostalim plemenima, Paha Sapa će deliti misli i sećanja kako mrtvih, tako i živih prijatelja i neprijatelja jednako. Bilo telom ili duhom, Paha Sapa će prisustvovati klanju i zatiranju svog naroda, prisustvovaće sistematskim uništenjima kako bufala, tako i jezika i kulture iz koje je potekao. Postaće Wičasa Wakan, šaman kojem duhovi praoca nude vizije kako budućnosti tako i prošlosti, i biće svedok sveukupnom uništenju kojeg su Wasichu, beli ljudi, doneli njegovom i ostalim indijanskim plemenima. Nesmiljeni Wakan Tanka i Šest Praočeva Lakota Sijuksa poslaće mu bezbroj vizija u kojima će videti ne samo užasavajuću budućnost indijanskih plemena, nego i svaku pojedinačnu propast ljudi koje je poznavao i voleo, tu uključujući i sopstvenu ženu i sina. I nakon tih šezdeset godina patnje, sopstvene i tuđe, Paga Sapa će se zateći kao saučesnik na poslednjem od svih skrnavljenja Lakota svetinja: zateći će se kao miner na projektu Rašmor. Rašmor skulptura je pravljena na mramoru upravo Crnih Brda, ili tačnije, na mramoru šest svetih vrhova Paha Sapa planine, u kojima je obitavalo Šest Praoca Lakota Sijuksa. Zgromljen sopstvenom smrtonosnom bolešću kao i decenijama gubitaka svog plemena i naroda, Paha Sapa najzad skuplja dovoljno snage za poslednji čin osvete nad belcima i sudbinom uopšte - postavlja niz strateški lociranih naboja dinamita u nameri da digne u vazduh Rašmor skulpturu, vrhove njegovih voljenih Crnih Brda i nekolicinu značajnih belaca, koji bi se zatekli uokolo, tu uključujući i autora skulptura, Gutsona Borgluma i samog američkog predsednika F.D. Ruzvelta.

Kada se 1990te pojavila brižljiva ekranizacija M. Blakeovog romana Dances with Wolves, film je dočekan i od publike i od kritike kao "kulturno, istorijski i estetski izuzetno svedočanstvo o Lakota Sijuksima". Costner se trudio (a u nekoj meri i uspeo) da razbije stereotipe kojima je američka pop-kultura svetu predstavila ne samo Lakota Sijukse nego i ostala indijanska plemena. Pa ipak, kontroverzni Oglala Sijuks Russell Means se silno izrugao filmu, prozivajući ga kao još jedno belačko falsifikovanje urođeničke kulture, mada ovaj put rađeno iz benignih, dobrostivih namera. Costner je, naime, kao savetnika za Lakota jezik i običaje imao Lakota indijanku, očigledno nesvesan činjenice da Lakota jezik ima svoju "mušku" i "žensku" govornu varijantu. U svetlu tragične sudbine američkih indijanaca, razumljiv je Rassellov prezir za filmsku verziju Lakota ratnika koji izgovaraju dijalog u "ženskoj" varijanti jezika… u hijerarhiji kulturološkog zatiranja, i za manje rangirane uvrede su padale glave, štono bi se reklo. Simmons je zato krajnje svestan rizika u koji se upušta i svestan je delikatnosti teme u njenom istorijskom, društvenom, kulturološkom, civilizacijskom i, najzad, ljudskom kontekstu: faktografija je zato besprekorna a sve primese melodrame su eliminisane ili dezinfikovane u samom začetku, tako da je proza brutalno iskrena u svoj svojoj visoko brušenoj dijamantskoj briljantnosti. U Crnim Brdima ništa nije idealizovano niti trivijalizovano, bilo da se radi o Lakota gubicima ili o besramnom američkom lebensraum mentalitetu. Crna Brda se ne ustručavaju da priznaju kako je bezobzirna brutalnost svojstvena upravo i jedino čoveku, pa ma koje on bio boje kože, baš kao što je upravo civilizaciji svojstveno licemerje suptilne, naizgled humane i beskrvne eliminacije slabijeg protivnika. Da bi nepoželjnu kulturu potpuno eliminisali, zaista nije neophodno da fizički eliminirate svakog pojedinog njenog pripadnika, pa čak ni većinu - dovoljno je da kulturi oduzmete identitet, i ostavite je da sama lipše u mračnom uglu društvene nezainteresiranosti. A kako identitet kulture uglavnom počiva u jeziku i običajima, razumljivo je da se najveća borba za opstanak vodi upravo oko odbrane istih. U tom smislu, Crna Brda su sve ono što su Dances with Wolves trebali i mogli da budu, ali ipak nisu: Crna Brda su roman o kulturi koje danas skoro da više i nema, i o njenim ljudima znanim kao Lakota Sijuksi.

Glavnina zapleta Crnih Brda počiva na tragičnoj premisi poznatoj kao Kasandrino prokletstvo: u grčkoj mitologiji, Kasandra je bila Prijamova kećrka kojoj je Apolo podario dar proročanstva, ali ga kasnije iz osvete upario sa prokletstvom nemoći da ikoga ubedi u istinitost svojih predviđanja. Paha Sapa je zato prikazan kao tragični heroj čije znanje i poznavanje budućnosti opstaje upareno sa nemoći da tu budućnost bilo izbegne, bilo promeni: on je zato heyoka, sanjač, podanik Gromovitih Bića koja nalaze za shodno da mu u povremenim vizijama otkrivaju kako prošlost, tako i budućnost; kako njegovu ličnu, tako i njegovog naroda ili ljudi bliskih njemu. Iako je u svojim vizijama saznao i vreme i način smrti svoje žene i sina, Paha Sapa je bio nemoćan da ijednu od tih smrti makar i na kratko odgodi, a kamoli izbegne ili spreči. Gorčina koju takvo prokletstvo proizvodi u čoveka pojačana je ne samo i društvenom izolacijom, nego i dubokim osećanjem moralne obaveze koju takvo znanje neminovno sa sobom nosi. Paha Sapa je zato čovek na čija se pleća sručila tragedija celokupnog naroda, i njegov poriv za osvetom stoga biva razumljiv i van dometa zadovoljštine koju izvršenje osvete po pravilu donosi - on na kraju biva razumljiv i kao težnja da se sva patnja najzad okonča. U vreme kada Paha Sapa postavlja dinamit na Rašmor skulpture, on je uistinu rasposednut čovek: suprug mrtve žene i otac mrtvog jedinca, Paha Sapa je više no iko na planeti svestan kako mu je život bio potpuni promašaj - kako on, i pored svog znanja iz istinitih vizija o budućnosti, ipak nije uspeo ništa da spreči, ništa da poboljša i ništa da spase niti sačuva, pa čak ni plemensku relikviju koja mu je data na čuvanje.

I tu negde Simmons postaje neočekivano dobrostiv i nepredvidljivo optimističan, i to do mere u kojoj će završnica romana mnogim čitaocima izgledati kao pomalo nasilno utopijski izlazak iz mračnog, krvavog, brutalnog i beskompromisno beznadežnog košmara na koji smo toliko svikli da mu od milja i tepamo "civilizacija".

Kako god već bilo, ostaje predivno napisana dirljiva priča o gubitku i prokletstvu i očaju i nadi i svom onom finom tkanju koje od hominida pravi Prirodno Slobodna Ljudska Bića.

Toksha ake čante ista wacinyanktin ktelo, Paha Sapa.

Neal Stephenson: Reamde

2012-01-15T00:18:00.000-08:00

Svojevremeno je Thomas M. Disch u jednom eseju primetio kako je umetnost, u svojoj suštini, tek vrsta igre, i ko god tu razigranost smetne sa uma stvaraće umetnost koja je taman utoliko ozbiljnija koliko je tromija. A kako se segmenti umetnosti koji najlakše i najdirektnije komuniciraju sa mlađim uzrastima automatski smatraju pop-kulturom, već sama ta odrednica podrazumeva inferiornost u odnosu na vrednost onog visokointelektualnog segmenta stvaralaštva na koji se od milja referišemo kao na "klasike". Disch je tu književnu "razigranost" okrstio terminom "neotenija" (iz biologije pozajmljen termin koji podrazumeva zadržavanje izvesnih nezrelih osobina u punoj zrelosti), definirajući njime onu neophodnu dozu ekstatične razuzdanosti koja je često bila sama po sebi dovoljna da razdvoji žanrovsku prozu od ozbiljnih i visokointelektualnih proznih pretresanja kojekakvih egzistencijalnih pitanja. Neotenija u prozi podrazumeva adolescente protagoniste i adolescentne čitaoce, a neretko i autore koji ni sami nisu daleko odmakli od te faze, pa se takva proza uobličava kao raspojasani, egzotični i krajnje hiperaktivni izliv kuljajućeg testosterona (hvala, Melkore! :), uglavnom prepoznat kao literatura namenjena konzumentima u prolaznoj razvojnoj etapi koju, između ostalog, definišu i pubertetske akne. I naravno da u korenu svog tog procenjivanja ipak leže izvesni parametri koji se bave formom isporuke taman koliko i istinskim sadržajem isporučenog: kad o dečačkim avanturama piše jedan Dickens, onda je to "visoka literatura" i "klasik", a kada o istima piše izvesni Orson Scott Card, eee, onda vam je to samo "trivijalna književnost", ili prostije - "naučna fantastika".

Ali što da radimo, tako nam je kako nam je. A ruku na srce, nije nam ni odveć loše, jer upravo je Reamde odličan primer te sofisticirane igrarije kakva je neophodna da se žanr održi vitalnim i zanimljivim.

Reamde se oslanja na protagoniste koji su mladi ali ujedno i sofisticirani, ponekad zbunjeni ali i nesumnjivo sposobni, razigrani ali i nepokolebljivo svesni razlike između dobra i zla, baš kao i razlike između zakona i pravičnosti. Zaplet romana zato kreće iz pop-kulturnog domena industrije kompjuterskih igara, oličeneg strateškom igrom T'Rain - futuristički uzbudljivim MMORPG, čije se impresivno detaljisanje, na moje veliko oduševljenje, kristalno jasno obraća i potpunim laicima kao što sam ja. (Ne krijem da sam najveću privlačnost romana, a i njegovu najzabavniju dimenziju ujedno, pronašla upravo u tom aspektu romana.) Autor T'Rain igre - i multimilionerski osnivač firme Corporation 9592, kojoj je igra glavni izvor prihoda - je Richard Forthrast, koji je u industriju upao tražeći način da "opere" sopstveno bogastvo, ilegalno stečeno krijumčarenjem marihuane preko kanadsko-američke granice. Igra je zato osmišljena da ostavi mogućnost konvertovanja stečenog "virtuelnog zlata" u najkonvertibilniju valutu stvarnog sveta - u američki dolar. Ta lukavo smišljena mogućnost "pranja novca" kojom je Ričard legitimizovao svoje pozamašno bogatstvo uskoro je otkrivena od strane gladnih kineskih tinejdž-hakera, koji u skupljanju fiktivnog T'Rain zlata i njegovoj prodaji drugim igračima pronalaze jedini pouzdan izvor prihoda. U kineskim internet-kafeima timovi tinejdžera danonoćno koriste svoje igračke naloge ne iz čiste zabave, kao što to čine njihova američka tinejdž-sabraća, nego isključivo u svrhu zarade, a sama ta ideja nudi futurističku verziju legalnog opstanka "child labour" kontroverze. U naporu da maksimizira namicanje T'Rain zlata, kineski tinejdž-haker Marlon kreira virus Reamde čija je svrha da preko T'Rain igre provali u kompjutere korisnika i enkriptuje sve fajlove. Ucena je vrlo efikasna a novčani ulog sračunato skroman: šifra za dekripciju Reamde košta manje od stotinjak realnih dolara i svaka žrtva spremno otkupi svoju hajdžakovanu informaciju kroz virtuelnu monetu T'Raina. Marlonova uigrana ekipa "gold farmera" je tako kroz Reamde vrlo brzo namakla zarađenog virtuelnog zlata u zapanjujućoj cifri od 2 miliona vrlo stvarnih američkih dolara, ali naravno, takvi podvizi se retko kad dobro završe: igrom slučaja, Reamde virus je došao do delikatne informacije u vlasništvu ruske mafije, a vlasnik te informacije, Ivanov, baš i nije tip čoveka koji će bez pogovora platiti ucenu i zaboraviti incident kao da se nikada nije ni dogodio. Umesto plaćanja ucene, Ivanov organizuje tim sopstvenih hakera i plaćenih ubica, i odučuje da Reamde problem reši onako kako to ruskom mafiozu i dolikuje - eliminacijom svakoga ko je u stvaranju Reamde virusa učestvovao. Naravno, tu se zatekne masa sasvim slučajnih ljudi koji sa Reamde virusom imaju veze samo utoliko što su i sami njegove neposredne ili posredne žrtve, ali Ivanov je ona vrsta poslovnog čoveka koji smatra da je upravo temeljitost majka svakog uspeha. Rešen da sačuva svoje kriminalističke tajne, Ivanov organizuje poteru sastavljenu od voljnih i nevoljnih saradnika jednako, u nameri da pronađe i eliminira kineske hakere. U vrtlogu tih zbivanja se tako zatiče i Zula, usvojeni član bliže porodice Richarda Forthrasta, pa afera Reamde uskoro poprima glomazne triler dimenzije koje dupkom ispunjavaju islamski fundamentalisti i samoubice-teroristi, internacionalna špijunska elita, ruska mafija, američki hrišćanski izolacionisti opsednuti fetišom automatskog vatrenog oružja i kineski tinejdž-hakeri, sa jednim mađarskim programerom pride. Na više od hiljadu strana visokooktanske akcije, servirane u praktično real-time sekvenci mnogostrukih tačaka gledišta, Reamde je impresivan ubijač dosade i krajnje sofisticirana rekreativna proza čiji se samopouzdani eskapizam vrednuje isključivo u sopstvenoj kategoriji.

U svojoj razigranosti, Reamde je obiman i iscrpan u svom realno-vremenskom pristupu haotičnim zbivanjima kojima se tako izdašno bavi. Naravno da se editom Reamde mogao sažeti za najmanje trećinu od svojih obilnih hiljadu strana, ali sažetost zasigurno nije vrlina za koju ova vrst proze odveć mari. Reamde je namenjen konzumentima koji još nisu intimidirani protokom vremena - kako na biološkom satu, tako ni na onom mehaničkom meraču preostalog vremena - pa je tu ipak ključna reč "izdašnost". Remade to nudi i prima zauzvrat.

Sam naslov romana je igra reči na Marlonovu pogrešno napisanu "Read me" preporuku, kojom je poruka sa virusom u naslovu pozdravljala svoje žrtve. Već se u tom kontekstu nazire neotenija sa kojom Neal Stephenson nudi igrariju u njenoj žanrovski originalnoj formi, igrariju u kojoj su svi problemi lako rešivi, a svaka ozbiljnost shvaćena kao doslovno sputavajuća, kud već ne samo beskorisna. Zbog te njene razigranosti, na žanr naučne fantastike se dugo gledalo sa visine, kao na inferioran ogranak proznog stvaralaštva namenjen isključivo bubuljičavim adolescentima, ili, da budemo još preciznije okrutni - kao na prozu koja se obraća isključivo onim čitaocima koji se nalaze u jednoj krajnje specifičnoj etapi intelektualnog i emotivnog razvoja. Sasvim je moguće da bi striktno ozbiljan pristup romanu proizveo mnoge zamerke i spotakao se o mnoge neuverljivosti, ali, roman se obraća ljudima čije percepcije (još uvek?) nisu opterećene sopstvenim ograničenjima. Isto tako, moguće je da bi ozbiljan pristup ovom romanu otkrio mnoge inferiornosti u pristupu domenima koji su odavno prepoznati kao uobičajene briga zrelih i odgovornih ljudi, ali sasvim je moguće da takav pristup nije inferioran, već naprosto… drugačiji. Značenje popularne narodne izreke "kad se ima - može se!" zasigurno je primenjivo i na duhovne, a ne samo materijalne mogućnosti, pa se percepcije mladih utoliko više i razlikuju od percepcija onih koji su odavno shvatili da čovek ne može ni sebe da spasi, a kamoli svet.

Reamde je čvrsto rešen da se bavi upravo spašavanjem sveta, a iskrenost i izdašnost sa kojom tom podvigu pristupa priuštiće vam silne sate krajnje sofisticiranog eskapizma čiji će vas ekstravagantni krajolici lako navesti da se, ako već ne zaista podmladite, a ono bar nakratko zaboravite na sopstveni umor i dotrajalost.

Haruki Murakami: 1Q84

2011-12-19T08:56:00.000-08:00

Ovo je, za mene, definitivno jedan od najteže napisanih prikaza na blogu. Kad kažem „najteže napisanih“ mislim na subjektivan doživljaj a ne na samu težinu teksta: Murakami je moj omiljeni pisac, a 1Q84 je obimno delo sa toliko slojeva da ih ni nabrojati ne mogu. Verovatno ću nešto propustiti; na čitaocima je da mi oproste ako nešto zaboravim.

Pre svega, treba napomenuti da je 1Q84 knjiga objavljena u tri toma; nije za brzo čitanje, mada ta činjenica nema toliko veze sa obimom romana koliko sa idejama, stilom i natuknicama koje nam pisac daje na uvid. Iste zahtevaju enormnu količinu koncentracije jer je roman kao luk: tu su slojevi ispod slojeva, dve naizgled nepovezano-povezane priče i tako dalje i tako bliže.

O čemu se radi u 1Q84?

Konstrukcija romana se sastoji od dve povezane naracije: prva je o Aoname, instruktorki borilačkih veština sa mračnom prošlošću koja sticajem čudnih okolnosti počinje da živi u 1Q84, godini i zemlji koja ima dva meseca na nebu, dok druga uključuje Tenga, profesora matematike i pisca koji gostvrajtuje roman prvenac srednjoškolke Fuka-Eri. Sam roman koji Tengo ispravlja je iskrena ispovest mlade Fuka-Eri o životu što je provela živeći sa misterioznim kultom; Vođa, osnivač samog kulta je Fuka-Eriin otac; otac i kćerka, svesno i nesvesno, puštaju napolje misteriozne sile, fizičke i metafizičke, koje hrane samu tenziju što čitalac oseća u romanu. U biti, Aoname i Tengo funkcionišu kao predstave viših tema u romanu; čitalac doduše ne gubi njihov trag, njihovu esenciju kao dva bića povezanu pradavnim susretom i dodirom, ali u pozadini oseća da roman nije samo o njihovim dogodovštinama i nevoljama, da ovde postoji nešto dublje i više, da sva dešavanja jesu (a možda i nisu) vezana za njihov odnos, nego upravo za patuljke, kult i ko-zna-šta-sve-ne iz romana prvenca mlade Fuka-Eri.

To je, ukratko, o čemu površinski govori ovaj roman.

Ja, pak, volim da mislim kako je ovo knjiga o ljubavi: kako je doživljavamo, kojih se principa držimo kada volimo, koje su to veze što nas održavaju u životu, šta činimo kad su nam šanse da budemo zajedno sa nekim ravne nuli i nadasve, vredi li čekati na onu pravu i da li takva uopšte postoji?

Ovo je roman i o pisanju. Ako sam u nečemu istinski uživao onda su to opisi samo spisalačkog čina, toka svesti, razmišljanja o nastajanju jednog književnog dela. Ovde možemo da saznamo i šta to čini jednog pisca i njegovog izdavača, kakvi odnosi vladaju između njih, šta treba raditi da bi priča bila bolja, kako treba pisati....Da, u tim, hajde da kažemo, savetima, sam istinski uživao.

Ali, nažalost (ili na sreću?) knjiga je više od toga. Ljubav, kultovi, svet pisaca, klasične muzike, omaž određenim filmovima i knjigama, da, 1Q84 obrađuje ove teme iz nekog ugla i sve se to nalazi unutar maltene hiljadu stranica ovog dela. Roman ne možemo svrstati u neki žanr: ovde ima misterije, fantastike, distopije, realizma i ljubavne priče, i ono što je sigurno jeste činjenica da je ovo najambicioznije Murakamijevo delo. Ipak, nije i njegovo najbolje. Daleko od toga.

Već sam pomenuo da mi je Murakami omiljeni pisac. Apstinirao sam od ove knjige koliko god sam mogao, nadajući se, s obzirom na ranija iskustva, odličnoj fabuli i spisalačkom umeću u kojem sam uvek uživao. Spisalačko umeće je još prisutno, ali sama fabula me jednostavno razočarala.

Prva stvar koju primećujemo jeste totalna sporost radnje. U redu, upoznajemo se sa glavnim likovima, njihovim stremljenjima, željama i problemima; ali, ništa se ne dešava. Tek pri kraju prvog toma znatiželja u nama se budi, ali to jednostavno ne može da nadomesti gomilu dosade koju ste doživeli čitajući prijašnjih dvesta-trista stranica.

Pisac stalnim referencama, metaforama i analogijama uništava ugođaj čitaocu; svet koji je stvorio je sjajan, ali stalnim puštanjem pozadinske jeke u vidu ovoga što sam naveo jednostavno u čitaocu izaziva pometnju, a na kraju pogubljenost i dosadu. Stilistički, 1Q84 je klimava priča; prvi roman koji je Murakami napisao u trećem licu nije ispao bog zna kako dobro. Takođe, ono što je primetno jeste loš opis i prikaz seksualnih scena; iste su toliko odvratne, da su opisi nominovani za najgori opis seksa u jednoj knjizi ove godine (ovo je istina; postoji i takva...književna nagrada).

U romanu postoji odlična fabula (zakopana ko zna gde) ali samo kopanje i skidanje slojeva u vidu loše odrađenih dijaloga, pompeznih opisa i svega ostalog između, jednostavno uništava doživljaj koji bi roman trebao i mogao da pruži.

Sve u svemu, donekle sam razočaran ovim romanom. Možda su moja očekivanja prevelika, aršini nedostižni, ali verujem da Murakami može bolje (što je i dokazao prijašnjim delima) i da ovo nije Mont Everest, nego samo obično brdo, jedva vidljivo od gomile nepotrebnih stvari ispisanih na njenim obroncima aka stranicama. Vladimir, over & out.

Greg Egan: Distress

2011-12-16T00:10:00.000-08:00

Najranjiviju tačku tehnološki orijentisanog "tvrdog SFa" najlakše je pronalazila upravo svakodnevica: futurizam napisan pre dvadesetak godina koji nije uzeo u obzir komunikacijsku eksploziju u vidu interneta, SMSa, tvitera i fejsbuka danas nam po pravilu izgleda beznadežno naivan, bez obzira na impresivnost ostalih postavki koje nudi. Da stvar bude gora po savremeni "tvrdi SF", nekada se vremenska zadrška pri takvoj oceni ekstrapolacije merila čitavim decenijama, dok se danas meri tek skromnim godinama, i to uz nesumnjivu nameru da se skrasi u čak i od toga manjoj vremenskoj jedinici. Veliki je izazov pisati savremeni "tvrdiSF", ali, zauzvrat, današnjica nudi jedan od najsurovijih filtera koji aminuje jedino vrhunska dela tvrde naučne fantastike.

Šesnaest godina po nastanku, Distress se deklariše kao jedan od retkih savremenih hardSF romana koji test sadašnjice prolazi u jedinstvenom stilu i uz nadmoćan osmeh.

Distress se posvetio jednoj od najomiljenijih tema naučnofantastičnog futurizma - strahu od gubitka identiteta. Visoke tehnologije menjaju čovekov okoliš takvom brzinom da postaje sve teže prepoznatljiv od jednog treptaja oka do drugog. A pošto je evolucija uslovila čoveka da mu opstanak ovisi upravo o sposobnosti da maksimalno kontroliše svoju okolinu, razumljiv je nagon da se visokotehnološkom futurizmu priđe uglavnom iz ugla distopičnog nepoverenja. Izgubiti kontrolu nad zbivanjima isto je što i izgubiti kontrolu nad okolinom, a čovek koji nema takvu kontrolu, nema ni pravo da se smatra vrhom bilo kakvog evolutivnog procesa, pa makar i onog najprofanijeg. Čovekov emotivni i intelektualni profil još uvek je evolutivno podešen da mu olakša opstanak u funkciji lovca divljači i sakupljača korenja, kojem je jedina životna svrha da preživi taman dok ne proizvede novu generaciju genetskog nasleđa. Ali u svetu visoke nauke i tehnologije, te evolutivne prednosti naprasno postaju hendikepi zbog kojih čovek na izmenu svog okoliša reaguje isključivo emotivnim krajnostima: strahopoštovanjem ili mržnjom, strahom ili razmetljivošću, ovisnošću ili odbojnošću.

U širem značenju, Distress se bavi "kompleksom Boga" sa malim, zlobnim obrtom: tamo gde je zgroženi biblijski Bog potopom preustrojio (ili bar pokušao da preustroji) korupciju i nesavršenost svojih kreacija, čovek rađe dolazi do zaključka kako su njegove kreacije daleko vrednije negoli on sam, pa stoga zaključuje da preustrojavanje sleduje čoveku, a ne njegovim kreacijama. I koliko god da se taj obrt nekima od nas činio opak, fer je priznati da mu bar ne fali surove logike: biblijski bradonja se svojedobno latio stvaranja inferiornih kopija sopstvenog lika i obličja, dok je čovek oduvek stremio da mu sopstvene kreacije budu maksimalno superiorne. Naravno, jednom kad tako pošteno i bez zadrške pristupite činu stvaranja, gubite pravo na odstupnicu ma kakvog ekvivalenta biblijskog potopa: ako shvatate da su vaše kreacije bolje od vas samih, time prihvatate i da su objektivno vrednije. Stoga, ako se između vas i takvih vaših kreacija vremenom otvori bilo kakav jaz, onda znate, bez sumnje i dileme, da breme inferiornosti leži na vašim plećima. A to znači da, u svrhu smanjivanja tog jaza, morate da radite na sebi i popravljate hendikepe kojima vas je evolucija uslovila da funkcionišete kao prevaziđeni žderač lešina i mašina za rađanje.

Distress u svojoj postavci nalazi da je za finalni obračun sa evolucijom nužno preispitivanje mnogih filozofskih i egzistencijalnih koncepata, i to počev od koncepta "zdravlja" vs "bolesti", a odmah potom i koncepta "humanosti". Distress obznanjuje da vlasnik tih definicija ujedno ima i neprikosnovenu kontrolu nad najvažnijim konceptom, a taj je - "civilizacija". Logično je za pretpostaviti da u tom redefinisanju koncepata upravo nauka ima, ako ne baš striktno poslednju, ono bar poslednju uticajnu reč. U svetlu Klarkove procene da "krajnje visoka tehnologija laicima postaje nerazlučiva od magije", ogroman deo ljudstva na planeti zbog tog uticaja reaguje na nauku samo unutar dimenzije njene frankenštajnovske primenjivosti. Distress taj deo populacije nudi kao organizovan u takozvane "kultove neznanja", i, fer je ovde priznati, ta percepcija romana je već sad lako prepoznatljiva kao generalni civilizacijski fenomen. Ljudi koji bez ustezanja posežu za kolektivnim strahovima - i dodatno ih pothranjuju sopstvenim paranoidnim fascinacijama, religioznim opsenama i kvazinaučnim, poluprobavljenim poluspoznajama - odavno nam već reprezentuju društveni segment strateški kotiranih psihopata koji, uz ispraznu retoriku i još isprazniju demagogiju, sa užasavajućom lakoćom uslovljavaju svoje neuke i priproste sledbenike. Distress nudi ceo buket u fenomenu psihopatizacije neukih - edeniti, antikosmolozi, PoniznaNauka, NajpreKultura, MističnaRenesansa - sve su to varijante ekstremnog ljudskog neznanja koje se odaje maltene karnevalskom ponašanju "spašavanja sveta", organizujući se u militantne grupacije čiji je cilj ubijanje svakoga ko ima iole značajnu ulogu u političkom, društvenom i naučnom previranju radikalnih ideja.

Izvan te bolno istinite analize mentalnog sklopa savremenog čoveka koji ima neograničen pristup informaciji ali ne i njenom razumevanju, Distress nudi futurizam koji svojom drskom postavkom prosto oduzima dah, punih šesnaest godina kasnije: LGBT fenomen - a posebno ono T u akronimu - je ekstrapolacijom doveden u radikalnu poziciju zvaničnog priznavanja dodatnih 5 polova. (Ne, ovaj put nije u pitanju greška u kucanju, zaista je u pitanju pet novih polova, pored ova sirota i neevoluirana dva u kojima se danas koprcamo, i to ne samo u kozmetičkom smislu.) Svejedno, ono što najviše pleni pažnju je konačna manifestacija pominjanog kompleksa Boga, to u vidu genetski radikalno modifikovanog čovekovog postojanja: Ned Landers je hodajuća nezavisna biosfera, sposoban da preživi u uslovima koji prevazilaze bilo kakvu eventualnost osim direktnog udara bojeve glave. Ned ima simbiote u krvi koji proizvode neograničene količine kiseonika i bez disanja, ima stem ćelije koje u koštanoj srži proizvode DNA sa radikalno izmenjenim bazama, ima nezavistan viralni imunitet zbog kog je u stanju da preživi neograničeno vreme jedući najčistiju formu SIDE ili ebole (a kad smo već kod jedenja, Ned Landers može da opstane ceo svoj vek hraneći se automobilskim gumama, pod uslovom da ih isecka u komade dovoljno sitne za gutanje), pa je Ned Landers, stoga, novi Amiš - nova vrsta autonomnog života u srcu globalno integrisane civilizacije, novo carstvo na zemlji, nadčovek koji ljudsku kožu nosi tek kao skafander unutar kog je neranjiv za sve osim direktno-na-metu ispaljene atomske bombe. Pošto mu kromosomi u spermi također nose izmenjene DNA baze, Ned Landers je ujedno i novi bog, otac sopstvenih replika, ali ne i Bog, Kreator kreacija; u slučaju Neda Landersa, Bog je nauka.

Futurizam Distressa je ravnomerno prezentovan kroz mirijadu civilizacijskih aspekata, a to je podvig kojim se žanrovska proza razdvajala, u kvalitativnom smislu, na remek-dela i… pa, na sve ostalo. U tvrdom SFu, ta granica je oduvek bila preciznija i surovija negoli u ostalom Sf domenu, pa su i kompromisi tu bili ako ne učestaliji, ono bar nemilosrdnije uočljivi. Futurizam visoke tehnologije je po pravilu teže komunicirao sa laicima negoli futurizam "mekih" struja u SFu, i kompromisi kojima se komunikacija olakšavala neretko su banalizovali i samu temu i pristup temi jednako. Stvarni svet visokih nauka, pogotovo matematičke i kvantne fizike, podrazumeva komunikaciju koja ne trpi kompromise, a centralni motiv Distressa je upravo TOE, Theory of Everything, i to u maniru sklonom Wheelerovom participantskom ključu, koji u Eganovom tumačenju ne nudi čak ni simbolično razdvajanje fizike od metafizike. Koncept je težak za shvatanje a još teži za prihvatanje, i njegovo postepeno razotkrivanje ujedno nudi i tonu razmevanja za postojanje i opstajanje fenomena kultova neznanja. Distress se zato fokusira na konferenciju fizičara u 2055, koju prati fama da će iznedriti TOE u tumačenju mlade južnoafričke fizičarke, čiji su dotadašnji radovi u tom smeru najavili ne samo matematičku mogućnost TOE, nego i mogućnost da TOE, jednom matematički definisan, može da obznani kraj sveukupnog postojanja. Paranoični trip koji u Distressu forsira kult Antrokosmologičara je već imao benigniju prezentaciju u globalnoj The Large Hadron Collider histeriji, tako da mehanizam psihilogije mase kojeg Egan nudi odiše ne samo maksimalnom uverljivošću, nego i nedvojbenom iskrenošću.

I naravno, unutar svega toga imamo i "distress" - novu i neobjašnjivu pandemiju koja se ne povinuje ma kakvom poznatom obrascu prepoznavanja, pa stoga ni klasifikacije - bolest za koju se ne zna da li je organska ili ne, da li je virusna ili bakterijska, da li je infektivna ili ne, da li se prenosi vodom ili vazduhom… a sve ono što se o njoj zna je mučno i deprimirajuće: "distress" svoje žrtve baca u psihološki užas koji se manifestuje neizdrživim nivoom straha i očaja, bez iznimke završava u smrti obolelog, i raste stopom od 30% mesečno, bez vidljive veze u načinu rasprostiranja. Drugim rečima, niko nije imun i niko nije siguran. Na mestu gde se fizika i metafizika deklarišu kao dve strane istog novčića, Distress nudi stvarnost u kojoj je kraj svega ujedno i početak kompletnije egzistencije, a ono što smo do sada smatrali početkom, tek treba biti opravdano, prizivanjem u postojanje. U tom kontekstu, koncept visoke nauke zahteva više slepog verovanja negoli svi koncepti laičkih praznoverica sa kojima od pamtiveka živimo, dok preispituje i redefiniše koncepte Kreatora i Kreacije na način koji skoro da ne ostavlja mesta njihovom razlikovanju, a kamoli odvajanju.

Graham Joyce: The Silent Land

2011-11-20T01:44:00.000-08:00

The Silent Land je jedan od onih romana koji brižljivo izbegavaju opredeljenja po pitanjima SF, F & H pripadnosti, pa time lakše šarmiraju poveći deo čitalačkog spektra, to od poklonika striktno žanrovske književnosti, pa sve do odlučnih pobornika najbenignije i najležernije mejnstrim varijante moderne fantastike. Sračunato se služeći najprepoznatljivijim motivima, konvencijama i samopodrazumevajućim horizonima očekivanja, The Silent Land nudi vešto sklopljen mozaik koji snagu crpi više iz pripovedačke veštine autora, negoli iz samog sadržaja.

A taj sadržaj se, ukratko, svodi na sledeće: na zimovanju u Francuskoj, u jednom samostalnom skijaškom izletu, Zoe i Jack nastradaju pod lavinom. Naizgled satima naglavce zatrpana u snegu, Zoe najzad biva spašena od strane požrtvovnog supruga ali ubrzo se ispostavi kako to nije kraj nego zapravo početak svih njihovih nevolja. Pri povratku u hotel, Zoe i Jack otkrivaju da su ostali turisti u međuvremenu očigledno evakuisani, tu uključujući i kompletno hotelsko osoblje, a svi njihovi pokušaji da napuste hotel i spuste se niz planinu do najbližeg naselja završavaju se neobjašnjivim neuspesima koji prevazilaze sva objašnjenja od strane razuma i logike. Nakon nekoliko dana, Zoe i Jack dolaze do zaključka da nešto nije u redu ni sa ostalim zakonitostima svakodnevice; vatra koja danima bukti ne uspeva da sagori par cepanica na kojima se hrani a namirnice ostavljene na stolovima u hotelskoj kuhinji ne pokazuju ni najmanje znake raspadanja. U vreme kada im se u lutanju oko hotela pridruži i Jackov davno umrli pas, Zoe i Jack već opravdano sumnjaju da su vreme i prostor unutar i oko hotela definitivno prestali da budu prepoznatljivo ovozemaljski.

Istini za volju, pored nesumnjivo bravurozne pripovedačke tehnike ovog obilno nagrađivanog i priznanjima obasutog autora, priznajem da se mimoilazimo isključivo mojom krivicom; naime, ja zaista nemam odviše sklonosti za nežanrovski pristup žanrovskoj književnosti. Ne sporim da isti ima svoje nemale prednosti (a verovatno i draži, to bar za onaj segment čitalaštva koji voli svoju fantastiku samo kad i ako je makar naizgled mejnstrim "duboka"), no ipak, priznajem da uopšte nisam naklonjena poigravanjima sa bizarnošću koja redovito završe u otvoreno banalnoj završnici. I sad, kad sam već ukazala na bolnu tačku ovog romana, fer je priznati da ovaj rivju nudi daleko više spojlera no što sebi inače dopuštam, jer bolna tačka ovog romana je ponajviše sam epilog, to upravo zato što je jedan od onih "sve si ti to dosad samo snev'o, blago meni" banalnih.

The Silent Land je roman koji naprosto ne nudi dovoljno idejnog obilja koje bi iskupilo taj i takav epilog.

Manipulisanje narativnom stvarnošću kroz nepouzdane percepcije aktera je jedan od jačih aspekata horor žanra ali The Silent Land odbija da koristi konvencionalne horor pristupe psihološkom trileru, insistirajući više na prepoznatljivo esefičnom pristupu analize stvarnosti, identiteta, postojanja, percepcije, a time i same smrti. Konstrukcija zapleta ovog romana je stoga daleko lakše prepoznatljiva u kontekstu filmske umetnosti negoli u domenu književne; direktne asocijacije vuku ponajviše na Jacob's Ladder, a onda i na Session 9, The Machinist, The Sixth Sense i Shutter Island. U tom smislu, The Silent Land po čitanju ostavlja dojam ambicioznog predloška za relativno smarački film čije bi retke vizuelno impresivne scene bile garnirane obilnim (i čitaocu relativno dosadnim, pseudointelektualnim) tokom svesti dvoje aktera koji do besmisla musaju po očiglednim banalnostima, nadajući se (baš kao i čitalac) da će tek epilog uneti smisao u "kako ovo, zašto ono" digresivno ping-pong iscrpljivanje sve očiglednije praznjikave premise. Mnoge intrigantne epizode zapleta - volšebna pojavljivanja gomile turista na recepciji, bizarni telefonski pozivi, tajanstveni opušci i siluete u zasedi - uspešno grade saspens sve do pred finalnu trećinu romana, kad se u čitaocu razbukta strepnja da tako ambiciozan poduhvat jednostavno ne može da se adekvatno ostvari van granica žanra u kom su se svi gorepominjani filmovi sa zavidom lakoćom ostvarili, i da, stoga, najverovatnije a uskoro i sasvim definitivno, srljate ka antiklimaksu jednog poprilično jeftinog cimanja singularne i poprilično trivijalne suze iz potpuno vam suvog oka. I kad taj banalni epilog najzad okonča svu patnju stvorenu autorovom neskrivenom namerom da osvoji empatiju čitalaca - i to isporučujući upravo ono što ste već trećinu romana slutili i od čega ste kroz dve trećine romana opako strepili - priznajem da tu bude i pomalo olakšanja punog zahvalnosti, makar zato što ste i sami svesni da je tim banalnim činom najzad sve okončano.

Par dana nakon čitanja, sasvim je moguće da ćete se zapitati šta vas je to nateralo da u čitanju istrajete. Pa eto, odličan uvod, za početak. Zavodljiv stil. Precizna i detaljna karakterizacija. Impresivna postavka, šarmantna bizarnost besprekorno dozirane informacije i neskrivena i neosporiva veština u baratanju motivima kojima ste skloni da i na veresiju poklonite poverenje. U većini slučajeva, taj nepisani, prećutni ali nadasve iskreni i stvarni dogovor o uzajamnom poštovanju horizonata žanrovskog očekivanja o(p)staje na snazi uglavnom zbog dugogodišnje sinhronizacije u skladnom nadopunjavanju beletristike i njenih poklonika. I mada sam ja, upravo zbog tog sklada, uvek bila na sigurnom što se tiče autora kao što su Houellebecq, Ishiguro i Murakami, priznajem da me Graham Joyce tu pomalo nadigrao, no dobro, The Silent Land je taman dovoljno kratak i kompaktan roman da mu s lakoćom oprostim sav gubitak dragocenog mi vremena.

John Ajvide Lindqvist: Little Star

2011-11-12T23:03:00.000-08:00

Kopkalo me da saznam kako bi se Lindqvistova proza kotirala bez predznaka natprirodne fantastike, i eto, svojim romanom Little Star, Lindqvist skoro pa da mi ispuni tu želju. Ali ipak nije, i drago mi je što je tako, pošto venira natprirodnog motiva donekle pomaže da žestinu i mračnost romana zadržimo u iluziji fantastike. Little Star se izbliza zagleda u agresiju razmimoilaženja pojedinca i društvenih normi, ali u ovom slučaju se ne radi o klasičnim negativnim društvenim tenzijama po pitanju političkih, verskih i kulturnih zastranjenja. Horor dimenzija romana počiva na iskonskom strahu čoveka da će jednog dana pogledati u oči svog podmlatka i tamo videti… pa eto, nešto što nimalo ne shvata i čemu ne zna uzrok. Od svih strepnji sa kojima čovek živi, najmorbidnija je svakako strepnja da pod krinkom tupog crnila detetovih zenica tavori budući psihopata bez savesti i sociopata željan krvi, a da će on, roditelj, biti nesposoban da na vreme dešifruje takve signale. Little Star je zato žanrovski pogled u društvenu dimenziju u kojoj su deca sila koju je maltene nemoguće kontrolisati i koje se treba plašiti.

I dobro sad, pre no što se nasmejete na ovakvu izjavu, prisetite se 1999 masakra u Kolumbini i sličnih situacija u kojima su adolescenti posegli za oružjem u znak neslaganja i neprihvatanja društva u kom žive, pa će svaki osmeh tu da relativno brzo zamre.

Najpre malko o direktnim zbivanjima u samom romanu: Lennart i Laila su postariji bračni par sa prilično tmurnim životom neuspešnih pop zvezda. U svojoj karijeri su možda i uspeli da dođu do same granice gde anonimnost prestaje, ali nisu uspeli u celosti da je pređu, i to breme neuspeha ih definiše više no bilo kakav životni uspeh, ukoliko su ga uopšte i imali. Lennart je zato čovek sklon kućnom zlostavljanju a Laila je obogaljena u jednom izlivu agresije u kom joj je Lennart čekićem odvalio koleno. Kao krunu svojih ličnih neuspeha, Lennart i Laila su isporučili i sina jedinca; gojazni i isto tako agresivni Jerry provodi dane u gledanju horor splašera, nesposoban da zadrži ma kakav posao na duge staze. Životi tog depresivnog gubitničkog trojca nepovratno se menjaju onog dana kada Lennart slučajno iskopa - u lokalnom šumarku, i to u potrazi za gljivama - iz plitkog groba naizgled mrtvo žensko novorođenče. Ispostavi se da novorođenče ipak nije mrtvo, ali isto tako nije ni živo, bar ne u smislu u kom bi novorođenčad trebalo da su živa; osim neprekidne i kristalno jasne E note, novorođenče ne daje nikakav drugi znak normalnog života. Lennart, fasciniran tom vokalnom sposobnošću u kojoj otkriva nepobitan muzički talenat, sakriva novorođenče u podrum, rešen da ga u tajnosti zadrži; Laila, isprva u strahu od Lennartovog čekića a kasnije pod pritiskom materinskog instinkta, mu se pridružuje u tom podvigu. Nekoliko meseci kasnije, Jerry otkriva tajnu roditeljskog podruma i također pristaje na saučesništvo, dajući detetu ime - Theres (reference vuku na Baader - Meinhof, ali priznajem da mi je to ostalo poprilično nejasno, osim ako se radi o Theresi Kintz) i zajedno sa roditeljima pridonosi njenom muzičkom obrazovanju. Trinaestak godina kasnije, taj eksperiment se završava krvoprolićem u kom Theres ubije i raznim alatom otvori najpre Lailinu a onda i Lennartovu lobanju. U neobjašnjivom naletu prepoznavanja srodne duše, Jerry preuzima roditeljsku brigu oko Theres, sve dok mu se ne ukaže prilika da živi svoj život.

U paralelnoj narativnoj liniji, roman nudi drugo žensko dete, ovaj put rođeno u krajnje normalnu i običnu porodicu radničke srednje klase. Uz brižnog oca, rezolutnu i praktičnu majku i dvoje braće, Teresa Svensson je deo maltene porodičnog poster-modela za srećno i stabilno društveno sazrevanje. Svejedno, još od ranog detinjstva Teresa Svensson ispoljava pasivna ali nedovosmisleno asocijalna odstupanja od prepoznatljivih normi za njen uzrast, i vremenom sve više instinktivno uči kako da sopstvene opsesije što bolje prikrije. Teresa zato egzistira uglavnom po internet-forumima, brižljivo gradeći lažnu sliku o sebi u okrilju anonimnosti forumskih nikova. U toj destruktivnoj spirali neuravnoteženosti, Teresa najzad sreće Theres povodom gostovanja na lokalnoj Idol produkciji, i njih dve kreiraju tandem koji preko jednog MySpace klipa iz temelja potresa švedsku pop scenu. Ulaskom u muzički šou-biznis, čak i na tako mala i striktno amaterska vrata, Theres i Teresa dolaze u priliku da ne samo pronađu sebi slične tinejdžerke, nego i preko tog takozvanog "čopora" rafiniraju svoju asocijalnu agresivnost do neslućenih granica, i to je otprilike tačka posle koje bi sinopsis spojlerima kvario čitalačko uživanje.

Lindqvistova sklonost da kompleksne dileme provlači kroz prizmu adolescentne percepcije u ovom romanu doseže granice na kojima se linija između autorove namere i čitalačkog utiska skoro nepovratno gubi. I pored maestralnog vođenja zapleta, i pored obilnog, luksuznog nizanja impresivnih delova mozaika, i pored filigranski uobličene karakterizacije, na kraju te fatamorgane niste ništa bliži razumevanju no što ste to bili na početku.

Neprihvatanje ustaljenih društvenih normi od strane adolescenta Lindqvist balansira (a time i uvelike relativizuje) zauzvratnim neprihvatanjem adolescenta od strane zajednice koja insistira upravo na prihvatanju društvenih normi kao na nekoj vrsti dokaza o odrastanju.

I dobro sad, do te tačke se sve lako može pratiti, jer svi smo manje-više upoznati sa klasičnim obrascem "buntovnika bez razloga", čak štaviše, svi smo mi kasnijim obrascem "buntovnika sa razlogom" donekle i uslovljeni da krivicu tražimo uglavnom na strani odraslih. Danas smo nekako više skloni da verujemo kako se psihopate ne rađaju, nego se prave, i to kroz sistematsko zlostavljanje od strane društva, ili bar njegove najosnovnije ćelije, znači porodice. Isto tako, postoji i odavno se neguje pop-kulturna tendencija da se agresivno asocijalno ponašanje glorifikuje, i, mada nas Lindqvist ne odvodi u domen gde suvereno vlada ikonografija tipa Natural Born Killers, njegovo poigravanje sa natprirodnim elementom nudi morbidnost koja je također vrlo privlačna u popkulturnom smislu. Osim početnih okolnosti vezanih za Theres - ili, preciznije rečeno, vezanih za okolnosti i stanje u kom je pronađena kao novorođenče - roman ne nudi dalje elemente natprirodnog. Ali, zauzvat nudi insinuacije koje lako gube veniru natprirodnog, prosto zato što su banalizovane društvenim prihvatanjima: jedna od njih je uverenje da ljudske žrtve u trenutku nasilne smrti oslobađaju životnu energiju, vidljivu kao "crvenkast dim" koji njihove ubice asimiluju kao fizički i mentalni boljitak. Tu mističnu pretpostavku je lako zastupati u svetu u kom većina ljudi prihvata kao dokazivu stvarnost svu mistiku božanskih i đavolskih manifestacija, anđeoskih začeća, zagrobnog života, uskrsnuća mrtvih, stigmate, spiranja greha vodom i parama, rajskog luksuza, paklenog kažnjavanja i tome sličnih uverenja. U takvom kontekstu, granica između "natprirodnog" i "prirodnog" je tako temeljito izgubljena da je nema svrhe tražiti ni zdravim razumom, a kamoli žanrovskim alatom.

Istina, ovaj potonji može da na daleko zanimljiviji i prijemčiviji način predoči i analizira svu snagu i moć psihopata i sociopata u modernom društvu.

Neosporno je da Theres ima jake razloge za poremećenu empatiju - ako je kao novorođenče završila u plastičnoj kesi u plitkom grobu i ako je kasnije odrasla u podrumu, naučena da se plaši ljudi koji će da je otmu i ubiju - fakt ostaje da sa Theres nešto definitivno (i natprirodno) nije bilo u redu i pre toga. S druge strane, ostale tinejdžerke iz čopora su imale sasvim normalne i uobičajene okolnosti u kojima većina ljudi izrasta u zdrave i društveno korisne jedinke. Little Star time zastupa stav da se psihopate ipak rađaju a ne prave, bez obzira na Lindqvistovo proračunato balansiranje izvesnih segmenata modernog društva koji su (odavno i sa pravom) percipirani kao sinonim za korupciju i generalnu negaciju civilizacijskih vrednosti. Van maglovito naznačenog porekla same Theres, ostale tinejdžerke iz čopora ispoljavaju isključivo dijagnostički lako prepoznatljive mentalne poremećaje, te je roman u tom smislu krajnje realističan i duboko uznemiravajući, upravo zbog ozbiljnog pristupa jednom savremenom društvenom fenomenu. I mada ostatak društvene zajednice - oličen makar u roditeljima ovih tinejdžerki - ostaje sračunato van fokusa romana (članovi porodice Svensson jesu detaljizirani, ali to uglavnom kao stereotip nemoći u terapijskom tretiranju psihopata), Lindqvist ipak ostavlja dovoljno prostora da se čitalac poistoveti i sa njima, i to ne samo u tragičnoj završnici. To svakako jeste jedan od jačih aspekata romana.

E sad, kad se sve to zbroji i oduzme, ostaje da se Little Star proceni po sopstvenim zaslugama, bez pozivanja na obilne negativne društvene uticaje na koje se tako izdašno oslanja. I mada je lako prepoznati stilsku i narativnu bonancu smelosti i relevantnosti, na sadržajnom planu roman uspeva da čitaoca ipak ostavi iskreno zabezeknutog, taman da isti promuca "dobro sve to, ali… ". Roman izbliza zagleda u fenomen kojem se češće prilazilo iz ugla glorifikacije negoli istinske analize, i ako je Lindqvist imao nameru da izbegne taj ugao, ostao je upravo na tome, na nameri.

Piter V. Bret: Noć demona

2011-11-07T11:40:00.000-08:00

Prošlo je mnogo vremena od čitanja poslednjeg fantasy romana. U poslednje dve godine sam se više orentisao na savremene realiste, moderne klasike, dok je fantastika, sama po sebi ostala skrajnuta. S obzirom da sticajem okolnosti imam viška vremena, vratio sam se svojoj prvoj ljubavi, samo da bih shvatio da je voz za istu davno prošao i da su kriterijumi za literaturu koju čitam toliko porasli da gomila fantasy romana koje danas ljudi čitaju (i koje sam i ja čitao) predstavlja, na književno-kvalitativnom nivou, veliko sranje.

Da elaboriram.

Kao svaki bibliofil, nisam odustao od kupovanja fantasy literature, već sam knjige pazario i slagao na gomilu, znajući da će jednog dana doći trenutak kada ću se uželeti dogodovština raznih junaka koji se bore protiv otelotvorenog Zla sa velikim Z, da ću se ponovo vratiti svetovima kao što su Midkemija, Mordor, Zemljomorje, Zaboravljena kraljevstva, Domaja, Osten Ard, Vesteros i tako dalje.

Ono na što nisam računao jeste podizanje čitalačke svesti, u maniru sposobnosti razlikovanja dobro konstruisanih rečenica od onih loših. U tome je moj downfall. Da, ja sam kriv jer sam počeo da obraćam pažnju na same rečenice, na njihov smisao, na tečnost. Da, sigurno sam ja kriv zbog toga što na prste jedne ruke mogu nabrojati dobre prevodioce fantasy literature, što se ježim kad vidim tri stotine opisnih prideva u poglavlju od dve stranice, da ne pominjem rogobatni konstrukt same rečenice, za što, u najvećem slučaju, krivim(o) prevodioca a ponekad i samog pisca.

Pročitavši svega dve stranice Piter V. Bretovog romana „Noć demona“ shvatio sam da ću se saplitati o svake tri rečenice. Sad, da li je to do prevodioca (za kojeg nikad u životu nisam čuo) ili do pisca, stvarno ne znam. Ono što znam jeste da roman kao prvenac nije loš, ali da mu nedostaje urednička ruka.

Treba naglasiti da je „Noć demona“ roman koji na inovativan način pristupa ideji demona. Sam svet je zaista dobro osmišljen (iako mi nikako nije jasno kako divlje životinje preživljavaju napade demona) karakterizacija je solidna i knjiga je puna akcije i brzog tempa. Ljubitelji klasične fantastike će verovatno biti oduševljeni ovom knjigom. Ista nije kompleksna kao što je serijal „Pesme leda i vatre“ ali oni koji ljube knjige o Midkemiji biće sasvim zadovoljni (ako ne i prezadovoljni) ponuđenim.

Okosnicu priče čine tri junaka: Arlen, čija je želja da postane glasnik, Liša koja sticajem okolnosti postaje travarka i Rodžer koji je žongler. Svaki junak tokom priče razvija svoje talente koji će se, jednog dana, pokazati kao ključni za borbu protiv demona.

Ono što Bret loše radi jeste karakterizacija likova Liše i Rodžera. Dok je Arlen zaista lepo oslikan lik, Liša i Rodžer kao da ostaju skrajnuti u romanu; naravno, nije njihova karakterizacija loša, nego, u odnosu na količinu poglavlja koje zauzima Arlen, Liša i Rodžer zauzimaju proporcionalno manji deo u priči što dovodi do manjkavosti u njihovim karakternim osobinama. Takođe, ono što mi se nije svidelo jeste prevelika orjentacija autora na seksualnost Liše, koja je glavni ženski lik u priči. Svi bi da vode ljubav sa njom, samo o tome misle, raspredaju priče, ona se jadna čuva, da bi je razbojnici silovali i da bi se ona, nakon svega par dana poznanstva sa Iscrtanim čovekom, njemu podala bez problema.

Takođe, Bret se previše oslanja na stereotipe dok oslikava svoje antagoniste i narod. U jednom trenutku sam očekivao da se ime Osame BinLadena pojavi uknjizi, koliko se čovek oslanja na islamsku kulturu da bi opisao narod Krazije.

Sama priča je zanimljiva i puna akcije, borbe su na svakom koraku, a bogami i izdaje. Svet oslikan u knjizi je svet bez nade, svet kao stvoren za rođenje heroja koji će izvući narod iz apatije i nagnati ga da se bori za svoj život.

Dobra strana romana jeste magijski sistem: doživeo sam ga kao mešavinu davno izgubljene fuzije magije, nauke i umetnosti. Sami demoni su raznovrsni ali ne i dobro oslikani: niti u jednom trenutku ne saznajemo šta je to što ih tera da napadaju ljude niti ko su zaista oni. Natuknice postoje, ali one služe kao podloška za kasnija dela u serijalu.

Da, „Noć demona“ je prvi deo u trilogiji. Pisac nam je predočio svet i glavne likove, ponudio dosta akcije, ali prava priča tek počinje da se odvija.

Sve u svemu, roman nije loš, ali sam pisac još nije dosegao sfere dobrog pisanija, što je meni uništilo doživljaj u čitanju. Mislim da tek sad shvatam reči koje mi je jedared uputila Lidija Beatović: “Vladimire, opet čitaš loše pisce?“ (dobro, ne baš tim rečima, ali smisao je isti).

Dakle, Piter V. Bret nije dobar wordsmith, ali mu je worldbuilding odličan.

To je, onako u jednoj rečenici, generalni utisak o ovom piscu i njegovom delu.

Joe Hill: Horns

2011-11-05T01:27:00.000-07:00

Dakle, oktobar smo priveli kraju onako kako oktobru i priliči - u intimnom druženju sa prozom punom natprirodne strepnje, noktogrizne jeze, i, uopšte, fascinirajuće nelagode koju nam nudi vaskolika prozna prezentacija onostranosti. U brižnom negovanju tog razvratno pronicljivog horizonta, proza o Đavolu tu nekako dođe sine qua non za pošteno uživanje u savremenoj verziji drevnih paganskih praznika. Ali, ali, ne zaboravimo: baš kao što nije zlato sve ono što sija, tako ni Đavo nije uvek nužno ružan arhineprijatelj, pogotovo ako ima dovoljno stila da obuče plavu haljinu i pleše uz džez koji je, to bar svi znaju, treća životna šina.

Drugo, također opšte poznato pravilo koje ne bi smeli da smetnemo sa uma otprilike glasi: ako ste se već nakanili da stvarate u domenu u kom su vam roditelji ostavili jasno prepoznatljivu ostavštinu, računajte da će vas to osedlati više kao hendikep, nego kao privilegija. Život je kurva, to bar svi dobro znamo. Zato, zaboravimo ovde na časak da je Joe Hill potomak slavnog tandema Stephen & Tabitha King i posvetimo se rađe samom romanu, Horns.

Horns je roman koji nas ovako dočekuje, to od reči do reči: Ignatius Martin Perrish spent the night drunk and doing terrible things. He woke the next morning with a headache, put his hands to his temples, and felt something unfamiliar, a pair of knobby pointed protuberances. He was so ill, wet-eyed and weak, he didn't think anything of it at first, was too hungover for thinking or worry. But when he was swaying above the toilet, he glanced at himself in the mirror over the sink and saw he had grown horns while he slept. He lurched in surprise, and for the second time in twelve hours he pissed on his feet.

Dakle, ukazuje nam se ovde bogomdana prilika da iritiramo "KNJiževni" establišment još jednim pretencioznim posezanjem u latinštinu, ovaj put za in medias res frazom. :) Ali to vam jeste TO, dragi moji, jer zaista nema boljeg načina da ukažemo na udicu kojom Joe Hill već u prvom pasusu romana nepovratno kači svoju ciljnu grupu. Jer, vaistinu, ko ostane hladan na ovaj buket ovako brižljivo izabrane pojedinačne reči, taj će ujedno i biti skroz nedohvatljiv za samu udicu uvodnog pasusa, taman kao da siromaj u zaštitne svrhe nosi deminerski komplet, balistički štit, vatrogasno ćebence i pancir prsluče zajedno. Preciznije rečeno, ako vas citirani pasus ozbiljno ne potkači, onda bolje da ni ne čitate dalje od njega.

Ali ako vas potkači, i ako se ipak odlučite da čitate dalje, čeka vas ukratko ovo: Ignatius, ili od milošte Iggy, ili Ig, je tog jutra osvanuo ne samo sa đavoljim roščićima, nego i sa ubitačnom sposobnošću da ljude u svojoj blizini navede da mu bez zadrške povere sve svoje najintimnije misli i primisli. Naravno, tu ne da ima žešćih gadarija, nego zaista ima žestokih gadarija, kao što i sami pretpostavljate, ako ste ikad posvetili iskren pogledčić sopstvenim intimnim razmišljanjima. Da stvar bude gora - a stvar mora biti gora od toga, naravno, jer, ne zaboravite, ipak je ovo roman o Đavolu - Ig je svega godinu dana ranije nepravedno osumnjičen za ubistvo svoje devojke, Merrin. I mada nikada nije bio zakonski nit suđen ni osuđen za taj zločin, izgleda da svi ljudi koji ga poznaju i dalje veruju da je on itekako kriv za silovanje i ubistvo sirote devojke, samo eto, izvukao se zato što nije bilo dokaza. Ig je tako godinu dana svog života proveo u privatnom paklu punom očaja zbog gubitka devojke koju je voleo, i punog užasa zbog saznanja da ga svi ljudi koje je u životu voleo smatraju odgovornim za njenu smrt. Paradoks se, stoga, otvara upravo u tom prvom pasusu romana, kada Ig najzad ponese i te zvanične oznake pakla u kome već godinu dana privatno živi - kada otkrije da su mu izbili rogovi. Paradoks se dalje rascvetava u žanrovsku hrizantemu, dok Ig postepeno otkriva ne samo paklenu pozadinu svih njegovih svetački kamufliranih poznanika, nego i samog ubicu njegove voljene i nikad prežaljene Merrin. Zato nam Maestro Đavo, u predivnom sjaju crvenila paklenske mu iskrenosti, otkriva sve ono što i smo sami oduvek slutili, duboko u koštanoj nam srži; Zlo postoji isključivo u ljudima koji nose kerubinske maske, pa zato ni samom Đavolu ne preostaje ništa drugo do da obuče plavu haljinu i ispravi bar najsitnije od tih ogromnih nepravdi, dok negde u pozadini setno svira džez.

E sad, to su bili razlozi zbog kojih je ovaj roman vredan čitanja, a sad reč-dve i o manama. Prva mana je, naravno, podleganje hendikepu nasledstva. Kako, o kako, O KAKO napisati roman o đavolu, a da isti nimalo ne asocira na tatino čeprkanje po onostranom? Pa eto, za početak, možda tako da prosto obrnemo predznak tatinom čeprkanju? Da žrtvujemo vaskoliki zaplet karakterizaciji, jer to je definitivno nešto što ON ne bi uradio? da poniremo u dubine baš tamo gde se ON demonstrativno brčkao u plićaku? da potenciramo ama baš sve ono što je ON izignorisao, da stavimo obrte na najneočekivana mesta? da budemo njegov prepoznatljivo negativan predznak, nadajući se da to donosi ako ne već sam identitet, ono bar jasno uočljivu različitost?

Hm, pa, recimo sve to zajedno i još ponešto pride, jer Đavo zaista lepo izgleda u plavoj haljini, nije da nije.

Joe Hill se zato opredelio za narativnu konstrukciju koja već u prvoj trećini romana otkriva ko je zapravo ubica divne Merrin, pa se u svojim flešbek ostacima roman bavi uglavnom onim "zašto". A u tom bavljenju, Joe Hill se ne samo otkriva, nego i do kosti razgolićuje kao dete svog vremena: ah, ah, sve te današnje progresivne vrednosti i sve te njihove prebolne trnovite krune banalnih stereotipa... jer eto, ako su vam negativci isključivo desničari, homofobi i sociopate, onda vam pozitivci svi redom moraju biti najmanje liberalni hrišćani (njahnjah, sama ta odrednica zahteva kompletan esej, jer je religiozna konstrukcija ovde toliko debilizovana da čoveku trnu zubi pri čitanju), koji se definišu isključivo suprotnim predznakom po svim značajkama već dodeljenim negativcima. Prosto sam se zatekla kako čeznem za bar jednim negativcem, jednim jedinim, ma kako marginalnim, koji je negde uzgred ispoljio makar i minimalne homoseksualne tendencije, ali alas, mi smo izgleda u fazonu ne samo apologije, nego i deifikacije izvesnih svetonazora koji se danas plasiraju kao stereotip progresivnosti.

Dođavola, rekla sam sebi oz osmeh, još tamo od ukakanog Will & Grace sitkoma stenjem pod popkulturnom debilizacijom liberalnih horizonata, pa moram li te retardirane simplifikacije da trpim i van televizijskih imbecilizacija kompleksnih socijalnih kontroverzi?? Nema li mi spasa ni kad isključim tu zlu napravu???

Ali eto, baš onda sam se setila da je ovo ipak roman o Đavolu, i imidž je do te mere podatan za popkulturne manipulacije da danas naprosto nema smisla baviti se ma kakvim originalnim namenama, a još manje smisla ima opovrgavati trenutačne trendove.

Ako ništa drugo, priznajem da prilazak novim stereotipima u ovako striktno abdikacijskom duhu otvara prostor u kom mi čak i sopstveno cerekanje ima neočekivano dubok smisao, jer ipak sam oduvek intimno priželjkivala da Đavo obuče plavu haljinu i zapleše uz Mingusove numere u mojoj glavi.

23/10/2011

2011-10-23T11:16:00.000-07:00

Dakle, nastavljamo sa preporukama!

Prva preporuka, a ujedno i čestitka za priređivački rad, ide za knjigu:

NORMAN SPINRAD: OKVIR I RETROSPEKTIVA

Oni koji se bave žanrom i koji su pomalo upoznati sa sudbinom ove knjige, jedva su dočekali da ugleda svetlost dana. Ovo je, narode, ozbiljna studija žanra od strane Normana Spinrada, čoveka koji je bio, i to u dva navrata, presednik Američke asocijacije SF i F pisaca. Knjigu je priredila suvlasnica ovog bloga, Lidija Beatović, na čemu joj ovim putem čestitam.

Sadržaj knjige je sledeći:

SF u stvarnom svetu:

- Svetovi Trećeg Sveta
- Vreme, Prostor i Kultura
- Naučna fantastika u stvarnom svetu
- Snovi o Svemiru
- Politički SF
- Imperator Svega
- O tvrdom SFu
- Neuromantični Kiberpankeri
- Ko će vaskrsnuti naučnu fantastiku?
- Tamo daleko napolju
- Grafička Novela

Sanjači svetova:

- Sterdžen, Vonegat i Pastrmka
- Neobičan slučaj J. G. Ballarda
- Transmogrifikacija Filipa K. Dika
- Autobiografija / Norman Spinrad

Narode, ovo delo je a must have za sve poklonike žanrovske književnosti. Izdavač knjige je EVEREST MEDIA, čiji je vlasnik, Boban Knežević, jedan od ljudi koji je najviše uradio za domaću SF/F/H scenu.

Takođe, sve knjige koje čovek izdaje i koje je već izdao su zaista sjajna dela, vredna vaše a bogami i moje pažnje. Ono što bih preporučio jeste da odete na sajt ČUDNE KNJIŽARE i pazarite, pa, za početak, sve knjige od Filip K. Dika i Rodžer Zelaznija.

Valjalo bi napomenuti da se štand ovog izdavača nalazi na sajmu u hali broj 4, a naziv štanda je ZNAK SAGITE.

E sad.

Dosta o žanru.

Obratićemo pažnju, ovoga puta, na mejnstrim prozu (mada, šta je danas mejnstrim uopšte?).

Prva preporuka za nove stvari koje bi valjalo overiti, u izdanju izdavačke kuće GEOPOETIKA, jeste:

POL OSTER: SANSET PARK

Kao i Erik Majkl Paker, glavni junak DeLilovog Kosmopolisa – romana posvećenog upravo Polu Osteru – i Majls Heler, glavni junak nove Osterove knjige, romana Sanset Park, ima dvadeset osam godina i Njujorčanin je. Njihove sličnosti tu, međutim, završavaju. Dok je DeLilov Paker multimilijarder, Majls Heler na Floridi preživljava radeći kao fizički radnik. Napustivši rodni grad i fakultet zbog porodične tragedije, godinama je lutao Amerikom, a za Floridu se vezao zbog mlade devojke, Pilar, koja je još srednjoškolka. Upravo zbog njene mladosti, međutim, tačnije rečeno, maloletnosti, Majls će se (privremeno) vratiti u Njujork, odazvavši se pozivu starog prijatelja...

U Sanset Parku Oster se vraća nekim od svojih opsesivnih tema: mladosti, porodičnim odnosima, Njujorku, književnosti. Kontekst je savremen: vreme svetske ekonomske krize i masovne nezaposlenosti, vreme u kome doktoranti i perspektivni umetnici jedva spajaju kraj s krajem, vreme fluidnih i neodređenih društvenih vrednosti. U svetu u kome je izvesna samo neizvesnost, Osterovi junaci u ljubavi pronalaze jednu od retkih oaza smisla.

Iako je Majls Heler bez sumnje glavni junak romana, njegova perspektiva nema privilegiju da bude jedina iz koje se priča pripoveda. Perspektive njegovog oca Morisa, majke Meri-Li Svon, starog prijatelja Binga Nejtana, poznanica i cimerki Alis Bergstrom i Elen Brajs, doprinose polifoničnosti Sanset Parka, romana koji, kao i prethodni Osterovi, čitaoca osvaja čarobnjačkom veštinom pričanja i u kojem se Oster pokatkad doima tužnijim i mudrijim nego ikad pre.

DŽULIJAN BARNS: PULS

Puls je treća zbirka priča Džulijana Barnsa, koja se u brojnim elementima nastavlja na njegova ranija dela, pre svega na Sto od limunovog drveta, gde je starost dominantna tema, a možda još više na Nije to ništa strašno, knjigu koja u najvećoj meri odgovara autobiografskoj prozi.
Od četrnaest priča, podeljenih u dva dela, šest je ranije objavljeno na engleskom jeziku u časopisima od Njujorkera do Gardijana.

U pripovetkama naizgled disperzivnog sadržaja – od ljubavi i seksa, preko bolesti i smrti, do (ne)uspešnosti komunikacije – Barns se zapravo bavi jednom temom: odnosom među ljudima. Pri tome, pronicljivo i prepoznatljivo mudro ispituje prirodu, uzroke i uslove za dugotrajne veze, prijateljske i ljubavne. Svaki lik je oblikovan na osnovu uspeha ili poraza koji proživljava, smešten između očaravajuće čežnje ili uznemirujućeg gubitka, sa okončanjima koja se trudi da prevaziđe, ili uzbuđujućim iskušenjima novog početka.

Lični gubitak i suočavanje sa smrću drage osobe odredili su Barnsovu novu prozu, a njegovo razmišljanje o prolaznosti života i suočavanje sa starenjem i smrću tako je životno, jer je proživljeno pa samim tim i mnogo ubedljivije, da se čitanje ove knjige neumitno završava uznemirenošću i nerešivim egzistencijalnim pitanjima. Ipak, sasvim neočekivano, rešenje za taj osećaj nemoći Barns nameće humorom kojim je obojio gotovo svaku priču. Ovaj iskričav i oštar humor valjda je najbolji odgovor za sve misli o neizbežnoj prolaznosti i blizini smrti, kojima smo gotovo svakodnevno izloženi.

Opasnost od klišeiziranja i opštih mesta ovaj vrsni pripovedač izbegava izuzetnim stilom, ali pre svega originalnim pristupom večitim temama, te se u drugom delu postojana ljubav ispituje kroz pripovesti o čulima. Iako i prostorno i vremenski potpuno razuđena – od vinograda Italije do morske obale Engleske zimi, od XVIII veka do danas, ova zbirka je uspela da prevaziđe svoj zadati, žanrom određen fragmentarni okvir i da pruži romaneskne kvalitete, među njima jedinstvo i koherentnost.

HARUKI MURAKAMI: 1Q84 (treći tom)

„Ovo je sasvim čudan svet. Iz dana u dan sve je nejasnija granica dokle seže teorija, a odakle počinje stvaran svet. Šta kažeš, Tengo, kako ti, kao pisac, definišeš ono što nazivamo stvarnošću?“ – „Tamo gde zabodeš iglu i poteče crvena krv, to je stvarni svet.“

Proticanje krvi, kao jedini dokaz stvarnog sveta, pravi je murakamijevski slojeviti odgovor na Veliko pitanje. Roman 1Q84 je, pored ostalog, i kritika ubrzanog tempa života, tehnološkog razvoja, nasilja, pohlepe i večite težnje za sticanjem na globalnom i ličnom nivou. Nasuprot samorazarajućoj brzini napretka, postoji i onaj najvažniji segment ljudskog života gde, kako to autor ističe, protok vremena gubi značaj.

Izobilje tema i događaja iz prva dva toma, svodi se u ovom trećem na ljubavnu priču u kojoj, nerealno, a ipak moguće, samo jedan dodir ruke ne gubi intenzitet užitka ni posle dvadeset godina odvojenosti. Ljubav u okviru porodice zauzima posebno mesto u ovom romanu o otuđenosti, te treći tom donosi i motiv pomirenja sa ocem, koji je tako dosledno izostajao iz dosadašnjih Murakamijevih dela.

Na kraju, bez odgovora baš na sva pitanja, autor nas znalački ostavlja u dilemi da li je u pitanju klasična otvorena naracija, u kojoj se tumačenje prepušta čitaocima, ili su ipak ostavljena odškrinuta vrata za razotkrivanja u nekim budućim delima…

„Upravo je Murakamijeva odvažnost da zakorači u nešto još neimenovano ono zbog čega je toliko čitan širom sveta.“

Izdavačka kuća GEOPOETIKA spada u moje omiljene izdavače i većina njihovih pisaca su zaista sjajni (Erlend Lu, Pol Oster, Džulijan Barns, Haruki Murakami...) i zaista, koju god knjigu od nabrojanih pisaca kupite (primerice, Erlend Lu je za mene otkrovljenje decenije) nećete biti razočarani.

Potom!

Izdavačka kuća FABRIKA KNJIGA, jedan sjajan izdavač koji izdaje KVALITETNU prozu, objavila je roman

VILIJAM S. BAROUZ: MESTO MRTVIH PUTEVA

Posle detektivske i piratske price, koje su cinile okosnicu prvog dela trilogije ("Gradovi crvene noci"), Barouz se u "Mestu mrtvih puteva" okrece istoriji Divljeg zapada i literarnim uzorima iz rane mladosti. Rezultat je ambiciozna studija karaktera raskosne imaginacije i otrovnog humora koju sedamdesetogodisnji autor posvecuje Kimu Karsonsu, "najomrazenijem decaku u Sent Luisu". Prisiljen da napusti rodni grad posle smrti Karsonsa Oca, Kim se opredeljuje za karijeru revolverasa i odlazi na zapad, da bi u podzemlju "cestitih lopova i skitnica" organizovao Porodicu Dzonsona, tajno drustvo koje ce preuzeti kontrolu nad prosloscu i promeniti tok istorije.

Antijunak Barouzovog vesterna ubrzo dospeva na celo elitne jedinice Divljih tetaka, zaduzenih za "satiranje smradova" koji ometaju ostvarenje covekove sudbine u svemiru. Usput otkriva virus besmrtnosti, resava misteriju jezika i deli sa citaocima mnostvo lucidnih uvida, ne shvatajuci da mu sve vreme najveca opasnost preti iz sopstvenih redova.

Obelezena dominantnim temama umiranja i oprastanja, ovo je tek prva od nekoliko "poslednjih" knjiga koje je Barouz objavio. Kao poslednji pokusaj autora da sagradi tekstualnu masinu za kloniranje, virusni tekst koji odabrane citaoce moze preobraziti u junake sopstvenog narativa, "Mesto mrtvih puteva" je konacna verzija Barouzovog knjizevnog testamenta. Rasprava u paklu izmedju Karlosa Kastanede i Lakija Lucana.

Naravno, u ovoj izdavačkoj kući valjalo bi obratiti pažnju na ranije objavljene romane ("PATRLJAK" od Nil Grifitsa, kao i "GRADOVI CRVENE NOĆI" od Barouza).

Izdavačka kuća LOM, koja je poznata po tome što izdaje Bukovskog, Fantea i Hamsuna, objavila je i nemačkog pisca, legendu međ' legendama:

TOMAS BERNHARD: GETE NA SSSAMRTI

Delo Tomasa Bernharda predstavlja najviše literarno dostignuće na nemačkom jeziku u drugoj polovini XX veka, i on se danas smatra jednim od najvećih autora moderne svetske književnosti. Knjiga pripovedaka "Gete na sssamrti" prvi put je objavljena 2010. godine u Nemačkoj, a ovo izdanje je prvi prevod u svetu.

„[. . .] Porodične kuće predstavljale su oduvek tamnice, i samo šačica uspeva da se oslobodi, rekoh mu, a većina, što u skladu sa mojim procenama znači devedeset osam odsto, ostaje doživotno zatvorena u tamnici, u toj tamnici kopni, i naposletku, ruinirana u toj tamnici, zapravo, i umire. Ali ja sam pobegao, rekoh mu, pobegao sam iz tamnice u šesnaestoj, i otada sam u bekstvu [. . .]“

„[. . .] Roditelji su malo po malo pokušavali da me zatvore u samicu, rekoh, kao što su i tebe malo po malo zatvarali tvoji. A proreze za vazduh, koje smo u početku imali, malo po malo su zaziđivali. Na kraju, nismo više mogli da dišemo, rekoh. Zidovi koje su podigli oko nas postajali su sve deblji, uskoro ništa više nismo čuli, jer kroz debele zidove ništa više iz spoljnjeg sveta nije dopiralo do nas. [. . .]“

„[. . .] Obojica smo hteli da pobegnemo, rekoh, samo sam ja smogao snage, a ti nisi. Ispostavilo se da je porodična tamnica za tebe večna. Potom si bezvoljno sedeo u svojoj sobi, rekoh, i zurio u slike koje su ti okačili u sobu, vredne, ali ipak kobne. Dozvolio si da te zaključaju u svoju sobu i hodao si naokolo samo još u lancima, a na kraju, samo još od obroka do obroka, to je istina. Decenijama. Nagodio si se sa svojim čuvarima. [. . .]“

Ma koga ja to lažem?

Toliko je knjiga koje bi valjalo pazariti da ne mogu da ih nabrojim!

AAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAA!

22/10/2011

2011-10-22T05:54:00.000-07:00

Britanski pisac Džulijan Barns dobitnik je Bukerove nagrade, jedne od najprestižnijih nagrada za književnost, za 2011. Jednoglasnom odlukom žirija nagrađen je za svoj najnoviji roman „The Sense of Ending“ koji će Geopoetika, inače ekskluzivni izdavač Džulijana Barnsa za teritoriju Srbije, objaviti do kraja ove godine u prevodu Zorana Paunovića.

Predsedavajuća žirija, dama Stela Rimington, izjavila je da Barnsov roman pripada klasici engleske književnosti i pohvalila je Barnsovo pripovedačko umeće, kao i suptilan zaplet, ističući da svakim čitanjem otkriva nova i dublja značenja.

Iako su sve značajne nagrade za književnost danas postale diskutabilne, Barns ne samo da zaslužuje Bukera nego i Nobela. Sjajan pisac, majstor pisane reči, čija se knjiga "Floberov papagaj" izučava kod nas na studiju anglistike, obrađuje teme koje su nam bliske a često kroz svoja dela vuče dozu filozofije a bogami i nihilizma, naročito u poslednjim delima.

Lični favorit za ovu nagradu, šta da vam kažem.

Čestitke Barnsu!

18/10/2011

2011-10-18T12:51:00.000-07:00

U susret sajmu knjiga u Beogradu...Da, vi, srećniji, koji niste slomili ruku kao ja te zbog toga ne možete da idete na sajam, da, za vas ima sijaset novih/starih izdanja koje bi valjalo overiti...Idemo redom:

Izdavačka kuća ČAROBNA KNJIGA, izdala je pregršt dobre literature, uglavnom žanrovske:

RIČARD METISON: KOMEŠANJE ODJEKA

Paranoja naspram nepoznatih užasa navodi jednog čoveka da ispita svaki kutak svog razuma u situaciji u kojoj je potpuno bespomoćan.

Tom Volas je vodio sasvim običan život sve do naizgled bezazlene hipnotizerske seanse, koja u njemu budi parapsihološke sposobnosti za koje nije ni znao da ih poseduje. Iste noći, boreći se s nesanicom, Tom shvata da čuje misli ljudi oko sebe i saznaje šokantne tajne koje nije želeo da otkrije. Vrlo brzo uviđa da je to tek početak, a dojučerašnji miran i uobičajen život odjednom se pretvara u istinski košmar. Strahote tek počinju kada, protiv svoje volje, primi poruku iz groba! Tom je suočen sa strašnom činjenicom da žrtva ubistva zahteva da joj pomogne da pronađe ubicu.

ISAK ASIMOV: NA RUBU ZADUŽBINE

Asimov je jedan od najpoznatijih žanrovskih pisaca. Njegova ZADUŽBINA je poznata širim narodnim masama, a ako pomenuto delo niste čitali, predlažem da ispravite grešku.

Okrutan rat između dve Zadužbine najzad je okončan. Naučnici Prve Zadužbine izvojevali su pobedu i sada se okreću davnoj zamisli Harija Seldona, psihoistoričara i matematičara, da izgrade novo carstvo na ruševinama starog. Ali kolaju glasine da Druga Zadužbina nije uništena, kao što se mislilo, i da preživeli planiraju osvetu. Dva prognana građanina Zadužbine – odmetnuti savetnik i ostareli istoričar – kreću u potragu za mitskom planetom Zemljom... i dokazom da Druga Zadužbina i dalje postoji. U međuvremenu, neko – ili nešto – izvan Zadužbina kao da upravlja događajima ne bi li ih uskladio sa sopstvenim kobnim namerama. Uskoro će obe Zadužbine uvideti da se ubrzano kreću u pravcu tajanstvenog sveta po imenu Gea, i konačne i šokantne sudbine koja ih čeka na kraju univerzuma.

ISAK ASIMOV: ZADUŽBINA I ZEMLJA

Vekovima nakon pada Prvog galaktičkog carstva sudbina čovečanstva nalazi se u rukama Golana Treviza, bivšeg savetnika Prve Zadužbine. Nažalost, on je odabrao kolektivni um galaksije kao najbolju alternativu za budućnost koja treba da prevaziđe haos. Sa sumnjom u svoj izbor, Treviz odlučuje da sazna kako je izgledala prošlost i kreće na putovanje u potragu za legendarnom domovinom čovečanstva – Zemljom, u nadi da će tamo pronaći odgovore za svoju dilemu. Ali Zemlja je izgubljena već hiljadama godina i niko ne može zasigurno da kaže gde se ona nalazi, i da li uopšte više postoji, a svi podaci o njoj izbrisani su iz galaktičkih biblioteka. Društva koja Treviz tokom putovanja upoznaje polako postaju tema obimnog dijaloga o sudbini čoveka koji vodi sa svojim saputnikom Blisom. Treviz naslućuje da mu se odgovori koje bude pronašao uopšte neće svideti...

To je to što se žanra tiče (barem kod ove izdavačku kuće). Doduše, isti izdavač je objavio i Tračare, serijal Vampirski dnevnici i True Blood, ali to je, za mene, glupa literatura, pa nećemo o tome.

Što se tiče mejnstrima, valjalo bi obratiti pažnju na sledeća dva naslova u ČK:

TOMAS PINČON: SKRIVENA MANA

Prošlo je mnogo vremena otkad je Dok Sportelo poslednji put video svoju bivšu devojku. Ona se iznenada, i naizgled niotkuda, ponovo pojavljuje u njegovom životu s pričom da se kuje zavera i planira otmica izvesnog milijardera u kojeg je ona – kakva slučajnost – zaljubljena. I dok u Los Anđelesu polako zamire doba psihodelije šezdesetih, Dok se upliće u bizarno klupko motiva i strasti u kojem obitavaju raznovrsni likovi: surferi, smutljivci, narkomani i rokeri, ubitačni zelenaš, saksofonista – tajni agent, bivši robijaš s tetoviranom svastikom, kao i tajanstveni entitet poznat kao Zlatni očnjak.

DŽEJMS GREJEM BALARD: SUDAR

Džejms i Ketrin Balard su supružnici čiji se ljubavni život sveo na seks, zapravo na vanbračne afere koje ih međusobno uzbuđuju. Jednog dana, Džejms izaziva sudar u kojem vozač drugog automobila gine, a njegova supruga, lekarka Helen Remington, koja je u toj nesreći povređena, leči se u istoj bolnici gde i Džejms. Njih dvoje se nešto kasnije sreću na auto-otpadu, gde otkrivaju zajedničku fascinaciju automobilima i međusobnu seksualnu privlačnost. Pre toga su već upoznali Vona, neobičnog čoveka koji proučava automobilske nesreće. Von ne samo da oseća seksualno uzbuđenje pri smrtonosnoj vožnji i posmatranju povreda nastalih u sudarima već je i predvodnik svojevrsnog kulta ljudi koji su preživeli sudare i koji imaju iste sklonosti.

Šokantno, kontroverzno i perverzno delo Sudar, napisano 1973. godine, nije knjiga za svačiji senzibilitet. Roman na izvestan način slavi spoj seksualne pohote i smrti, i predstavlja ljubavni odnos između brzine i nasilja. Balard govori o doživljavanju saobraćajnih nesreća kao seksualnog fetiša, pri kojem se učesnici uzbuđuju kada ih posmatraju ili učestvuju u njima. Erotizam izopačenog je ključ novog vida seksualnosti, nastale iz uznemirujućeg uticaja tehnologije na moderno društvo.

Što se tiče izdavačke kuće LAGUNA, tu bi valjalo izdvojiti:

BRANDON SANDERSON: ZDENAC USPENJA (DRUGI DEO TRILOGIJE "RED MAGLE")

Zlo je poraženo. Rat je tek otpočeo.

Postigli su nemoguće i svrgli bogoliko biće, čija je surova vladavina trajala hiljadu godina. Sada Vin, dete ulice koje je odraslo u najmoćnijeg maglara na svetu, i Elend Ventur, idealistički mladi velmoža koji je voli, moraju da na pepelu srušenog carstva izgrade novo, zdravo društvo.

Međutim, jedva da su sa tim počeli, kada su ih napale - tri vojske. Kako opsada odmiče, drevna legenda kao da pruža tračak nade. Ali čak i da Zdenac uspenja zaista postoji, niko ne zna gde je, niti kakve moći daje.

Može biti da je ubistvo Gospoda Vladara bilo tek lakši deo. Preživeti posledice njegovog pada pokazaće se pravim izazovom.

SKOT LINČ: CRVENO MORE POD CRVENIM NEBOM (DRUGI DEO SERIJALA "GENTLEMAN BASTARDS")

Nova avantura Loka Lamore.

Izvanredni lopov i prevarant Lok Lamora, i neminovno smrtonosni Žan Tanen pobegli su iz rodnog grada i utekli od olupina nekadašnjeg života. Ipak, ne mogu bežati zauvek, a kad se zaustave, odlučuju da se zapute ka najbogatijem – i najnedostižnijem – odredištu na obzorju. Ka gradu-državi po imenu Tal Verar. I ka Kuli greha.

Kula greha je kockarnica nad kockarnicama. Niko nikad iz nje nije ukrao ni novčić – i preživeo. Takvom izazovu Lok jednostavno ne može da se odupre...

...Ipak, Lokov savršeni zločin moraće da pričeka.

Još neko u Tal Veraru želi za sebe stručnost Gospodstvenih nitkova i spreman je da ih ubije ne bi li je dobio. Uskoro su Lok i Žan primorani da se upetljaju u gusarenje. Sjajan posao za lopove koji ne razlikuju jedan kraj galije od drugog.

Skot Linč izatkao je napetu i burnu priču o uzburkanom moru i lukavstvu najniže vrste, priču o poverenju i izdaji, o prijateljstvu stavljenom na teške probe. Vratoloman, pun uzbuđenja i tanano zapleten, novi Linčov roman svakako će biti hit za sve ljubitelje fantastike, ali i spletki.

Eto. Ima toga još, ali ruka već počinje da me muči i svrbi, stoga ostatak preporuka ostavljamo za sledeći put.

John Ajvide Lindqvist: Harbour

2011-10-15T10:34:00.000-07:00

Moj prvi susret sa Lindqvistom. :)

Mimoišli smo se na priči o vampirima (to uglavnom zbog spojlera u vidu odlične ekranizacije tog romana), i na priči o zombijima (čisto zbog obilja u kom se taj podžanr u zadnje vreme baškari), da bi se najzad sreli na njegovoj… pa eto, uslovno rečeno "priči o duhovima". Ali to je zaista samo najmanji zajednički nazivnik za preciznu žanrovsku alatku kojom roman oblikuje kompleksne teme tragičnog gubitka i mučnog iskupljenja, pri tom usput uspešno dovodeći u pitanje mitove o ljubavi, roditeljstvu, odanosti i odgovornosti, obmani i samoobmani, a ponajviše o nepresušnoj ljudskoj potrebi i sposobnosti da sebe smatra žrtvom ponajviše onda kada je nedvosmisleno nasilnik.

Anders i Cecilia su mladi bračni par čija ljubav datira još od detinjstva na rodnom osrtvu Domaro. Svake godine provode leto na ostrvu kod ljudi koji su Andersa odgojili: kod Anna-Grete, Andersove vitalne babe po ocu, i Simona, bivšeg mađioničara, koji sa Anna-Gretom živi u skladnoj (iako nevenčanoj) zajednici više od pola veka. Roman ih zatiče u februaru 2004, dok sa šestogodišnjom ćerkom Majom istražuju Gavasten svetionik na maloj hridini nedaleko Domara, koju zaleđeno more pripoji ostrvu u zimskim mesecima. I upravo tu, u tom bezbrižnom obilasku svetionika okruženog ravnim prostranstvom debelog sloja zaleđene vode, Maja je neobjašnjivo i bez ikakvog traga nestala.

Dve godine kasnije, smožden raspadom braka i sopstvenom alkoholičarskom ovisnošću, Anders se vraća na Domaro u nejasnoj nameri da nekako okonča život koji od Majinog nestanka ionako nema smisla. U nekoj vrsti poslednjeg napora da suoči uistinu neshvatljive okolnosti koje su pratile Majin nestanak, Anders polako otkriva da, i pored odrastanja i života na Domaru, ne zna apsolutno ništa o mučnim tajnama koje ostrvo prate još od maglovito mutnih pradavnih vremena koja su opstala jedino u narodnim predanjima. Ta predanja tvrde kako more oko Domara nije tek puko prostranstvo slane vode, nego nadmoćan i surov entitet koji sa ostrvljanima ima u krvi potpisan ugovor, a u neposredno vreme pre i posle Majinog nestanka, taj ugovor je naizgled doveden u pitanje. I mada je Anders vođen isključivo roditeljskom potrebom da Maju vrati bez obzira na posledice po sebe lično, postepeno otkriva da bi upravo ostrvljani morali da plate cenu tog poduhvata. Nateran da suoči mogućnost biranja između sopstvenog deteta sa jedne strane, i mnoštva dragih i bliskih ljudi sa druge, Anders suočava nemilosrdne jednačine kojima natprirodni entitet mora vrednuje pojedinačni ljudski život.

Koncept mora kao natprirodnog (i neretko podrazumevajuće zloćudnog) entiteta gotovo je obavezan motiv u tradicijama ljudi čiji opstanak zavisi od mora. Oni po pravilu na more gledaju kao na maćehu koja hrani i održava, ali bez imalo ljubavi, i taj koncept uvelike određuje njihov običajni identitet. Koncept pogodbe sa nemilosrdno moćnim entitetom uglavnom podrazumeva i koncept žrtvovanja, a to po pravilu otvara bolne tačke preispitavanja ljudskosti, podobnosti, nedužnosti i tradicionalnih društvenih vrednosti uopšte. Svaki koncept nagodbe sa Zlom baziran je na prepoznavanju određenih kvaliteta, jer što bi to Zlo dobilo u pogodbi, ako ne upravo te efemerne kvalitete "ljudskosti", koje samo ne poseduje? S druge strane, uslovi koji omogućavaju nagodbu sa Zlom podrazumevaju da će upravo ti kvaliteti biti u određenoj meri kompromitovani - jer nije li upravo ta faličnost u kvalitetima ljudskosti prvi uslov da se takva pogodba uopšte razmatra? Lindqvist majstorski kreira situacije u kojima se tom paradoksu prilazi iz različitih uglova, nudeći time beskrajne prilike da nam iznova definiše pojam licemerstva: žrtvovanje jedinke u korist mnoštva se može tek donekle opravdati u kontekstu bazičnih ljudskih vrednosti, ali… ako usput dokažemo da je jedinka sopstvenim manama zaslužila to žrtvovanje… e, onda takvo opravdanje postaje maltene bogomdano, bar za neutralnu, a time i objektivnu većinu.

A to otvara prostor za seciranje jednog od najbazičnijih društvenih mitova - roditeljske ljubavi. Da li je čovek obavezan na objektivnost čak i u svojstvu roditelja? Da li sva ona silna pravila koja čoveku važe za tuđu decu zaista moraju da važe i za sopstvenu? Ima li pojedinac uopšte prava da kao roditelj odstupi od pravila kojima se revnosno podvrgava u svim ostalim svojim aspektima? Od svih ljudi koji su iskreno pogođeni gubitkom Maje, jedino Anders bira da ostane striktno u ulozi roditelja, i na to bi se možda moglo gledati kao na odgovor koji roman nudi na navedena pitanja. Ali ipak, kao dublji sloj toj naizgled prirodnoj roditeljskoj odluci, Lindqvist lukavo podmeće i krivicu koju Anders oseća dok procenjuje sopstvene roditeljske kvalitete. Anders sebe krivi ne samo zato što je ubeđen da je Maja nestala u trenutku njegove nepažnje, nego i zato što se kaje zbog sopstvenih reakcija koje je hiperaktivna Maja u njemu proizvodila. Nakon nestanka Maje, Anders je ne samo iz sećanja prognao svu njenu problematičnost, nego ju je i idealizovao do te mere da mu naprosto ništa drugo nije preostalo no da se ne pomiri sa gubitkom. Spremnost sa kojom je Anders voljan da se žrtvuje za spas svog deteta prevazilazi normalnu roditeljsku uslovljenost i postaje voljna odluka kojom se traži iskupljenje.

Da, da, Lindqvist je zadivljujuće angažovan pred svim tim veštim tkanjem natprirodnih kulisa i maksimalno potencira krajnosti oko kojih vešto obigravamo i koje postrance eskiviramo u pomalo bestežinskom stanju kretanja ribe u moru. Roditeljski mit je svakako fenomen na kom se baziraju mnogi drugi fenomeni koji sačinjavaju čovekov identitet (a pogotovo psihologiju mase), pa je svako seciranje istog po pravilu opčinjavajuće; da nismo biološki i kulturno uslovljeni da bezrezervno volimo i bez obzira na sve mu manjkavosti prednost dajemo sopstvenom podmlatku, veliko je i otvoreno pitanje kako bismo se odnosili prema ljudskom rodu uopšte, a kamoli prema sitnijim društvenim uzorcima istog. Koncepti žrtvovanja su prisutni u svim aspektima tradicionalnog društvenog mentaliteta, od paganskih vidova prinošenja simboličnog mita kojekakvim kapricioznim prirodnim elementima, pa do judeohrišćanske doktrine razapinjanja pojedinca za iskupljenje mnoštva. U tom ustrojstvu, dobrovoljno predati moru ljudsku žrtvu u ime "kupovine" povoljnih uslova za opstanak mnoštva se i ne doima odveć nehumano, pogotovo ako se (u ime opravdanja, naravno) rečena zajednica pri tom povinuje izglasanim parametrima po kojima se žrtve biraju uz striktna vrednovanja o društvenoj podobnosti. Ali… šta ako se ispostavi da vam se dostignuća sopstvenog podmlatka ne kotiraju odveć visoko u tim parametrima? Šta se u tim okolnostima prvo kompromituje, ljubav za ljude ili sopstvena roditeljska privrženost?

Lindqvist je to sadržajno obilje ponudio u jedinstvenom stilu isto tako angažovane, neprekidne konverzacije. Roman je sveden na uistinu konstantan dijalog, to kako protagonista međusobno, tako i protagoniste sa samim sobom, sa naratorom, naratora sa čitaocem, sa istorijom, sa mitom, sa stvarnošću taman koliko i sa natprirodnim. Majstorsko baratanje tempom i tempiranjem u velikoj meri se oslanja na bizarnosti kojih u potpunosti postajemo svesni tek nakon što se sa romanom oprostimo. I ne, ne mislim time na bizarnosti od one žanrovske (i od Stivena Kinga već nemilosrdno izraubovane) vrste, sad već svedene na opšta mesta natprirodnog horora koji se bavi motivima opsednutosti malicioznim duhom... mislim na bizarnost tipa eksplicitnih scena supružničke erotske intime u poznom životnom dobu, recimo; jedino neprikosnoveni majstor pera može da se trezveno usudi na tako riskantan karakterizacijski poduhvat. Simonov odnos sa magičnim insektom u kutiji šibica svakako je okosnica najbizarnije podstruje u naraciji, makar samo zato što su tim paktom stečene moći za čije korištenje Simon naprosto nema prilike u svom povučenom i skromnom životu. Tu je i bizarnost neortodoksne ženstvenosti osamdesetogodišnje Anna-Grete, krijumčarke i društveno najbitnije prizme kroz koju se razlažu nijanse istinskih okvira svih mitova kojim se roman bavi; bizarnost lakoće sa kojom se u maloj društvenoj zajednici postaje izopćenik; bizarnost samokažnjavanja kojim se traži iskupljenje i, na kraju, bizarnost samog Lindqvista, koji vas s lakoćom uvede a onda još i lakše provede kroz slojevitost sopstvene fascinacije natprirodnim fenomenima, kao kroz more pod Gavastenskim svetionikom, razdvojeno moćima Spiritusa u kutiji šibica.

Gledano u celini, roman je setno preispitivanje o ljubavi i gubitku, o odgovornosti, strahu i vlastitoj bespomoći pred ogromnošću života.

Anhelika Gorodišer: Kalpa imperial

2011-10-12T03:17:00.000-07:00

Jedan od najvećih problema koji mogu nastati kad čitate ovu knjigu – odnosno, ovaj engleski prevod – jeste nedostatak konteksta, bilo kakvog istorijskog, političkog, kulturnog konteksta za okolnosti pod kojima je nastala; što je posebno lako ako ste stanovnik SAD. Kao što je potvrdilo nekoliko oduševljenih kritika koje su potpuno omašile poentu (a za jednog prikazivača sam umereno sigurna da nije pročitao knjigu sa oba oka).

To postaje jasno od prve rečenice kojom ću vas u celini počastiti:

The storyteller said: Now that the good winds are blowing, now that we’re done with days of anxiety and nights of terror, now that there are no more denunciations, persecutions, secret executions and whim and madness have departed from the heart of the Empire and we and our children aren’t playthings of blind power; now that a just man sits on the Golden Throne and people look peacefully out of their doors to see if the weather’s fine and plan their vacations and kids go to school and actors put their hearts into their lines and girls fall in love and old men die in their beds and poets sing and jewelers weigh gold behind their little windows and gardeners rake the parks and young people argue and innkeepers water the wine and teachers teach what they know and we storytellers tell old stories and archivists archive and fishermen fish and all of us can decide according to our talents and lack of talents what to do with our life -- now anyone can enter the emperor’s palace out of need or curiosity; anybody can visit that great house which was for so many years forbidden, prohibited, defended by armed guards, locked and as dark as the souls of the Warrior Emperors of the dynasty of the Ellydrovides.

Ova rečenica, ili ovih pola strane, kako hoćete, bila je dovoljna da počnem da trepćem, zaslepljena tolikom radošću i optimizmom. A onda sam prelistala nazad do početka knjige i videla da je original prvi put objavljen u Buenos Airesu 1983. godine, i sve mi je bilo jasno. Zamislite knjigu objavljenu šestog oktobra... ma kakvi, zamislite knjigu objavljenu četres’ pete po oslobođenju, ako želite neku iole ozbiljnu paralelu. Sreća, radost, polet, ali i neverovatno blisko iskustvo užasa i terora u najčistijem vidu. Ako tome dodamo da je bar nešto od knjige moralo nastati u periodu kada srećan kraj još nije bio na vidiku – možete predočiti sebi koju snagu emocije ova zbirka priča (a možda je ipak romanu pitanju...) krije.

Da se vratimo na početak.

Anhelika Gorodišer je najpoznatiji i najcenjeniji autor žanrovske fantastike u Latinskoj Americi. Obratite pažnju, rekla sam žanrovske. Ispisnica Ursule Legvin, koja je i prevela ovu knjigu (čisto stilski gledano, prevod je odličan, a koliko je veran, nažalost, ne mogu da procenim). A osim toga i žensko. To sve zajedno otprilike znači da je retko navođena u stranim pregledima latinoameričke književnosti, da je slabo prevođena, da je sistematski zanemarivana van svog jezičkog područja. Hoće li se nešto promenit na tom polju – možemo samo da se nadamo. A ja se posle ovog čitanja tome vatreno nadam.

Zamislite, naime, knjigu koja je koncipirana kao istorija neverovatno silnog, moćnog i pre svega dugovečnog carstva koje se u zla vremena ruši samo da se prometne u nešto novo, kao zmija kad skine košuljicu. Ali ta knjiga je elegantno tanka, nezamislivo tanka kad se uporedi sa savremenim fentezi serijalima. Otkud to?

Najjednostavnije i najotmenije rešenje: pripovedanje. Usmeno pripovedanje. Kroz čitavu knjigu odjekuje glas jednog pripovedača, koji bar u jednoj priči stiče i nešto jasniji lik, glas čoveka što se obraća prisutnoj publici, slušaocima a ne čitaocima, i koji nema vremena niti daha da gnjavi bespredmetnim prenošenjem dijaloga o vremenu, sudbinom trećeg ujaka petnaestog epizodiste ili detaljnim opisom svakog obroka posluženog tokom nečijeg carevanja. Maksima „prikazuj, ne prepričavaj“ ovde je temeljno zgažena, na dobrobit čitalaca. U dobrom delu priča klasičnih dijaloga maltene i nema. Važne informacije se preskaču, daju olako i uzgred ili samo kao nepotvrđeni nagoveštaji koje nepažljivi konzument, navikao na to da mu unapred prežvaću svaki zalogaj, može lako da previdi. Pripoveda se, često, na način koji mogu da uporedim samo sa filmskim totalom: priča o osnivanju grada i raznim fazama njegovog razvoja takoreći nema nijednu klasičnu scenu. Sve vidimo izdaleka, kao celinu iz koje se ponekad izdvoji detalj, odnosno osoba, trepne i odmah nestane.

Naglasak je na pripovedanju, na igri koja se plete između pripovedača i slušaoca, a manje na priči – koja je, kako ćemo shvatiti, beskonačan niz ulančanih epizoda iz istorije carstva, tako da nije preterano važno ako se neke preskoče a druge, srazmerno beznačajne, do najsitnijih podrobnosti opišu.

A taj glas je prekrasan. Pročitajte opet prvu rečenicu, ako vas ne mrzi. Divan lirski stil, zar ne, ali očas posla sklizne u najsuvlji, najokrutniji cinizam i brutalnost. Ima i dosta humora, ali je to vrlo delikatan, teško primetan humor; i, istovremeno, izuzetno crn, i često se pojavljuje upravo u sklopu sa cinizmom i brutalnošću. Anhelika ima neverovatan raspon stilova na raspolaganju i ne usteže se od najneobičnijih kombinacija. Poslednja pripovetka, koja je po mnogim standardima „najnormalnija“ fentezi priča, i skoro nadomak uobičajenih narativa o potrazi, prerušenom princu i tako dalje, usred toka odjednom napravi meandar u kome vođa karavana krene sa prepričavanjem Ilijade u kome se Ahil zove Alendelon, Odisej Clargueibl, a Menelaj Yeimsdin. (Helena je Marillin. Naravno.) Ako vam to nije dovoljno, Orest je Yanpolsar. Preslatko.

Što se tiče likova: oni su... neortodoksni. Ali reći ću ovo, i više vam neću kvariti uživanje u otkrivanju nepoznatog: ja bih prinosila žrtve u krvi da se u srpskoj književnosti, 2011. godine, pojave ovako aktivni, inventivni, samostalni i samosvesni a pritom nimalo idealizovani ženski likovi i da im se daju ovako izraziti glasovi kakve su dobijali 1983. u Argentini. „Portret carice“ mogao bi najurednije u fotokopirnicu, pa da se deli piscima početnicima kao uzor za jak a ne uvek simpatičan ženski lik.

A sad da se vratimo na ono ključno: ovo je žanrovska književnost. Iako je po meni knjiga lako mogla da izađe u biblioteci Metamorfoze pre sto godina, barabar sa „Maštarijama“ ili Kalvinom. Iako bi većina ljubitelja žanrovske fantastike uzgajena na Tolkinu i Fajstu počela ubrzano da se krsti levom rukom posle dve strane, a posle druge priče bi listom odustali. Iako su prisutne igrice postmoderne, žanrovski okviri nevidljivi do nepostojanja, a fantastika nonšalantno šeta od magičnog realizma do bajke i nazad: ovo se redovno upisuje, zavodi i citira kao žanr.

Da li je u pitanju onaj kontekst sa početka prikaza, ja ne znam; lako je moguće da je sve ostalo što je pisala suvi, ovejani SF i F i H – nemam prilike da proverim – pa da je ovo nekako promaklo u isti koš. Ali ako neko nekad bude hteo da mi objasni razliku između žanra i nežanra u oblasti fantastike/fentezija, e, ovo je prava knjiga da se od nje počne sa ubeđivanjem. A i prava knjiga da se pročita, onako, nekoliko puta; prvi put sporo, sporo, da vam nešto ne promakne, a sledeći put opet sporo, sporo, da lepo možete da uživate u tekstu.

By Jevtropijevićka

Justin Cronin: The Passage

2011-10-04T22:48:00.000-07:00

The Passage je sad već kultni žanrovski naslov, neka vrsta žanrovskog fenomena koji je 2010 debitirao na trećem mestu NYT bestseler liste i zadržao se na istoj skoro dva meseca. Iako je The Passage tek prvi deo najavljene trilogije (drugi deo, The Twelve, najavljen je za 2012, a treći, The City of Mirrors, za 2014), roman je pokrenuo lavinu oduševljenih preporuka sa sviju iole značajnih strana, to od Stivena Kinga lično pa do respektabilne mejnstrim kritike, a filmska prava su kupljena još davne 2007me, znači pune tri godine pre objavljivanja same knjige, za ljupku cifru od $1.75 million USD, i to od strane Scott Free Productions.

Dakle, romanu ne fali hajpa, pa ga neću dalje ni hajpovati. Meni je tu ionako daleko bitinija činjenica da The Passage nudi žešći revamp (sic!) dragog nam Vampira, pa već samim time zaslužuje i podrazumeva status obaveznog žanrovskog štiva. U tom kontekstu, hajp postaje manje-više sporedan, iako se ne ograđujemo od obaveze da procenimo da li je (ili, poštenije rečeno - koliko je) zaslužen.

Najpre malo o samom sadržaju: smešten u krajnje blisku budućnost, zaplet kreće od incidenta u bolivijskoj džungli, gde je mala grupa turista došla u kontakt sa neobično agresivnom populacijom slepih miševa. Radilo se o krajnje specifičnoj grupi avanturista, redom u poodmaklim fazama malignih obolenja, kojima je ta šetnja po amazonskoj šumi zapravo bila neka vrsta ispunjenja poslednje želje. Ispostavilo se da su pri napadu slepi miševi ispoljili inteligenciju veću od uobičajenog životinjskog instinkta, i da su turiste zarazili virusom koji ih je, između ostalog, i misteriozno izlečio od svih malignosti, to preko radikalnih transformacija imunološkog sistema. To je bio sasvim dovoljan razlog da se u proučavanje virusa uplete i američka vojska, i to preko tajnog državnog eksperimenta pod nazivom „projekt Noah“.

Projekt Noah, u tajnoj vojnoj bazi u Koloradu, imao je za cilj rafinisanje virusa za kontrolisanu imunološku primenu, a kao pokusni kunići u tom istraživanju korišteni su osuđenici na smrt iz zatvora širom Amerike, njih 12 ukupno. Iako je svaki zatvorenik pojedinačno zaražen virusom u raznim fazama rafinisanja, fizičke promene koje su sva dvanaestorica pretrpeli bila su relativno slične, a među telesnim deformacijama prednjačili su neobično dugački i tanki zubi, fluorescencija i neutaživa žeđ za krvlju. Ukratko, zatvorenici zaraženi virusom su postali morfološki prepoznatljivi više kao slepi miševi nego ljudi, a njihovo ubijanje zečeva koji su im u te svrhe pribavljani uvelike je prevazilazilo normalne prehrambene potrebe. Konačni proizvod te virulentne transformacije prestavljao je Virala - novu biološku vrstu lišenu svih bazičnih ljudskih osobina, tu uključujući izgled, inteligenciju i sposobnost komunikacije. Ali, brzo se ispostavilo da virali itekako poseduju inteligenciju, samo ne prepoznatljivo ljudsku, baš kao i sposobnost komunikacije, samo ne prepoznatljivo govorne. Prvi od zatvorenika podvrgnutih eksperimentu, Babcock, razvio je telepatske sposobnosti sa kojima je ubrzo potčinio i kontrolisao svoje ljudske opslužitelje, a to je ubrzo otvorilo prostor za interesantan preokret u kom su čuvari zatvora postali marionete zatočenika. I tako, kada je agent Wolgast - jedan od ljudi zaduženih da pribavljaju zatvorenike za eksperiment - dobio naređenje da za trinaestog opitnog kunića kidnapuje šestogodišnju Amy, ispostavilo da je njegova očinska briga za nesrećno dete nadvladala vojnu disciplinu i odanost projektu, te se drugi deo zapleta naprasno završio potpunim kolapsom eksperimenta i begom dvanaestorice virala, dok je Amy, uz pomoć Wolgasta i nekolicine odanih zaštitnika, sklonjena van dohvata kako njih, tako i same vojske.

Treći deo zapleta se prebacio na postapokaliptične posledice tog eksperimenta, i to pune 93 godine kasnije, time efektivno definišući osnovno težište romana, kojem su prethodne aktivnosti zapravo služile više kao neophodna i značajna uvertira. Taj treći deo zapleta kreće od jedne od malih utvrđenih kolonija kakve su već preostale u svetu u kom se infektivni vampirizam dvanaestorice virala proširio na ceo severnoamerički kontinent, a najverovatnije i na ceo svet: ta mala zajednica je opstajala na ostacima tehnologije koju nikada nije shvatila u potpunosti, i koja ih je skoro ceo vek manje-više uspešno štitila od direktnih napada virala. Roman se zato bavi stanjem u koloniji pri kraju tog prvog veka AV (posle-virusa) ere, kad su dotrajali akumulatori ušli u fazu raspadanja i kad su kolonisti odavno zaboravili kako da ih poprave, sve da i imaju neophodne delove, pa im zato nije preostalo ništa drugo no da suoče ostatak sveta van zaštitničkih bedema kolonije. Jedna od prvih ljudskih osoba na koje su naišli je upravo Amy, sada tek tinejdžer, i pored činjenice da je pre 93 godine bila tek šestogodišnja devojčica. Amy je, naime, također Viral, i, iako sa originalnom dvanaestoricom ne deli fizičke osobine, također predstavlja novu vrst naizgled ljudske provicijencije, moćne i gotovo besmrtne. Na sreću kolonista, Amy je na strani ljudi a ne virala i samo njeno postojanje bi moglo biti ključno za ljudski opstanak.

I to je, otprilike, sve što se može reći o romanu a da se ne pređe granica kvarenja čitalačkog uživanja.

E sad, baš kao i većina sižea ingenioznih zapleta u žanru fantastike, i ovaj možda trivijalizuje jednu vrlo kompleksnu fantastičku konstrukciju zbog koje se roman uistinu doima kao opčinjavajući. Pored same činjenice da ovde govorim tek o masivnom prvom delu trilogije, reč je o istinski epskom štivu koje daje jasne naznake bavljenja milenijumskom epohom. Naime, delovi romana predstavljeni u vidu dnevnika nose oznake da su arhivirani kao istraživački materijal kojem se studiozno posvetilo ljudsko društvo u godini 1003AV, i time se nudi vremenski okvir kog će trilogija, valjda, eventualno obuhvatiti, mada me ne bi čudilo da i po tom pitanju bude radikalnijih iznenađenja u kasnijim nastavcima. Bilo kako bilo, upravo zbog epske tehnike, roman nudi obilje perspektiva preko kojih uobličava ne samo zbivanja, nego i paralelno konstruiše vrlo detaljno osmišljen objektivni svet, to uglavnom preko reprezentativnih likova. Bez obzira na žanrovske kanone koji zahtevaju naglasak na zbivanjima, Cronin uspeva da ne izgubi iz vida individualnu karakterizaciju, sa svim njenim precizno ocrtanim emotivnim i duhovnim stanjima. To je iznenađujuće prijatno otkriće, kad ustanovite da su čak i praktično sporedni likovi u romanu definisani ogromnom količinom posredne informacije, pošto žanrovski kanoni praktično zahtevaju tek ovlašno skiciranje sporednih likova. The Passage se vrlo uspešno poigrava tim konkretno očekivanjima, i zbog toga svaka pojedinačna smrt ostavlja jači utisak nego što bi se očekivalo, makar samo zato što ste žanrovski uslovljeni da sa svakim detaljno profilisanim protagonistom idete na "duge staze", do samog kraja zapleta. Ovaj roman nudi obilje takvih iznenađenja, a epska tehnika taj intenzitet dodatno podiže i "vaskrsavanjima" protagonista koju su odavno otpisani kao mrtvi. Ukratko, roman je nepredvidiv, nezadrživ i potpuno neuhvatljiv u drskosti s kojom rekonstruiše obrazac za koji ste mislili da može pružiti samo umereno intrigantna ali nikako spektakularna iznenađenja.

Revamp Vampira je svakako radikalan i vizuelno impresivan, i već na polovini romana postaju jasni razlozi i intrigantne okolnosti oko kupovine filmskih prava. The Passage nudi ikonografiju koja će zasigurno biti dvostruko impresivnija u filmskom nego što je u proznom mediju, a daleko bilo da nije impresivna u romanu. Virali su vizuelno miljama udaljeni od tradicionalnog koncepta Vampira, ali opet, sadrže taman dovoljno vampirskog identiteta da se na njih ne gleda kao na zaseban koncept, nego kao na vrlo smelu varijaciju tradicionalnog. Tamo gde smo mi matoriji odavno smoreni stokerovsko/rajsovskim insistiranjem na Vampirovoj kvazi-ljudskosti ili čak predatorsko-zavodničkoj perverzno-seksi-haha-gricni-me-softli privlačnosti, Cronin ne nudi ama baš ništa što bi se moglo (zlo)upotrebiti za građenje takvog kinki identiteta. Viral je lišen bilo kakvih ljudskih osobina, i ogoljeno je i striktno životinjski posvećen ubijanju ljudi. Nude se intrigantne naznake o viralovoj telepatskoj povezanosti kao nekoj vrsti "krvnog srodstva" među zaraženima koji dele virusnu liniju do jednog od originalne dvanaestorice, ali taj mehanizam je uveden tek na kraju romana, pa je detaljisanje ostavljeno za nastavke. Cronin sračunato barata insinuacijama po pitanju navodnih recidiva ljudskosti, ali u ovom romanu to se uglavnom odnosi na često opisivana ponašanja inficiranih u periodu inkubacije, i to je jedna od temeljitijih značajki koje grade identitete kako samog virala, tako i nove ljudske zajednice: u periodu inkubacije, inficirani se trude da se vrate bližnjima ne bi li ih ovi ubili pre no što se proces metamorfoze završi, a ljudske zajednice počivaju na kodeksu u kom ubijanje inficiranih izvodi najbliži krvni srodnik. U šarmantnom naletu drskosti, Cronin suočava koncepte Virala i tradicionalnog Vampira u jednoj sceni u kojoj protagonisti gledaju Drakulu sa Lugošijem: pri tom stvarno majstorski izvedenom upoređivanju Cronin uspeva da naglasi svu komičnu naivnost tradicionalnog Vampira, istovremeno je koristeći da učvrsti kredibilitet koncepta Virala.

Pomalo je paradoksalno da najveći motivi natprirodnog horora dolaze ne iz domena oko Virala, nego oko Amy. Koncept Virala je u svojoj osnovi striktno naučnofantastičan i bazično je sveden na ambiciozni biološki eksperiment koji se otrgao kontroli, tako da se svi ekstravagantniji detalji maltene podrazumevaju kao napor virusa na svoje ljudske domaćine učini što sličnijima originalnom domaćinu u kojem se virus kao parazit najudobnije osećao - u slepom mišu. Amy, s druge strane, je glavni nosilac čisto natprirodnih horor-elemenata, i to pre no što je uopšte došla u kontakt sa eksperimetom. Pre infekcije, Amy poseduje rudimentarne ali nesumnjivo snažne sposobnosti telepatije koje više dolaze do izražaja u kontaktu sa životinjama nego sa ljudima, a nakon infekcije, Amy ne ispoljava morfološke simptome kao ostala dvanaestorica, osim relativno sporednog simptoma fizičke preosetljivosti na dnevno svetlo. Naravno, roman ne zalazi odviše u poreklo njenih impresivnih natprirodnih sposobnosti izvan striktno viralne infekcije, no dobro, valjda se neki kec u rukavu mora ostaviti i za nastavke. :)

Što se same izvedbe tiče, Cronin impresionira i po pitanju stila i po pitanju narativnih sposobnosti, pa se komotno može reći da je poseduje ne samo instinkt nego i zavidan talent za triler/saspens format pripovedanja . Tim pre su uočljive varijacije u izrazu i tonu zbog kojih se roman ponekad doima kao da je pisan "u komadima", i to od strane totalno različitih autora. Dobar deo toga se maltene podrazumeva, s obzirom da Cronin insistira na različitim perspektivama i književnim tehnikama. Roman je zapravo koktel svega i svačega, to u rasponu od dnevnika i intimnog razmišljanja pa sve do neutralnog i naizgled nezainteresovanog sveznajućeg pripovedača, a perspektive ovise o pojedincima koji vladaju raznim stepenima znanja i sposobnosti posrednog tumačenja zbivanja u romanu. The Passage zato silno varira u pojedinim delovima zapleta, dok se paralelno bavi i spoljašnjom stvarnošću i unutrašnjim emotivnim stanjima. Neuobičajeni format koji oscilira od tradicionalne "ozbiljne" naracije pa do ekstravagantnog, maltene "spejs-operskog" insistiranja na tinejdž akciji za divno čudo sasvim fino funkcioniše u ovako glomaznom romanu, makar po pitanju razbijanja monotonije koju bi prosto saopštavanje ovolike količine zbivanja nesumnjivo donelo. I mada meni lično daleko više prija tehnika u prva dva dela zapleta, fer je priznati da i format trećeg dela ima svojih neospornih draži pri čitanju. Reklo bi se da Cronin sračunato tipuje na "za svakog ponešto" format koji funkcioniše kao ah, ah, tako popkulturno hipsterski savvy.

I za kraj: da li je hajp zaslužen i opravdan?

Zaslužen je u velikoj meri, jer u pitanju je idejno obilje kojeg Cronin već u prvom delu trilogije vrlo vešto i postepeno cedi do maksimuma, revitalizujući tako jedan prilično umoran i iscrpljen koncept koji svejedno ima veliko popkulturno značenje i prepoznatljivost čak i daleko izvan striktno žanrovskog domena. Na tržištu odavno uslovljenom da padne u oduševljeni trans na svaku infantilno kozmetičku "inovaciju" po pitanju lika Vampira, ovaj roman idejno odskače koliko i Alpe među mravinjacima.

A da li je opravdan?

Pa, u pitanju je tek prvi deo trilogije. Sam za sebe, ovaj roman nudi platformu na kojoj se mogu izgraditi uistinu zadivljujući koncepti, i mada lično mislim da će sedma umetnost tu imati mesta za daleko veće uzlete negoli skromnija i konzervativnija nam šesta, svejedno verujem da će obe silno profitirati od The Passage trilogije.

04/10/2011

2011-10-04T05:30:00.000-07:00

Elem, a sad malo o e-knjigama i kako ih preživeti u doba obilja... izgleda da, što je ponuda elektronskih naslova obilnija, to je teže u njoj pronaći dobru knjigu. A da je današnja ponuda obilna i zamamna, tu nema sumnje ni dileme: od trenutka u kom knjiga izađe, pa do trenutka u kom je čitate, prođe bukvalno par minuta, i to u udobnosti omiljenog nam kauča. I kako onda tom luksuzu reći „ne!“? Odgovor je – nikako. :) Lakoća nabavljanja elektronskih knjiga eventualno razvije tešku kupoholičarsku ovisnost čak i kod najkonzervativnijeg knjiškog moljca i zato nam je jedini spas u malko selektivnijem pristupu kupovini.

Prva linija preporuke su, naravno, rivjui. Oni po pravilu najviše pomažu, ali samo u meri u kojoj se sa rivjuistom nađemo po pitanju čitalačkih afiniteta. Ispada da pomenuto pravilo važi i za rivjue, taman koliko i za same knjige, jer koliko god me iritiralo kad mi preambiciozni rivju uvali slabu knjigu, toliko je šteta veća kada mi slab rivju pokvari dobru knjigu. U većini slučajeva nema zle namjere u slabim rivjuima, naprotiv, najčešće je upravo obrnuto - ljudi se oduševe i zanesu, pa spojlerima nametnu očekivanja kakva uglavnom smetaju pri čitanju. Otud mi ne prijaju preterano opširni rivjui koji više streme analizi nego reklami.

Druga linija preporuke je, naravno, reputacija samih autora, ali i to bi trebalo uzeti sa par obaveznih zrnaca soli... makar da čovek sebi ne uskrati iskrena oduševljenja kakva mogu da priušte upravo genijalni prvi romani. To je zaista retka dobitna kombinacija, kad čitalac bez ikakvih predrasuda i očekivanja sretne autora čija neobuzdana imaginacija još nije osedlana ma kakvim opterećenjima... neponovljiv događaj, bar za autora, koji teško da će potonjim romanima uspeti da proizvede istu reakciju, bez obzira na usavršavanje.

Treća linija preporuke bi bile nagrade, i to ne samo osvojene, nego nominacije uopšte. Bar kad su u pitanju već nam poznate i prestižne nagrade, fer je reći da je tu sve nominovano itekako vredno čitanja, tako da preostaje sortiranje samo po pitanjima afiniteta. E sad, kad se sve to uzme u obzir, kad se knjige „provuku“ kroz sva tri filtera, one koje pokupe najveći broj bodova budu zaista izuzetne knjige.

A da ovaj blog ne bude totalni smor, da napomenem kako se među trenutno željno očekivanim knjigama svakako nalazi i Harbor, novi roman kojim John Ajvide Lindqvist nastavlja megauspešnu internacionalnu karijeru.

Lindqvistov prestižni izdavač St. Martin's Press knjigu najavljuje vrlo odmerenim tizerom: u turističkom obilasku svetionika, mladi bračni par otkriva da im je šestogodišnja kćerka nestala kao da je u zemlju propala. Dve godine kasnije, očajni otac se vraća na ostrvo i postepeno otkriva mračnu i tajanstvenu moć koju more ima nad lokalnim stanovništvom, tu uključujući i njegovu rođenu majku.

Knut Hamsun: Pan

2011-09-30T12:56:00.000-07:00

Hamsun je rođen u Norveškoj, u malom mestu Lom, i veći deo svog detinjstva i rane mladosti proveo je na krajnjem severu, u oblasti polarnog kruga, gde se i odvija radnja romana Pan.

Prvi roman, Glad, objavio je 1890. godine, da bi posle toga napisao još dvadeset romana i 1920. godine dobio Nobelovu nagradu za književnost. Pan je bio i ostao njegovo najčitanije delo.

Hamsun se, uz Flobera i Dostojevskog, smatra začetnikom moderne književnosti XX veka, a svoj najveći roman, Krug se zatvara, napisao je u 77. godini života.

Hamsun je sjajan pisac. Pažljivim isčitavanjem njegovih rečenica čitalac će primetiti kojim su osećanjima prožete, u kolikoj meri je ovo autobiografska priča (ili nije), koliko je pisac opčinjen prirodom Norveške i kako je predstavlja. A narode, ja koji ne volim mnogo opisa u knjigama, ostao sam opčinjen načinom na koji Hamsun opisuje okolinu i situacije u kojima se nalazi glavni junak ovog romana.

O čemu se, zapravo, radi u knjizi?

Poručnik Tomas Glen provodi svoje dane u norveškim planinama i šumi. Samuje, razmišlja o životu, jedino društvo mu pravi njegov verni pas Ezop. Vodi i dnevnik, gde zapisuje svoja zapažanja o svetu i stvarima koje život znače.

Na početku knjige vidimo da je junak posve zadovoljan načinom svoga života. Šta će mu društvo, kada je tu kiša koja neprestano pada? Kada je tu nebo? Kada je tu sunce? Ne, dovoljan je on sam sebi, a ako treba s nekim da popriča, pa pobogu, tu je Ezop!

Ipak, ništa nije savršeno.

Jednog dana, junak upoznaje troje ljudi: Edvardu - čiji maniri mu se ne sviđaju ali su interesantni - Doktora koji je ćopav i Evu, služavku gospodina Meka, Edvardinog oca. Glen ih zapravo upoznaje u žurbi i oni nestaju ganjajući svoje obaveze što, zapravo, čini i on.

Edvarda je zaintrigirana pojavom ovog osobenjaka, tako da ga posećuje iznova i iznova; očigledno je šta priželjkuje, a Glen, čovek koji ne može da odoli poletu njene strasti i mladosti, upušta se u avanturu - isprva bezvoljno. No, kako dani odmiču, on se istinski zaljubljuje. No, da li je Edvarda vredna te ljubavi? Edvarda, kada shvati šta je u njegovom srcu, zahlađuje odnos koji vodi ka prekidu avanture.

A onda.... Pa, pročitajte roman :)

Pan je knjiga koja na sve načine govori o igri mačke i miša, o odnosu muškarca i žene kakvi oni i danas jesu. Možda je ova izjava čisti stereotip, ali nisam mogao da se otrgnem tom utisku. Glenov odnos sa Edvardom jeste centralna tema ove knjige, ali uz taj odnos protežu se opisi Norveške prirode i njenih šuma, opisi tako maestralni da čitalac može sve jasno da vidi u svojoj svesti: severno leto, šumu i sivu stenu iza kolibe u kojoj Glen provodi svoje dane; potoke, kišu, jezero, brda, doline, ptice, ribu.... Ako zanemarimo temu (maltene već viđenu, prežvakanu i ispričanu nekoliko puta od mnogih majstora pera) opisi norveške prirode su pravi biser ovoga romana i ono u čemu sam istinski uživao.

U romanu postoje dva klimaksa: prvi se nalazi na kraju Glenovog dnevnika i dosta je tužan. Možda i nije tako iznenadan ili šokantan – ipak, sam pisac daje delove slagalice koje lako možemo posložiti – ali poseduje taj emocionalni naboj koji je veoma dobro prikazan.

Drugi deo romana – koji iznosi svega dvadesetak stranica – samo zaokružuje priču. Ono što nam Glen sam nije mogao ispričati, sada čitamo kroz reči nekog drugog. Isprva će se čitalac zapitati zašto je ovo deo romana jer samo izaziva pometnju, ali, na kraju ovog dela shvatamo da je potreban, da je i on deo te pomenute slagalice.

Svakako, Pan je tragična priča – s obzirom da je ispunjena opisima prirode i divljeg života, začuđuje činjenica i brojka mrtvih ljudi na kraju romana. Ono što me fascinira u Hamsunovim delima jeste njegov talenat da prikaže junakovo nesvesno kroz snove, maštarije i ponekad realne situacije. To implicira da je sjajna ne samo njegova proza nego i njegovo razumevanje psihologije čoveka.

Dakle!, zaključujemo:

Pomalo kontraverzan pisac, Hamsun je svakako čovek koji je zaslužio Nobela. Dobro, na stranu njegova fascinacija Hitlerom i nacizmom (jer je lepo zborio o istom i nakon Hitlerove smrti) ali ovaj čovek je zaista majstor pera a Pan je jedan mini masterpis.

P.S.

Hamsun je bio omiljeni pisac Oto Vajningera.

Adam Baker: Outpost

2011-09-18T02:18:00.000-07:00

Outpost je ambiciozan roman u trendu koji polako ali sigurno osvaja moju naklonost, to uprkos dugogodišnjoj ravnodušnosti prema zombi podžanru. Fer je priznati da je trend zarazno inventivan, a izdvaja se od ostatka klasičnog "zombi korpusa" do te mere da ga sad već privatno krstim kao "Novi Zombi" trend. Bilo da je reč o tech-noir zombi varijanti kakvu nudi Knapp, o urbanom zombi zavodniku kakvog je ponudila Rowland, ili pak o striktno ne-hororičnoj SF varijanti kakvu je dao Gregory, "Novi Zombi" trend bez zadrške osvaja ingenioznim obradama jednog relativno ofucanog i meni već odavno zamorno infantilnog motiva. Usred svog obilja drskih inovacija, Outpost također nudi dobitnu kombinaciju, baziranu na vešto ukomponovanim i zarazno interesantnim poigravanjima sa starim i novim pristupima i sa sračunato pozajmljenim konvencionalnim elementima i njihovim obradama.

Opet Arktik. :)

Tačnije, u romanu je reč o Kasker Rampart rafinerijskoj platformi u Beringovom moru, koja sa minimalnim kapacitetom proizvodnje i sa tek najneophodnijim osobljem od 15 članova posade tavori na presahlom izvoru, u administrativnom iščekivanju remonta. Glavni junak je tu sveštenik, ali - hej, hej - ne bilo kakav sveštenik, nego - žena sveštenik. Šta dalje reći o ingenioznoj drskosti ovog romana? :) Pri tom je ista ta Džejn miljama daleko od klasičnog imidža bilo kakve žanrovske heroine, pošto je debela, depresivna, i nesmiljeno opterećena suicidalnim tendencijama. I dok Džejn na početku romana isprobava granice uspešne kombinacije samoubilačkog overdoziranja na tabletama i sladoledu, ostatak posade strpljivo očekuje obećani brod kojim bi napustili platformu i vratili se u civilizaciju. Ali, taj brod kasni, a platforma uskoro gubi i sve komunikacijske veze sa ostatkom sveta. Nekoliko TV kanala emituje automatske reprize poslednjih izveštaja o misterioznoj epidemiji koja relativno brzo i bez iznimke ubije zaražene žrtve, da bi ih kasnije isto tako brzo oživela na način koji nam je lako prepoznatljiva postmortem spontana reanimacija. Kapetan platforme se usteže da tu informaciju podeli sa ostatkom posade, plašeći se histerije i pobune, pa se zato obraća tek nekolicini odabranih, a Džejn je jedna od te nekolicine. Kapetan, naime, smatra kako će posadi platforme trebati podrška i razumevanje, jednom kad saznaju za apokalipsu koja je uništila svet u njihovom odsustvu, a ko to može bolje da im ponudi od sveštenika? I mada se isprva maltene podrazumeva da bi platforma mogla biti poslednji bastion pred zarazom koja rapidno osvaja ostatak sveta, ubrzo se otvara mogućnost da je upravo arktička pustara izrodila zarazu, i to preko jedne davno zaboravljene i zataškane ruske kosmonautske misije. (Dakle, opet striktno SF motiv vanzemaljskog virusa, samo obrađen alatom i estetikom horor žanra.) Kao poslednja slamka u bezizlaznoj situaciji, u blizini platforme se pojavljuje luksuzni prekookenaski brod, na kom su svi članovi posade i putnika podlegli epidemiji. Deo po deo, domine zapleta se lagano slažu u dodeljena im mesta, a Džejn preko njih proživljava transformacije kako fizičke tako i duhovne, u procesu koji se hrani bazičnim ljudskim porivom neprikosnovene želje za opstankom. Žena koja je na vrhuncu ličnog luksuza gajila isključivo suicidalne misli, otkriva kako je volja za životom upravo obrnuto proporcionalna istom tom luksuzu.

Nemilosrdno zbijeno pakovanje akcije, intrigantnih podzapleta i odlično tempiranog doziranja informacije čini Outpost izuzetno čitljivim štivom, kroz kojeg se projuri zaista u dahu i bez predaha. Karakterizacija je tu najprijatnije iznenađenje, i to ne samo zbog odlično ukomponiranog detaljiziranja, nego i zbog vrlo dovitljivog izbegavanja očekivanih klopki u kojima vrebaju stereotipi i ostale žanrovske zakonitosti. Ruku na srce, za strukturu samog zapleta se može reći da je odavno već žanrovsko opšte mesto, ali Outpost zaista uspeva da svojom sračunato multižanrovskom izvedbom ponudi vrlo intrigantnu verziju klasične zombi-apokalipse. A pošto je (opet!) u pitanju debi-roman, skroz me oduševljava sva ta reinvencija donedavno atrofiranih (i sa sviju staromodnih strana zdušno fetišiziranih) bajatih žanrovskih okrajaka. Po pitanju slobodnih asocijacija na već viđene slične uratke, bilo prozne ili filmske, moglo bi se reći da je Outpost pokupio sve ono što se moglo uzeti iz filmova Virus i Splinter, recimo, i iz The Passage i Blood Music, i pri tom sve to krajnje slobodno ukomponovao u modernu akcijašku konstrukciju. Outpost se trudi da naglasak održi na drami, rađe nego na žanrovskom larpuraltizmu, a to u velikoj meri drži palpičnost pod kontrolom. I mada roman na momente teško izlazi na kraj sa predvidljivošću samog raspleta - to je maltene datost u ovakvim žanrovskim konstrukcijama - ipak uspeva da ponudi sasvim zadovoljavajuću količinu neophodnog saspensa da sebi osigura koliko-toliko održiv otvoreni kraj.

E sad, kao i uvek kad su u pitanju žanrovski naslovi, neretko se pojavi ono famozno "nešto" što vam izdvoji naslov iz gomile njemu sličnih, to u nekom skroz intimnom i subjektivnom ocenjivanju i procenjivanju teksta. U ovom slučaju, to "nešto" sam otkrila u Bakerovom stilu - u svedenom, preciznom proznom izrazu koji mi uvelike priziva u sećanje Ellroyev "telegrafski" stil ogoljenih rečenica. Znam da ima dosta pasioniranih čitaoca koji uživaju u lomatanju kroz kompleksnu i pridevima krcatu rečenicu, ali ja zaista nisam jedna od takvih. U tom smislu, lean & mean sintaksa je pravi odmor za oči i melem za dušu, to bar moju, da sad i ne pominjem silne elipse kojima Baker vrlo uspešno održava visokooktanski tempo pripovedanja, nudeći upravo ono što se od ovakve proze primarno zahteva - uskraćivanje predaha sve do samog kraja.

Naravno, sad se već tu postavlja i neizbežno pitanje da li je baš žanrovska hibridizacija jedini način da se horor modernizuje, ali… u krajnjem sabiranju i oduzimanju svega raspoloživog, rekla bih da smo zbog ovakih hibrida svi na dobitku a niko odviše u gubitku, tako da… dobrodošli (opet, po ko zna koji put!) u hororičnu naučnu fantastiku. :)))

Ćel Askilsen: Ništa za ništa

2011-09-16T13:23:00.000-07:00

Ćel Askilsen (1929) norveški je romansijer i, po oceni kritike, najznačajniji živi pripovedač. Do sada je objavio romane Gospodin Leonard (1955) i Okruženje (1969); zbirke pripovedaka: Posle ovoga pratiću te sve do kuće (1954), Kulise (1966), Ništa za ništa (1982), Poslednji zapisi Tomasa F-a upućeni javnosti (1983), Iznenadna oslobađajuća misao (1987), Veliki pusti predeo (1991), Psi u Solunu (1996).

Askilsen je dobio više važnih nordijskih književnih nagrada i prevođen je na nemački, engleski, poljski i češki jezik.

Nikad nisam čuo za Ćel Askilsena. Mislim, šta je tu čudno? Norveški jezik ne govorim, niti pratim bilo šta vezano za njihov književni svet. Ali – a uvek postoji ono ali! koje život znači – na preporuku najboljeg prijatelja pročitao sam zbirku priča Ništa za Ništa upravo od ovog, tada nepoznatog, autora. Utisci su sledeći:

Narode, Askilsen je majstor kratke forme. To je bilo jasno nakon prve pročitane priče – minimalizam do srži, kratke rečenice, ogoljeni odnosi između likova pa donekle i mehanicizam koji te likove krasi su stvari zbog kojih me autor jednostavno oduvao & razduvao, oduševio toliko da sam imao osećaj blaženosti, otkrovljenja, doživljaj koji bi valjalo porediti sa religioznim ushićenjem nekog fanatika.

Stvari o kojima Askilsen piše jesu životne situacije koje nas konstantno teraju na razmišljanje: zbirku zaista treba čitati u malim dozama jer svaka priča nosi poentu koja iziskuje ogromnu čitalačku pažnju.

Askilsen je minimalista; priče mu nisu duže od dve-tri stranice, rečenice su kratke, gole, bez velikih ukrasa. Tipične teme njegovih storija su otuđenje, prolaznost života i društvena izolacija. Junaci o kojima piše često preziru ljude a samim tim preziru i sebe; mahom su to starci nezadovoljni životom, sredovečni muškarci koji nemaju snage da nastave dalje, očevi koji su izgubili svaki kontakt sa svojom decom ili braća koja ne mare za svoje sestre. Svaka priča je realistična i to u tolikoj meri da se čitalac stvarno naježi; Askilsen ne nudi bozu i limunadu, on potura nihilizam, propast savremenog čoveka, situacije u kojima se i sami pronalazimo.

Neki čitaoci će primetiti da se u njegovim pričama maltene ništa ne dešava, da su mu i junaci mehanicistički, da ne zbore mnogo. U pravu su. Ali, ono što takvi čitaoci ne primećuju jeste pozadinski eho, egzistencijalizam koji seva sa stranica ove knjige, koji bode oči svojom ogoljenošću.

No, kako onda možemo znati šta junaci priča zaista osećaju? Kako možemo uhvatiti taj pomenuti eho, tu bit o kojoj zborim? Odgovor je jednostavan: prazninom što odzvanja njegovim pričama. Da, upravo ćemo kroz tu prazninu koja krasi njegove junake dokučiti njihove prave emocije: strah od smrti, nestabilnost i egocentričnost koja se ruši kao kula od karata u određenom momentu.

Askilsenovi junaci tragaju za nekim drugim, ali nikada ne uspevaju da pronađu sami sebe. Za njih je sve sivo, ali se to sivilo nakon isčitavanja nekoliko priča više ne primećuje, ono postaje deo svakodnevnice njegovih junaka; njih krasi putovanje od tačke do tačke kojim ostvaruju svakodnevnu rutinu i tek povremeni trzaj radnje i prekid te rutine daje naznake onoga što ovog pisca čini jednim od najvećih: minimalizma izraza kojim opisuje situacije i uloge što su nam svima nametnute, hteli mi to da priznamo ili ne.

Da, ovo je pisac van svake kategorije i jedan od retkih koji je uspeo da me oduševi. I možda je moj prikaz štur, ali šturi su i opisi i radnja Askilsenovih priča; sve što je trebalo reći nalazi se u potonjim redovima i onaj-koji-čita-dobru-literaturu-i-voli-savremeni-realizam neka ode do biblioteke ili knjižare i nabavi primerak ovog masterpisa. Ah da; i neka uključi radio i pusti nekakav džez, garantujem poseban ugođaj. Vladimir, over & out.

14/09/2011

2011-09-13T16:22:00.000-07:00

GEOPOETIKA OBJAVILA TREĆI (I ZAVRŠNI) TOM MURAKAMIJEVE KNJIGE 1Q84!!!

Kao veliki fan ovoga pisca, moram da iskoristim priliku i javim da se u prodaji širom Srbije (a bogami i dalje!) može pronaći novi/stari roman Harukija Murakamija! Da, da, put pod noge, vatru tabanima, petama vetra i svi u knjižare po ovaj masterpis!

I treći, završni tom romana 1Q84 Harukija Murakamija, kao i prethodna dva, Geopoetika je objavila u srpskom prevodu pre engleskog, francuskog, nemačkog, španskog, italijanskog...

Izobilje tema i događaja iz prva dva toma, svodi se u ovom trećem na ljubavnu priču u kojoj, nerealno, a ipak moguće, samo jedan dodir ruke ne gubi intenzitet užitka ni posle dvadeset godina odvojenosti.

Na kraju, bez odgovora baš na sva pitanja, autor nas znalački ostavlja u dilemi da li je u pitanju klasična otvorena naracija, u kojoj se tumačenje prepušta čitaocima, ili su ipak ostavljena odškrinuta vrata za razotkrivanja u nekim budućim delima.

David Nickle: Eutopia - A Novel of Terrible Optimism

2011-09-09T12:35:00.000-07:00

Gotovo da nema ideje ili ideologije u čovekovom posedu koja se ne bi mogla jasnije sagledati (a ujedno i preciznije analizirati) kroz prizme upravo žanrovske književnosti.

Horor se tu visoko kotira, to svakako zasluženo.

Eugenika - u svojstvu istorijskog dokaza masovne zloupotrebe primenjivih nauka na čovečanstvo u celini - se čini kao bogom dan poligon za svrhovitu upotrebu vaskolikog alata žanra strepnje, jeze i užasa. Malo elemenata iz asortimana "fantastike natprirodnog" može na ravnoj nozi da se nosi sa neprirodnim grozotama kojima je Čovek obasipao (a i danas obasipa) svog bližnjeg, jer čime su to tačno najcrnje vizije hrišćanskog pakla mogle da zastraše logoraše Aušvica?

Eutopia to shvata, pa zato i sračunato razvlači pred nas ceo špil horora, od lavkraftovske onostrane strave pa do surovo ovozemaljskog rasnog čistunstva, i to u kombinaciji do te mere silovitoj da je to čini dobitnom, i pored izvesnih manjkavosti same izvedbe.

Eutopia se otvara katastrofom koja je u februaru 1911 zadesila stanovnike naselja u Montani; u roku od cigla tri dana, celokupna populacija je podlegla infektivnoj bolesti nalik na kugu. Epidemiju je preživeo jedino sedamnaestogodišnji Jason, naizgled imun na misterioznu bolest, isto kao i njegova tetka Germaine, koja se zatekla na imanju svega par dana nakon tragedije. Germaine je Jasonu predlažila da joj se pridruži na njenom putu za Eliadu, progresivno mesto koje je industrijalac Harper sagradio za svoje radnike, kao neku vrst socijalistički naprednog, gotovo utopijskog eksperimenta ondašnje vizije modernog ljudskog prebivalištva. Eliada je naselje simboličnog imena - to je ime jednog od sinova biblijskog kralja Davida i na hebrejskom znači "onaj nad kojim bdije Bog" - a Jason je gotovo odmah po dolasku otkrio da u Eliadi "božje bdenje" podrazumeva i Eugeniku: društveni i kulturni pokret zasnovan na delikatnoj kombinaciji moderne nauke, ideologije i filozofije, u svojoj ranoj fazi nastanka organizovan od strane isto tako svežeg i novoformiranog Eugenic Record Office, čiji je agent i predstavnik bila upravo njegova tetka.

Jason otkriva da je drugi aktivni predstavnik ERO izvesni doktor Bergstrom, koji, baziran u Eliadi, praktikuje ideologiju u vidu hirurških zahvata na stanovništvu obližnjih planinskih zaseoka. Reč je, naravno, o sterilizaciji; u naporu očuvanja čistote belačke rase, doktor Bergstrom pokušava da posredno eliminiše lokalno klansko stanovništvo koje potiče direktno od ranih naseljenika, i koje u surovim uslovima života neretko ispoljava simptome incestuozne degeneracije.

Paralelno sa tom primenom osnovnih principa eugenike kao nauke o očuvanju rasne superiornosti, ispostavlja se da lokalno stanovništvo trpi još jednu manifestaciju strave, ovaj put natprirodne; reč je o neljudskim stvorenjima koji obitavaju u lokalnim planinama - takozvanim vilenjacima - i koji koriste iste te ljude za sopstveno razmnožavanje. Vilenjaci poseduju hipnotičke sposobnosti kojima potčinjavaju svoje ljudske žrtve nekom vrstom dubokog religioznog zanosa, i, jednom tako omađijane, žrtve se dobrovoljno podvrgavaju osemenjavanju od strane vilenjaka. Pre nastanka Eliade, vilenjaci su polagali jaja uglavnom u uteruse već trudnih žena, obezbeđujući tako svom podmlatku ishranu do one faze u kojoj će biti dovoljno ojačali da nastave samostalan život van tela ljudskog surogat-roditelja, i to "rađanje" vilenjaka se uglavnom dešavalo bez znanja (i bez opasnosti po život) same porodilje. Ali, u nedostatku trudnica usled višegodišnje sterilizacije lokalnih žena od strane doktora Bergstroma, vilenjaci su pribegli polaganju jaja u sve mlađu žensku decu, pa čak i u muškarce. Bez fetusa kao zalihe hrane za larve iz parazitskih jaja, vilenjački podmladak je proždirao unutrašnje organe žrtava u kojima je bio začet, a to je, opet, rezultovalo jačom histerijom među stanovništvom i daleko specifičnijom hipnotičkom kontrolom vilenjaka nad ljudima.

I kako Jason postepeno, korak po korak, otkriva sve užase kojima vilenjaci porobljavaju ljude, paralelno se pomaljaju i užasi kojima i sami ljudi istovremeno obasipaju iste te žrtve. U krajnjoj viziji ljudske tragedije, Jason shvata da će ljudi poput doktora Bergstroma - ljudi vođeni eugeničkim principima genetske čistote i rasne supremacije - pre naći prirodne saveznike upravo među vilenjacima, nego među rasno-nečistom ljudskom sabraćom.

Odličan spoj realističkih grozota udeljenih iz ruke čoveka (grozota baziranih na uvek tragičnim duhovnim posrnućima korumpiranih ideja, ideala, ideologije pa i same nauke), upregnut je ovde u skladan dvojac sa lavkraftovskom jezom mračnih tajni, nejasnih strepnji i neobjašnjive napetosti, a oličen je ponajbolje upravo u odmerenom izbegavanju eksplicitnog paradiranja motiva koji lako prizivaju stereotipe. Do samog raspleta, velika pažnja je posvećena posrednom izazivanju čitalačke tenzije i nelagode: na svako direktno i pojedinačno saopštavanje stravičnih zbivanja, ostavljen je adekvatan prostor za srazmerno užasniju natprirodnu pretpostavku, a to se pokazuje kao veoma uspešna tehnika koja istovremeno pothranjuje gotovo sve mogućnosti iz osnovne konstrukcije zapleta. Bilo da se motiv "vilenjaka" prihvati kao natprirodno biće ili kao evoluirani parazit - znači, striktno životinja, ma kako egzotična, bez ikakvih primesa natprirodnog - učinak ostaje podjednako snažan i podjednako dobro ukomponiran u sveukupnu idejnu potku zapleta. Eutopia zato prosto cepti od hrabrosti autentične ideje i neobuzdane autorske imagincije. Postavka i karakterizacija su osmišljeni do u tančine, intrigantno razrađeni i ponuđeni u odlično kontrolisanoj erupciji krajnje privlačnog stila, taman dovoljno arhaičnog da oživi privid viktorijanskog okvira sa smene vekova, a ujedno i dovoljno modernog da ostane prijemčiv i privlačan kao tek pomalo uzdržan savremeni žanrovski izraz. Pažljivo konstruisani podzapleti su sračunato upregnuti da nose odlično tempirano obilje različitih tačaka gledišta i paralelnih niti zapleta.

Elementi neljudskog parazita koji koristi ljude za surogat-materice su prilično česti u SFu, a Eutopia kombinira te elemente na način više blizak Tlic parazitima Octavie Butler negoli daleko poznatijem Alien motivu, na primer. Isto tako, motiv smrtonosnog virusa kao biološkog oružja nudi ovom romanu SF bazu na koju se horor nadograđuje više u domenu stila nego motivacije. Svejedno, više je no očigledno da se Nickle daleko udobnije oseća kada zbivanja izlaže u horor maniru, baratajući mogućnostima i pretpostavkama ponuđenim kroz nepouzdane narativne tačke gledišta, i u tom smislu je ta venira horora u kojoj se roman isporučuje zapravo vrlo vešto odabrana. Nickle izbegava žanrovsku eksplicitnost čak i u onim delovima u kojima se gotovo podrazumeva, i to odlično funkcioniše sve do pred sam kraj romana.

Ali, mora se priznati kako se u zavšnici autor ipak zatekao nadvladan silnim ambicijama sopstvenog zapleta. Određeni delovi raspleta ne samo da su opterećeni preteranim tumačenjima očiglednog, nego i dobijaju indie šmek koji u velikoj meri odudara od precizne i odlično kontrolisane konstrukcije koja je otvorila roman i s lakoćom ga nosila kroz dobre tri četvrtine. U raspletu je Nickle ipak malko posrnuo pod žanrovskim kanonima koji alavo zahtevaju svoju dozu palpičnosti, pogotovo kad se autor nameri da na preciznu konstrukciju nakalemi sračunato otvoren kraj. Nickle je odabrao upravo taj put, što je bilo i za očekivati - otvoren kraj ne samo da ostavlja mogućnost serijalizacije, nego i dopušta da se pertle raznih podzapleta ostave skroz neuvezane, pa bilo to iz sračunatosti ili nesposobnosti, pitanje je sad. No, pošto je ipak reč o debi romanu, fer je priznati da te manjkavosti ne utiču odviše na opšti utisak koji Eutopia ostavlja, a moj je utisak da Eutopia spada u domen u kom obitavaju upravo romani koji mi nameću silnu želju da sve prijatelje privolim da ih pročitaju. :)

08/09/2011

2011-09-08T13:48:00.000-07:00

Izdavačka kuća Laguna objavila je nekoliko zanimljivih naslova. Inače nisam poklonik njihove izdavačke politike, ali sve dok u moru literature koja zaglupljuje narod objave i nešto pametno, ja ću biti zadovoljan. Izdvajam nekoliko naslova koji su se pojavili u prodaji:

IVO ANDRIĆ: KOMPLET TEMATSKI RASPOREĐENIH ZBIRKI PRIČA

Posebno dizajniran kartonski boks-set sadrži šest tematskih zbirki priča Ive Andrića:

- Priče o osobenjacima i malim ljudima
- Beogradske priče
- Sarajevske priče
- Priče o moru
- Priče o selu
- Turske priče

GRUPA AUTORA: EROTSKE PRIČE

Majstori savremene svetske priče.

Gras, Kundera, Mekjuan, Singer, Jerofejev, Erkenj, Majdak, R. Valzer, Ortis, Bukovski, Sorokin, Tanizaki, De Prada, Kortasar, Zang, Murhaus, Nabokov, Apdajk i ostali zbore, svaki na svoj način, o erotici u pravom smislu te reči. Ova edicija pod koju spadaju još i zbirke priča "Klinci od dva metra" i "Ostrvo na dva mora" su a must have & a must read za sve poklonike kraće forme i lepo pisane reči. Ne, ovo nije marketing, ovo je iskrena preporuka.

ARTUR KLARK: SUSRET SA RAMOM

Apsolutni klasik SF književnosti.

Dobitnik nagrada Kembel, Hugo, Jupiter i Nebula.

Rama je ogromna vanzemaljska svemirska letilica koja ulazi u naš Sunčev sistem. Savršen cilindar dugačak nekih pedeset kilometara koji se brzo okreće i juri kroz svemir. Rama je tehnološko čudo, misteriozna i potpuno enigmatična vanzemaljska tvorevina. To je prvi posetilac ljudskoj vrsti sa zvezda i mora biti istražen…

MIRJANA NOVAKOVIĆ: TITO JE UMRO

Autorka kultnog romana Strah i njegov sluga.

Trolejbus je mileo Terazijama, automobili su trubili pošto je Gazela bila praktično zatvorena, a Brankov most praktično zapušen, i klinke su ćeretale o nekom novom pevaču koji je baš sladak, penzioner je čitao tabloid i sam sa sobom penio na Zapad sa kojeg su nam došli pederi i ljudska prava i koji nam je uzeo Kosovo, klinac sa natučenom kapuljačom pričao je mobilnim i sagovorniku obećao da će mu polomiti sve kosti, dve žene su se žalile kako je sve opet poskupelo, a devojka obučena kao da je luda ili kao da studira neku od umetničkih akademija sedela je nezainteresovana za sve te događaje i manikirala nokte, u trolejbusu koji se drmao i tresao dok je prelazio preko silnih rupa i loših zakrpa. Te rupe i loše zakpre platila je Evropske unija, tačnije, EU je platila da se drumovi poprave, ali i gradski funkcioneri moraju valjda od nečeg da žive...

Novinarka saznaje za tekst objavljen u „Politici“ 1968. u kojem su tačno predviđeni datum i vreme Titove smrti, dvanaest godina pre nego što je Tito zaista umro. Počinje da istražuje ko je i kako ovo uspeo da izvede, a, u međuvremenu, iako u nemilosti vladajuće stranke, dobija akreditaciju da izveštava sa skupštine na kojoj se biraju novi lideri i vladari Srbije. I tamo će je brzo zaokupiti novi zločin.

To bi, narode, bilo to. Ogromnu pažnju treba usmeriti na roman Mirjane Novaković; žena je majstor pisane reči i, ako bih izdvojio jedan roman okoji bi valjalo pazariti, onda bi to prvo bio "Tito je umro."Ostajte uzdravlju i uživajte u čitanju!

Dan Simmons: The Terror

2011-09-04T04:57:00.000-07:00

"The Life of man is solitary, poor, nasty, brutish, and short."

Simmonsov roman The Terror je nesvakidašnja mešavina mitologije, fikcije i istorijskog realizma, ponuđena kroz pedantno višesmislenu prizmu natprirodnog horora, i pritom u celosti podređena upravo gore navedenom citatu iz Hobbesovog Leviathana.

Roman nudi pretpostavljenu sudbinu istinitog istorijskog događaja - misterioznog nestanka Sir John Franklin arktičke ekspedicije pokrenute u maju 1845, sa dva broda, HMS Erebus i HMS Terror, sa njihovih 129 članova posade, to u potrazi za prolazom koji na kanadskom arktiku spaja Atlantik sa Tihim okeanom. O sudbini te ekspedicije se ništa pouzdano nije saznalo, uprkos pokušajima spasilačkih ekipa koje je instigirala i dobrim delom finansirala Sir Johnova supruga. Simmons se zato striktno drži poznatih činjenica - to van samih špekulacija o konačnim danima posade, mada Simmons čak i njih nudi uz veliko insistiranje na verodostojnosti - i smišljeno dovodi u sumnju natprirodni aspekt samog romana.

Sir John Franklin je bio ne samo vođa ekspedicije, nego i kapetan čelnog broda Erebus, dok je kapetan broda Terror bio izvesni Francis Crozier - neosporno kompetentan moreplovac, kog su jedino besparica i irsko poreklo drastično lišavali zasluženog priznanja u kraljevskoj mornarici. Oba jedrenjaka su bila dodatno adaptirana kao parnjače, to za ispomoć u plovidbi bez vetra, ali Erebus je već na samom početku oštetio elisu motora, tako da su se već u prvoj zimi oba broda zatekla čvrsto okovana arktičkim ledom. I mada su oba broda bila opskrbljena sasvim prikladnim zalihama za trogodišnje putovanje (a uz razumne restrikcije pri trošenju, te zalihe su mogle da podnesu čak i petogodišnju opskrbu najnužnijih prohteva kako broda tako i posade), ubrzo se ispostavilo da je velik deo konzerviranih zaliha hrane bio zatrovan u faličnoj proizvodnji, pa time i praktično neupotrebljiv. Posada je tako već u prvoj zimi bila prisiljena da živi uglavnom na zalihama usoljenog mesa, pa je užasavajuća perspektiva skorbuta vrebala već od samog početka ekspedicije. U naporu da se jelovnik obogati spasonosnim svežim mesom, grupe lovaca su odaslate u potragu za polarnim medvedima i lisicama, i jedna od tih grupa je slučajno nabasala na par Eskima, devojku i njenog oca, ili verovatnije dedu, s obzirom na njegovu starost. U tom susretu stari Inuk je nehotično ranjen, pa se posada osetila obaveznom da urođenike povede sa sobom na brodove. Stari Inuk je eventualno podlegao rani, a za devojku se ustanovilo da nema sposobnost govora zato što joj je jezik odsečen, ili boljen rečeno odgrižen, sasvim nisko pri korenu. Kapetan Crozier je dopustio da devojka ostane na njegovom brodu, smatrajući da joj inače ne gine smrt od gladi i smrzavanja, i dao joj je ime Lady Silence, zaduživši pri tom mladog oficira Johna Irvinga da se stara o njenoj sigurnosti.

Ubrzo po tom događaju, posade obaju brodova su otkrile da ih vreba predator daleko opasniji od bilo kog poznatog oblika arktičke faune. Kako su strah i panika lagano rasli, prisustvo Lady Silence je među posadom proizvodilo uglavnom dve reakcije, obe krajnje destruktivne: jedna grupacija je u njoj videla uzrok svih zala koji su ih snašli, te je, shodno tome, planirala njeno ritualno žrtvovanje, dok je druga grupacija u Eskimo devojci videla vešticu koja bi mogla upravo od tih zala da ih spase, to samo ako je podmite sitnim darovima u mesu i rumu. Kapetan Crozier se zdušno borio protiv obaju grupacija, pri tom insistirajući upravo na vojnoj disciplini i zdravom razumu, time nehotično hraneći pobunjenički sentiment među demoralizovanim ljudstvom. U uslovima krajnje niskih temperatura, gotovo neprestanih snežnih vejavica, drastično smanjene vidljivosti i nedostatka suvislih i pouzdanih izveštaja od strane retkih očevidaca, posada se sve više priklanjala praznovericama po pitanju objašnjenja porekla "Stvora sa leda". Nakon grozomornog masakra nad ljudima koji su pokušali da čudovišno stvorenje uhvate u klopku - a među njima je bio i Sir John, vođa ekspedicije - posada je došla do zaključka kako nije u pitanju obična polarna životinja, nego isključivo natprirodni fenomen.

Kad je, po dolasku kratkog arktičkog leta, izostalo otapanje leda kojim su brodovi bili okovani, i kad su izostale očekivane migracije arktičke faune na koju je posada računala za ishranu, kad su zalihe uglja i usoljene hrane spale na nivo na kom više nisu mogle da održe preživelu posadu, kapetani Crozier i Fitzjames su odlučili da napuste oba ledom zdrobljena broda i potraže spas u pešačenju preko ogromnog ledenog prostranstva. U trećoj godini tih surovih iskušenja, među posadom zgromljenom nemilosrdnom hladnoćom, glađu, skorbutom i ubitačnim paganskim praznovericama izraslim oko maliciozne inteligencije predatora koji ih uporno i nemilosrdno ubija iz zasede, došlo je najzad i vreme pobuna i kanibalizma, vreme u kom su ubice jele svoje ubijene kolege, tek da bi kasnije i sami postali žrtve nekih budućih žrtvi.

Najimpresivniji aspekti romana se otkrivaju u Simmonsovom nesmiljenom analiziranju čovekovog instinkta aktiviranog u situacijama krajnje egzistencijalne ugroženosti. Simmons se ponajviše bavi upravo mehanizmom koji racionalizira instinkte i porive kakvi retko kad isplivaju na površinu u iole stabilnom društvenom uređenju. U najdirektnijem takvom seciranju, na udaru se našla prvenstveno religioznost, i to kao baza ondašnjeg (a u velikoj meri verovatno i današnjeg) morala i vaskolikog društvenog uređenja; Simmons kontemplira mogućnost da je kultura bazirana na religioznom ustrojstvu tek nakalemljena na bazično paganske praznoverice, pa se zato upravo na njih i vraća, u uslovima krajnjih fizičkih iskušenja.

Otvorena pozivanja na Hobbesove ideje o društvenoj i političkoj svesti nude izvesnu soc-kuturnu platformu sa koje se ceo zaplet (a pogotovo rasplet) može sagledati iz perspektive koja uveliko prevazilazi pojedinačne aspekte samog romana. Dileme kojima se ovaj roman bavi bazirane su na avanturizmu i heroizmu kao na osnovnim ljudskim porivima i još osnovnijim uzrocima čovekovih tragedija. I mada sam činjenični deo zapleta unekoliko predatira darvinski pogled na čoveka i njegovo mesto u "lancu planetarne ishrane", roman postavlja sasvim adekvatne dileme koje rezultuju naizgled krajnje jednostavnim odgovorima: linija razgraničenja između čoveka i životinje ne leži toliko u samoj inteligenciji, koliko u njenoj malevolentnoj manifestaciji.

Ono čime nas Simmonsov Stvor sa leda istinski plaši nije činjenica da on iz zasede ubija jednog po jednog člana nesretne posade - uostalom, to donekle rade i polarni medvedi - nego činjenica da on, za razliku od polarnog medveda, to radi izvan sopstvenog poriva za opstankom. Naime, Stvor sa Leda ne jede meso svojih žrtava, on se na njima uglavnom iživljava: bilo da svoje nesretne žrtve vraća u komadima - torzo jednog leša, nakalemljen na noge drugog - ili da ih naprosto znatiželjno promatra dok umiru, Stvor sa Leda samim tim ponašanjem nameće sebe kao natprirodan fenomen, prosto zato što su njegovi porivi za ubijanjem nejasni, što prevazilaze uobičajene potrebe koje vladaju ponašanjem životinjskih članova vaskolikog "lanca ishrane". Tokom glavnine romana, mi sami dolazimo do zaključka kako Stvor sa Leda ubija ne iz potrebe nego iz čistog perverznog zadovoljstva, a sama ta činjenica je, iz nekog čudnog razloga, dovoljna da on prevaziđe svoje mesto u lancu faune i izdvoji se u domen natprirodnog. U tome se i ogleda sva maestralnost Simmonsove naracije - u činjenici da on narativno ne nudi nikakav materijalni dokaz natprirodnosti fenomena, to čak ni u mitološkim pretpostavkama samog raspleta: Simmons naprosto insistira na predatorskom ponašanju koje se može tumačiti i kao maliciozna inteligencija, a to je, izgleda, nama sasvim dovoljno da u ponuđeno učitamo aspekt natprirodnog. Jer ljudi su vrsta koja je odvajkada, a ne samo 1845, sebe smatrala superiornom u prehrambenom lancu planete, te su stoga svi ljudski porivi sasvim prihvatljivi ako ih ispoljavaju ljudi, dok su u ostatku faune prepoznati kao isključivo natprirodni.

Ta postavka u velikoj meri relativizira kanibalizam kao tek jednu od manifestacija uzročno-posledičnog postojanja u lancu ishrane: u određenim situacijama, čovek je čoveku ipak primarno ishrana, a svi dometi civilizacije streme ka izbegavanju upravo takvih situacije. Protestantske konotacije predočavanja hrišćanskih postavki uvelike potenciraju taj aspekt - Crozierove euharistijske halucinacije tu unose kristalno jasnu dimenziju nesalomive spone između paganstva i hrišćanstva, potencirajući time slične veze između divljaštva i civilizacije i između intelekta i poriva. Tokom svih milenijuma čovekove istorije, on je daleko manje truda ulagao na sopstveno unapređenje, koliko na iznalaženje filozofija koje bi njegova fiktivna, ili iskrenije rečeno nepostojeća unapređenja predočila kao nepobitnu činjenicu. Čovekova činjenična istorija je zato straobalna fikcija, dok se jedino u fikciji ovakve vrste može iznaći relativna činjeničnost. Ako u to iole sumnjate, uzmite par vrhunski probranih primeraka današnje civilizacije i bacite ih u krajnost arktičke surovosti, a onda štopericom merite koliko će im trebati da završe u viru pravičnog i opravdanog kanibalizma.

U fiktivnom odmeravanju civilizacijskih dometa, Simmons se odlično služi eskimskom mitologijom, po meni daleko superiornije nego kad se koristi ofucanim i kompromitovanim konceptom hrišćanske euharistije, koja po difoltu inkorporira upravo kanibalizam kao osnovu idealizirane ljudskosti, ali tek u sprezi obaju tih krajnosti rasplet vrtoglavo dobija na značaju. Nigde u toku romana se ne daje nagoveštaj ovakvog raspleta, i on je tim više impresivan; neosporno je da isti podrazumeva suspenziju neverice kakvu jedino žanr horora podrazumeva, ali opet - takvim se strminama uspinju i ubeđeni realisti sa religioznim tendencijama, i to srazmerno daleko lakše i hitrije nego puki žanrovski entuzijasti.

Bilo kako bilo, u moćnom naletu inspiracije, Simmons završava ovaj roman negirajući samo jedan jedini aspekt gorecitirane Hobbesove tvrdnje: čovekov život se nepobitno sastoji od svega što Hobbes tamo navodi, ali u njegovoj je mogućnosti bar da opvrgne jedan deo te surove odrednice - onaj deo o usamljenosti. Kapetan Crozier je u ovom romanu dobio makar toliko, a mi, koji smo ga ispratili u najmučnijem delu njegovog života, dobili smo time kraj dostojan sveukupne grandioznosti jedne vrtoglavo smele pretpostavke, koja nas je obogatila upravo svojim postojanjem.

30/08/2011

2011-08-30T12:16:00.000-07:00

Vi koji pratite Weird Tales zasigurno ste već čuli da Ann VanderMeer više nije urednik istog, niti je iko iz njene redakcije zadržan nakon što je Marvin Kaye kupio magazin. Marvin će startovati kao urednik i vlasnik sa brojem 360, koji će, uzgred budi rečeno, biti i Cthulhu temat.

Ann VanderMeer za sobom ostavlja visoko profilisan magazin sa tri nominacije i jednom osvojenom Hugo nagradom, no, pošto pare očigledno provrte i tamo gde burgije nisu mogle, ostaje nam da samo vidimo kakav će napredak Marvin tu da donese.

(Uzgred budi rečeno, do ove prilično šokantne vesti, ime Marvin Kaye mi je bio potpuno nepoznato. Nakon par minuta guglanja shvatila sam da nema razloga ni za kakvu grižu savesti po tom pitanju.)

Weird Tales #358 je u prodaji. Iduće izdanje će biti poslednje u uredništvu Ann VanderMeer, i očekuje se ngde u februaru iduće godine.

Nešto od priča iz prethodnih Weird Tales brojeva možete naći ovde.

Gene Wolfe: The Island of Doctor Death

2011-08-28T02:47:00.000-07:00

U pomalo vremeplovskom osvrtu na jednu od najomiljenijih mi zbirki priča, evo prilike da se prisetim remek dela sad već klasika žanrovske proze - Džina Vulfa. Povod je pomalo trivijalan, priznajem - rešila sam da se posvetim isključivo elektronskom formatu biblioteke, a to ujedno podrazumeva i eliminaciju onih "papirnatih" izdanja koje imam u e-varijanti. U protivteži toj surovosti, sentimentalna vezanost za nežive objekte nalaže mi da ih pre eliminacije još jednom prelistam, makar da proverim da li su (i koliko) vredni fetišizacije… znate i sami kako to već ide - proveravam ima li na knjizi posveta od dragih mi ljudi, ima li epifanijskih črčkarija na marginama požutelih stranica, i uopšte, ima li ikakvog bogovetnog razloga da pljunem ekstra krv & znoj pri idućoj selidbi.

Izdanje koje imam je iz 1981, Arrow Books Ltd.: debeljuškast pejperbek, koji se svojevremeno isto tako debeljuškasto okoristio plimnim talasom Vulfove maestralne kvadrilogije Knjiga Novog Sunca. Klasično infantilnu naslovnicu ovog izdanja niko nije napismeno prisvojio u ime kopirajta, a i ne nalazim je pri površnom guglanju, tako da ovde mogu da priložim samo ovu naslovnicu - to podjednako infatilnu, ako mene pitate - kakva se trenutno može naći na Amazonu. Iskreno, uvek se štrecnem na mogućnost da većina ljudi o knjizi sudi na temelju njenih korica; makar u ovom slučaju, to je zaista straobalna šteta.

No dobro, svikli smo već, valjda, na otužnu stvarnost u kojoj nikako da se otresemo imidža ukakane palpičnosti u koju smo rođeni.

Džin Vulf je majstor metafora, pa se zato sve što on napiše može do besvesti i razlagati i analizirati. S druge strane, mi koji ne negujemo afinitet ka takvom otkrivanju silnih galaksija u zrnu peska, dobijamo zauzvrat magične obrise svih obala Vulfove žanrovske smelosti, i to milosrdno lišenih svih onih vaskolikih učitavanja kojekako suptilnih socijalnih poruka sa kojima nas trenutačna realnost nesmiljno pritiska. Kad se (i ako se) dođe do onog famoznog "svega u svemu", u kojeg su toliki mislioci vazda voljni da se ekstrovertno udave, nalazim da je kod Vulfa to više "pogled u nepojmljivu različitost", negoli što je ikakva metafora našeg današnjeg stanja i bitisanja. Mada, ko želi, može i da po pitanju potonjeg nađe par tona relevantnosti, samo eto, ja vam ne spadam u taj kružok.

"Alien Stones" - o mukama odrastanja i prihvatanja sveta koji retko kad funkcioniše po pravilima po kojima bi nam bio najprihvatljiviji; "La Befana" - o galaktičkim dimenzijama vaskolikih razlika između svetonazora humanoidnih bića koja složno sede jedno pored drugoga, kad trebaju na istoj vatri da se ogreju; "The Hero as Werwolf" - o ljubavi i lojalnosti, onako kako ih se može videti u najogoljenijem predstavljanju; "Three Fingers" - o gubitku kao stanju koje je neminovno za kratkoročna bića kao što su ljudi; "The Death of Dr. Island" i "The Doctor od Death Island" - o stvarnosti koja ovisi ni o čemu koliko o paru očiju koji je uz veliki napor sagledaju, "Tracking Song" i "Toy Theater" - o želji da budemo nešto različito od onoga što zapravo jesmo, to ako ne za same sebe, ono bar za druge koji nas gledaju i vide; "Feather Tigers" - o svemu onome što nas definiše, i što je (alas!) retko kad ujedno i ono što mi želimo da nas definiše u očima drugih; "Seven American Nights" - o propasti upravo svega onoga što intimno smatramo za večite i neoborive vrednosti, i koje, na naš užas, imaju sklonost da skončaju ne uz grmljavinu i blesak, nego uz bešumnu korupciju svega što prihvatamo kao normalu koja nas svodi na one eksperimentalne žabe koje se skuvaju u loncu lagano podgrejavane vode, prosto zato što sirote nisu u stanju da predosete trenutak u kom postepeno zagrevanje vode prelazi onu granicu temperature na kojoj prijatna toplota prelazi u ubitačno ključanje.

Džin Vulf ima retku sposobnost isporučivanja višedimenzionalne tačke gledišta u svojoj prozi, a da pri tom to nudi kao neku vrst ekskluzivnog Roršah testa: sve što se može učitati u Vulfovu prozu nalazi se striktno u nama, čitaocima. Konceptualna i emipirijska povezanost ključnih stavova i percepcija u Vulfovoj prozi se nalazi (i otkriva) striktno u očima onoga koji tu prozu čita, a ne u peru autora. U tom smislu, Vulf ume da nas razgoli taman do onog stepena u kome se više ne osećamo tako prijatno, i u kom postavljamo pitanja na koja možda i ne želimo iskren odgovor.

A to i jeste krajnja i konačna vrednosna oznaka šeste umetnosti, zar ne?

27/08/2011

2011-08-27T11:16:00.000-07:00

Pomalo starija vest, ali svakako vredna pomena: Džulijan Barns se sa još 12 književnika našao u širem izboru za najprestižniju britansku literarnu nagradu Buker. Prethodno već nominovan za ovu nagradu (Floberov papagaj, 1984, Engleska, Engleska, 1998 i Artur&Džordž, 2005), Barns se ove godine kandidovao sa svojim najnovijim romanom The Sense of Ending.

Imena pisaca koji su ušli u uži izbor biće objavljena 6. septembra, a laureat nagrade vredne 50.000 funti biće izabran 18. oktobra.

Dan Simmons: Flashback

2011-08-25T10:21:00.000-07:00

Novi Simonsov roman je do te mere krcat distopičnim vizijama bliske nam budućnosti, da je ceo zaplet u romanu maltene bačen u zasenak. Daleko bilo da samom tom zapletu išta fali – naprotiv, reč je o intrigantnom i odlično tempiranom trileru čiji akteri su besprekorno funkcionalni – nego eto, i tokom čitanja i po čitanju Flešbeka, bićete daleko više fascinirani svetom kojeg vam Simons nudi tek kao pozadinu.

Zaplet je klasično detektivski (na momente čak pomalo i šablonski u toj svojoj klasičnosti) i preko njega se odlično nudi oprobana formula odmerenog doziranja čitalačke informacije. Nik Botom - nekadašnji policijski detektiv kome je tragična smrt supruge okončala karijeru i bacila ga u tešku ovisnost o flešbeku, aerosolnom narkotiku pod čijim dejstvom korisnik doslovno iznova proživljava odabrane momente iz sopstvene prošlosti – naprasno biva unajmljen da reši misteriozno, šest godina staro ubistvo. Čak je i samom Niku odmah jasno da nije dorastao tom zadatku, bar ne u stanju u kom se trenutno nalazi: ako je nekada i bio sposoban policijski detektiv, Nik je svestan da je odavno postao nešto sasvim suprotno tome - postao je gubitnik i narkoman, slabić koji utočište nalazi u narkotiku koji mu omogućava da iznova proživljava srećne trenutke koje je delio sa ženom i detetom. Nik stoga prihvata ponudu sa striktnom namerom da ukrade koliko može od basnoslovne svote koja se nudi za rešenje misterije oko ubistva. Ali, poslodavac je ne samo otac ubijenog mladića, nego i japanski političar, vlasnik jednog od najbogatijih zaibatsua i jedan od daimja u užem izboru za šogunat, a to znači i da lako može da silom dobije sve ono što je spreman tako obilno da plati. Nik postepeno otkriva da je ne samo u stanju da reši enigmu oko ubistva Nakamurinog sina i naslednika, nego i da se ključ te enigme nalazi upravo u uspomenama koje tako spremno oživljava uz pomoć droge – uspomenama koje uključuju i njegovo tragično preminulu suprugu.

Naravno da, bar u rukama majstora kao što je Simons, sam taj zaplet nosi potencijal za odličan detektivski roman, ali ono što Flešbek najiskrenije nudi se zapravo vrlo malo oslanja na finese direktnih zbivanja, ma koliko iste bile intrigantne. Simons je prvenstveno vođen idejom da nam dočara svet bliske budućnosti, i to da ga dočara u maniru striktne ekstrapolacije koja roman čini odlično tempiranim komentarom na trenutne političke, ekonomske i društvene kontroverze o kojima Simons očigledno vrlo često i vrlo ozbiljno razmišlja. I mada je neosporno da je Simonsov pristup osetno konzervativan i desničarski (neki bi tu dodali i ono "ultra"), isto je tako osetan napor da se surovost realizma u romanu opravda insistiranjem na prostoj eskalaciji truleži zatečenog stanja današnjice, pa se tako i sam SF žanr u romanu svodi na futurizam u kom se izdvaja samo jedan uistinu smeli fantastični element, a to je sama droga flešbek. S druge strane, detaljisanje tog elementa je tako sračunato zaobiđeno, da se na njega komotno može gledati i kao na metaforu: da, 90% stanovništva je ovisno o flešbeku, i da, 90% njih provode dane u proživljavanju sopstvenih „dobrih, starih dana“, ali, svet ipak ide dalje, samo bez njih.

Simonsa, naravno, brine kuda to taj svet ide.

Dakle, svega dvadesetak godina u budućnosti, SAD su u poodmaklom stanju ekonomskog i političkog raspada: moćna federacija je teritorijalno osakaćena upadima meskičke vojske i politički ponižena kako japanskim preuzimanjem političke vlasti, tako i vaskolikim ilegalnim imigrantima, koji su implodirali ekonomsku i društvenu ravnotežu. Američka zakonska infrastruktura je u kolapsu - autoputevima operišu pljačkaši i kidnaperi, dok je glavni izvor američkih prihoda postalo iznajmljivanje američke vojske koja se praktično smatra najamničkom formacijom u službi bilo koga ko može da da priušti plaćanje tih i takvih usluga. Izrael je zbrisan sa lica zemlje nuklearnim napadom a muslimanske zemlje su se udružile u formaciju zvanu Islamski Globalni Kalifat. U ostatku sveta, pogotovo u Evropi, stanje nije nimalo bolje: šarijat je na mala vrata ušao u zakone evropskih zemalja i one su uskoro poklekle, kako društveno tako i politički, pred silovitim naletom „teokratske kulture srednjevekovnog mentaliteta“, kako to sam Simons kaže; Kina je u potpunom kolapsu i Japan i Indija je prisvajaju deo po deo; Kanada je postala zemlja u kojoj je najčešće ime za mušku novorođenčad – Muhamed; zemlje Prvog sveta su zaboravile veštinu samostalnog prehranjivanja i samodovoljnosti uopšte, pa njihovu politiku diktira čisto ekonomski aspekt brutalne svakodnevice; na mestu višespratnica srušenih u 9/11 napadu podignuta je džamija; Teksas je nezavisna država; nekad moćna američka federacija zvanično broji 44.5 članica i u njoj tinejdžeri govore rusofilnim žargonom iz Paklene pomorandže...

Ima toga još, naravno, ali to su otprilike dimenzije okvira u kom Simons vidi svet za dvadesetak godina. Prilično je lako ustanoviti desničarsku intonaciju u Simonsovom futurizmu, ali daleko je teže argumentovano tvrditi da za tako distopične strepnje apsolutno nema mesta u sagledavanju današnjice i svih mogućnosti koje ona nudi. I mada je Simonsovo insistiranje na šablonskoj reda-radi-otvorenoj završnici neka vrst omaža palpičnoj viziji univerzalne pravde, ostaje činjenica da je njegov futurizam daleko ubedljiviji u svojoj distopičnoj vizuri, negoli u pomalo nasilno ružičastoj viziji prkosnog povratka u radioaktivnu pustinju Izraela ili u prilično neubedljiviim pokušajima rekonstrukcije Svetskog poretka, baziranim na pseudo-demoktratskim premisama kakve se čak i danas smatraju neproduktivnima. Naime, završiti roman stavom koji 2 milijarde ljudi na planeti definiše kao "rak u remisiji" teško može da isporuči optimističnu završnicu, čak i u sprezi sa prilično mlitavo izvedenim privatnim polu-hepi-endom za glavnog junaka, koji je tako očigledno predstavnik najugroženijeg dela današnje zapadnjačke civilizacije.

U tom i takvom futurističkom okviru, flešbek zaista i nije droga, koliko je metafora za apatiju kojom današnjih 90% liberalnih mislilaca ćutke prihvata otpremljivanje u distopičnu budućnost koju nam Simons tako verno dočarava i koje se tako iskreno plaši. Na više mesta u romanu se otvoreno proziva Obamina administracija kao prelomna tačka posle koje više nije bilo povratka, ali nema mesta sumnji da je glavni „krivac“ u romanu upravo onih 90% apatičnih ovisnika o begu od stvarnosti, od kojih neki koriste flešbek da iznova prožive sate i sate čitanja papirnatih knjiga, kakve u distopičnom svetu kojeg Simons nudi više ne postoje.

24/08/2011

2011-08-24T11:52:00.000-07:00

Izdavačka kuća „Laguna" upravo je objavila roman „Besnilo“ Borislava Pekića. Ova knjiga objavljena je u okviru edicije „Dela Borislava Pekića“ u kojoj će ekskluzivno biti objavljen celokupan prozni opus ovog pisca i koji će u Laguninom izdanju obuhvatati 13 knjiga u 23 toma.

U ovoj univerzalnoj metafori, čije književne srodnike možemo prepoznati u Kamijevoj „Kugi“ ili Saramagovom „Slepilu“, zaraženi ljudi vode rat ne samo sa zlokobnim psećim virusom, nego i sa besnilom u sebi i besnilom svoje okoline, razotkrivajući tako zastrašujuću istinu o ljudskoj prirodi: nije nam potreban virus da bi ludilo koje s rođenjem nosimo iskazalo sve svoje vidove i probilo tanku opnu obzira i samopoštovanja.

„Besnilo“ je apokaliptična vizija sveta koja se bavi ljudskom vrstom i prirodom naše civilizacije.

Pored „Zlatnog runa“ i „Besnilo“ je po mišljenju čitalaca bilo u selekciji deset najboljih romana srpske književnosti od 1982. do 1991. godine.

23/08/2011

2011-08-23T11:09:00.000-07:00

Verovatno najpoznatiji po distopičnom Farenhajtu 451, Rej Bredberi je jedan od od istinskih žanrovskih velikana na čijoj prozi smo odrasli: tu su još i Marsijanske hronike, Tetovirani čovek i Maslačkovo vino, Nešto Zlo nam se prikrada i, naravno, maestralni The Veldt - ovde poznatiji kao Južnoafrička pustara - kao snažne i ubedljive vizije koje lako nađu načina da zauvek ostanu sa svojim čitaocem.

Pošto Rej Bredberi za pojasom ima više nagrada no što se može nabrojati, možda je lakše nabrojati trivije tipa da je napisao scenario za Hjustonovog Mobi Dika, da ima više od 30 objavljenih knjiga i više od 600 objavljenih priča, da je njegova proza maltene žanr za sebe i da mu je juče bio rođendan, i to devedesetprvi. :)

BRADBURY: You don't have to burn books to destroy a culture. Just get people to stop reading them.

22/08/2011

2011-08-22T10:50:00.000-07:00

Dakle, iznenađenjima nikad kraja: neko je ukrao kopije scenarija za epizode 9 i 10 - "Baelor" i "Fire and Blood" - prve sezone HBO megahita GAME OF THRONES. Primerci su nosili i potpise Davida Benioffa, D.B. Weiss i Alana Taylora, pa se GRRM obratio svojim fanovima da prijave ako se scenariji ikada pojave na crnoberzijanskoj prodaji fentezi relikvija. Vrednost ukradenog materijala nije precizirana, ali pošto GRRM kaže da je primerak njegovog scenarija za jednu STAR TREK epizodu dosegao cifru od $1200.00 na aukciji u dobrotvorne svrhe, fer je pretpostaviti da se i u ovom slučaju radi o pristojnoj svoti novca. Tako da... ako vam iko ponudi da kupite te ekstravredne primerke, javite se GRRMu ovde, na Not A Blog.

A pošto s nestrpljenjem očekujemo sikvel/prikvel jednom od najimpresivnijih SF filmova ikada, BuzzFeed je objavio nekoliko Sean Young polaroid suvenira sa snimanja nenadmašenog i nenadmašivog Blade Runnera.

21/08/2011

2011-08-21T13:56:00.000-07:00

Elem, nakon osam meseci postojanja, došlo je vreme za mali fejslift, i to više po pitanju praktičnosti nego privlačnosti. Ideja je bila da blog bude pregledniji vama nekolicini koji čitate ove rivjue, pa se nadam da je to i postignuto, bar u nekoj meri. Isto tako, plan je da najzad bude i još koječega osim rivjua, pa se Perin latio reorganizacije bloga, radi lakšeg praćenja i sortiranja priloga. Naravno, svi saveti i predlozi su krajnje dobrodošli.

Za početak, objavljeni su dobitnici Hugo nagrade.

U kategoriji romana to je Koni Vilis sa mamut-romanom u dva toma Blackout / All Clear.

I mada jesam veliki ljubitelj i Koni i njenih putovanja kroz vreme, ove dve knjige još uvek čekaju na red, prosto zbog glomaznosti s kakvom sve teže izlazim na kraj. U kategoriji novele pobednik je The Lifecycle of Software Objects (Ted Chiang) i možete je overiti na sajtu izdavača Subterranean Press., dok su u kategorijama priča nagradu odneli Allen M. Steele sa "The Emperor of Mars" (možete skinuti ovde kao pdf. fajl), i Mary Robinette Kowal za priču "For Want of a Nail", koju je MRK uslužno postavila na svoj blog.

Eto, u ovim čarobnim vremenima u kojima živimo, Hugo dobitnici su nam dostupni na klik ili dva mišem. :)

Will McIntosh: Soft Apocalypse

2011-08-13T04:12:00.000-07:00

Ima nešto u ljudskom biću što ga stalno tera… da priviruje u budućnost. :) Dosta nas veruje da mnoga pitanja o koja se filozofi od pamtiveka sapliću - te ko smo to mi, te kuda smo se to uputili, te kakav smo to put odabrali, te kuda sve to možemo tim putem da stignemo - zasigurno imaju svoje odgovore u budućnosti. Mislim, eto, naša sadašnjost ima skroz proste odgovore na mnoga pitanja koja su drevni mudraci sagledavali kao žestoke glavolomke, pa kakva li će to znanja posedovati naši potomci za par stotina godina, recimo? A kako je pretpostavljanje odgovora vazda bila jedna od omiljenih naučnofantastičnih zanimacija, gvirkanje u budućnost se zato rasprostire po celom žanrovskom terenu, u lepezi od sve tamo čistog detinjastog eskapizma pa do smrtno ozbiljne naučne ekstrapolacije. SF je oduvek bio fasciniran budućnošću, nema tu zbora. U svojim naivnim počecima, SF bio skloniji da o budućnosti razmišlja pun vere u procvat Čoveka, pun entuzijazma za njegove podvige i stremljenja, pun benevolentne podrške za njegovu odlučnost i rešenost i predodređenost da hoda prostranstvima kojima niko još nije kročio… kasnije se SF otreznio, malko uozbiljio i realnije sagledao zbivanja oko sebe i u sebi. Moglo bi se reći da je SF, u svom poznijem odrastanju, usput taknut hladnim prstom pesimizma, a to mu je otvorilo vidike dovoljno široke da u njim nazre i sam kraj tog famoznog puta kojim Čovek tumara.

Govorim, naravno, o vidicima "apokaliptične" naučne fantastike.

Čak i ako ceo apokaliptični korpus danas prepoznamo kao ono što on u suštini i jeste - prorok naše propasti i dežurni najavljivač vaskolikog nam kraja - to zasigurno ne podrazumeva da provalije u koje on upire prstom ne postoje. Istina, neka od tih upiranja prstom danas će nam zasigurno izmamiti osmejak, ili čak i poluglasno kikotanje… žanrovske invazije malih zelenih marsovaca, na primer. Invazije vanzemaljskih virusa, kojekakvih predatora ili kometa možda još i mogu da podignu tu i tamo pokoju obrvu, ali ne mnogo više od toga. Ali to ne znači da ostale provalije u koje je žanr uperio prst ne izgledaju vredne strahopoštvanja: opasnost od samouništenja nuklearnim i biološkim oružjem, opasnost od nepopravljivog zagađenja životne okoline, od neobnovljivog uništavanja prirodnih zaliha, nekontrolisane društvene i pogrešno kontrolisane ekonomske raspodele, uništenja ozonskog omotača, otapanja silnih zaliha leda, radioaktivnih katastrofa, od… pa, eto, nastavite tu listu kako vam drago. Mnoge od potencijalnih katastrofa s te liste imaju koren i temelj u uličnoj primeni visokih tehnologija i taj aspekt se lako može prepoznati kao najsavremenije lice apokaliptičnog ogranka žanra naučne fantastike.

Dobrodošli u Soft Apocalypse.

Ne, u ovom romanu nema grandioznog smaka sveta na kakvog su vas navikle poznate žanrovske apokalipse. Nema vulkanske niti zemljotresne globalne katastrofe, nema čak ni asteroida koji bi pri impaktu potopio skoro polovinu naseljenog sveta, a ostatku kasnije doneo novo ledeno doba. Nema ni vanzemaljskog napada, ni nuklearnog holokausta koji bi civilizaciju vratio na tehnološki nivo pećinskog nomada, naoružanog samo lukom i strelom. Nema ni komete, ni otapanja polarnog leda, niti bilo kakve pojedinačne kataklizme kojoj bi mogli pripisati krah civilizacije, pa opet… ima nešto srazmerno gore od svega toga zajedno: u ovom romanu, nudi se smiraj ne civilizacije, nego samog Čoveka, a pri tom je izveden iz upravo onih zbivanja koje danas smatramo za maltene svakodnevicu.

Sofisticirana tehnologija uvek nađe svoju uličnu primenu: to je danas već aksiom koji nam je ponajviše ilustrovao upravo kiberpank. Informacija donosi znanje, a znanje donosi moć, tako da je pojam bilo kakve "privilegije" odavno redefinisan, i to u korist ulice. U svetu u kom crna berza ilegalne trgovine stoji gotovo ravnopravna sa legalnom tehnologijom, piraterija ne samo da nudi isto što i original, nego i mnogo više od toga: ne možete da kupite razorni eksploziv u supermarketu, zar ne, ali zato može da na internetu lako pronađete upustva kako da isti sami napravite, u bezbednosti sopstvenog podruma, i to od jeftinih, legalnih i lako dostupnih hemikalija za široku potrošnju. To je odavno već naša svakodnevica i mi u njoj već danas krajnje nelagodno živimo, oslanjajući se tek na delikatnu ravnotežu koju održava razumna većina nad destruktivnom manjinom.

Ali šta nam to zapravo garantuje taj odnos snaga?

Pa, valjda nekakva vera u bolju budućnost. Još uvek verujemo u tu "bolju budućnost", zar ne? Još uvek smo spremni da radimo na njenom ostvarivanju, još uvek nismo došli do one tačke slamanja ljudskosti u kojoj se nedužni prolaznici ubijaju snajperom, bombama, otrovom ili gasom… no dobro, možda smo samo spori u reagovanju, pa privirimo zato u svet Tihe Apokalipse i sagledajmo šta nas čeka za svega desetak godina.

Nezaposlenost od oko 40%, to primarno u društvenjačkim sektorima. Ozbiljno smanjene zalihe fosilnih goriva, čije cene upravljaju tržištem do te mere da se neopozivo gubi srednja klasa, postavljajući tako nepremostiv jaz između krajnje bogatih i krajnje siromašnih. Velika ekonomska depresija koja proizvodi nasumično nasilje čiji je primarni cilj pljačka, a onda i uništenje svega što se ne može opljačkati. Otvorena manipulacija očajanjem velikog broja krajnje obespravljenih ljudi, koji uporno insistiraju na iluziji da će se njihov raspadajući svet vratiti u normalu nekakvom krajnje jednostavnom intervencijom države. Beznađe, očaj a onda i gnev… ali, na šta? na koga? U tako naglom i tako sveobuhvatnom narodnom nezadovoljstvu, gnev se ne kanališe ni na koga posebno, nego na generalnu okolinu. Na sve u blizini. Na upravo sve što se može dohvatiti, na sve što se nalazi u najdirektnijoj okolini - na svoje bližnje, na nedužne prolaznike, na beskućnike koji tumaraju ulicama bez sredstava za život… i posredno, naravno, na same sebe.

Ulična primena visoke tehnologije okreće se primarno destrukciji. Zaboravite na današnju produkciju kompjuterskih virusa, motivisanu dosadom i zlobom taman koliko i materijalnom pohlepom; zamislite rađe hakersku produkciju precizno dizajniranih bio-virusa, i to motivisanu isključivo destrukcijom. Zamislite ljude koji na nedužne prolaznike bacaju molotovljeve koktele takvih zaraza. Zamislite svet u kom policajci, intervenišući u sukobima uličnih bandi, za pola sata umru, iskašljavajući sopstvena pluća u komadima, a onda zamislite svet u kom policajci uzvraćaju nervnim gasom i masakrima. Zamislite Kool-Aid svet u kom zaražene majke bodu usnulu decu okrvavljenim iglama, da im tako priušte svoj bezbrižni svet dizajner virusa zvanog Doctor Happy. Zamislite svet u kom bio-hakeri "unaprede" bambus u nejestivu, brzorastuću varijantu koja se razmnožava preko podzemnog korena i koja pri takvom rastu može da prodre kroz asfalt i beton. Zamislite beskućnike koji, zadojeni mešavinom anarhizma i uličnih tumačenja poluprobavljenih filozofija, bukvalno umiru od gladi, dok tumaraju gradovima i podmeću takve sadnice na najprometnije ulice. Zamislite ljude koji nose mačete i srpove da bi mogli da se kroz divlje rastinje probiju do svojih zgrada, dok još stoje na temeljima do kojih bambus nije dosegao. Zamislite ljude koji kidnapuju pse i u stomake im podmeću razorne eksplozive, ne bi li im tako pobili vlasnike, a onda zamislite i ljude koji razapinju svoje žrtve na zemlju i sladostrasno gledaju probijanja sadnica bambusa kroz ljudsko meso.

A onda zamislite i Jaspera, mladića koji proživljava tu apokalipsu u njenom najsurovije obespravljenom vidu, uporno tražeći smisao u svetu koji se raspada, ili barem tražeći srodnu dušu u čijem bi društvu to raspadanje lakše podneo. Zamislite Jaspera koji tu srodnu dušu traži preko internet sajtova za sklapanje romantičnih poznanstava, grčevito se držeći iluzije da makar i najgori od svih mogućih svetova postaje podnošljiv, samo ako čovek ima ženu koju voli, i koja tu ljubav uzvraća. Zamislite mladog čoveka koji je čak i u takvom svetu spreman da poveruje da lična sreća može da parira globalnoj apokalipsi, i to će vam, možda, samo donekle da priušti uvid u grandioznost ovog debi-romana, čija istinska dubina leži van fokusa samog zapleta, na periferiji majstorski nijansirane slike beznađa koje nam je tako lako prepoznatljivo. U Tihoj Apokalipsi, Jasper nas predstavlja onako kako poslednji čovek na svetu predstavlja celokupno čovečnstvo; živimo samo dok se sa beznađem borimo. Jer, kakva god da ta borba bila i koliko god jalova se pokazala, jedino nas ona sprečava da ne ustuknemo u mračne uglove u kojima sipljiv i boležljiv poluživot tavori dok mu dah ne istekne. U svetu u kome ljudi više nemaju volje za takvom borbom, Soft Apocalypse nam upire prstom u provaliju na čijim rubovima odavno živimo i niz čije litice sve češće bacamo nezainteresovane poglede, iako dobro znamo da civilizacija umire upravo u onom trenu u kom čovek shvati da mu do nje više nije stalo.

A možda baš i zbog toga.

Diana Rowland: My Life as a White Trash Zombie

2011-08-07T11:03:00.000-07:00

"What did the zombie say to the whore?"
"… Um… what?"
"Keep the tip."

Ovaj sirovi vic koji akteri razmenjuju negde na sredini romana možda najbolje sumira i ton i ugao iz kojeg je autorka odlučila da nam ponudi dobre, stare, klasične oživljene mrtvace. My Life as a White Trash Zombie nudi zombije koji su nam, s jedne strane, dovoljno prepoznatljivi da se oslonimo na tonu istorije koju su ostavili u popularnoj kulturi, dok s druge strane dobijamo unapređenu, evoluiranu varijantu originalnog modela, s tim što su rečena unapređenja samo naizgled kozmetičke prirode. Rowland se prilično slobodno poslužila najprivlačnijim delovima ikonografije drugih podžanrova i tako stvorila Novog Zombija koji je najzad postao sve ono što je Stari Zombi oduvek hteo da bude: urban, šarmantan, duhovit i krajnje privlačan zavodnik.

My Life as a White Trash Zombie je ispričan u prvom licu, iz iskrene perspektive Angel, koja se još kao maloletnica čvrsto zacementirala na samom dnu društvene lestvice. Nakon što joj je psihički nestabilna majka u zatvoru izvršila samoubistvo, Angel je ostala da živi sa ocem, inače nezaposlenim alkoholičarem, i sa isto tako besperspektivnim momkom, na dobrom putu da postane ovisnik o alkoholu i tabletama. U ostataku zavidno obilnih životnih iskustava za tako mladu osobu, Angel je napabirčila i napuštanje školovanja, nekoliko hapšenja zbog sitnih krađa, zatvorsku kaznu preinačenu u uslovno puštanje na slobodu, kao i neznan broj neuspelih pokušaja da sastavi više od desetak dana čak i na onim najjednostavnijim (a time i najmanje plaćenim) poslovima. Vrhunac - ili bolje rečeno dno dna - tog životnog fijaska Angel je dosegla upravo u uvodnom poglavlju romana, probudivši se u bolničkom krevetu, s kristalno jasnim sećanjem na automobilsku nesreću i kasapljenje od strane košmarno moćnih, neljudskih zuba. Nakon što joj je objašnjeno da je nađena pored puta, gola i komatozna, ali i bez ijedne ogrebotine, i da joj je iz stomaka ispumpana trodnevna zaliha omanjeg apotekarskog skladišta, njene tvrdnje o automobilskoj nesreći i kasapljenju su glatko otpisane kao halucinacije overdoziranog narkomana, te je usledilo i hitro otpuštanje iz bolnice, onako kako se već otpuštaju beznadežni slučajevi. I tu počinje serija uistinu neshvatljivih zbivanja: Angel istog dana otkriva ne samo da je stekla tajnog dobrotvora - neznanu osobu koja iz isto tako neznanih razloga pokazuje očiglednu nameru da joj pomogne - nego da joj je isti i obezbedio posao u gradskoj mrtvačnici, i to posao vozača mrtvačkog kombija i asistenta patologu pri autopsijama… Morbidnan posao, da, to svakako, ali… Angel je razumna devojka, svesna daleko veće morbidnosti svog statusa kao društvenog gubitnika i svesna da jedan od uslova njenog ostajanja na slobodi počiva upravo na njenoj sposobnosti da nađe i zadrži izvor legalnog prihoda. Angel zato ozbiljno sagledava ceo taj fijasko koji zove svojim životom i odlučuje da prihvati pruženu ruku neznanog dobročinitelja, to usprkos faktu da se fizički oseća do te mere iscrpljeno, kao da je na rubu smrti. No, njen dobročinitelj kao da zna i za te fizičke patnje kroz koje ona prolazi, pa tako Angel pred kućnim vratima nalazi i… hm, recimo malu zalihu krajnje egzotičnog napitka - gustu i ne odviše aromatičnu smesu nepoznatih ali gotovo magičnih sastojaka - koji joj daje dovoljno energije da suoči zahtevan prvi radni dan u gradskoj mrtvačnici. Angel uskoro shvata da njen opstanak - to sasvim doslovno i u svakom zamislivom aspektu - bezuslovno počiva na obavezi da taj posao zadrži pod svaku cenu, dok postepeno otkriva da više nije ono što je nekad bila... za početak, nije više živa, bar ne u smislu u kom je bila živa pre no što se probudila u bolničkom krevetu.

Iskrenost kojom Rowland nudi Angel i njenu sudbinu daje ovom romanu šarm kakav se retko nalazi u prozi koja koketira sa takozvanim "talogom modernog društva". Humor je često na granici crnog ali nikad potcenjivački; Angel jeste kompletno i detaljno formirana na stereotipu "belog smeća", ali je u isto vreme precizno oživljena kao istinska heroina čije su nesumnjive kvalitete i sposobnosti (bile) nadvladane isključivo nesrećnim, sputavajućim okolnostima u koje je rođena, a rođena je u istinsku neimaštinu, kako materijalnu tako i duhovnu. My Life as a White Trash Zombie sasvim ozbiljno razmatra mogućnost da su mnogi talenti i nesuđeni Nobelovci skončali neprepoznati i obespravljni u getu u koje su rođeni, i da je savremena svakodnevica koja se odavno smatra kao datost zapravo još uvek nedostižan luksuz za ogroman broj ljudi. Umetnost, baš kao i stvarni život, neretko sagledava takve ljude kroz prizmu ili zlurade sprdnje ili patronizirajućeg sažaljenja, a to još više dograđuje nevidljive zidove njihovog geta, zato je izlazak iz takve društvene i ekonomske izolacije maltene nemoguć ukoliko se ne pojavi dobrostiva ruka da pri tome pomogne. I mada svi mi podrazumevamo takvu pomoć bar od strane sopstvenih roditelja, neretko ona nije dovoljna, ili - što je beskrajno gore - u potpunosti izostane. Ljudi koji nisu bili u stanju da pomognu sami sebi retko budu u stanju da pomognu sopstvenoj deci, pa je zato paralela sa zombijima stoga odlično pogođena i majstorski izvedena: niko ne bira da bude zombi, zar ne? Uz sav užas i mržnju koju zombiji izazivaju kod ljudi, lako se zaboravlja da se iza tako dehumanizovanog koncepta krije ipak primarno ljudska žrtva, a taj pristup je upravo temelj ove priče. Naravno, ima tu još mnogo sastojaka, odreda uspešnih i još uspešnije zamešenih, od tipične whodunit detektivske misterije pa do pomalo subverzivnog poigravanja žanrovskim konvencijama, a to čini ovaj roman izuzetno čitljivom i zabavnom odskočnom daskom za gotovo neminovan serijal.

Što se samog lika Zombija tiče, Rowland je odlučila da ga žanrovski unapredi izvesnim karakteristikama koje inače pripadaju liku Vampira: Rowland svojim zombijima daje natprirodnu snagu i brzinu, baš kao i ne-starenje, potencijalnu besmrtnost i tipično vapmirsku žeđ, odnosno, u ovom slučaju - glad. U ovom romanu, zombiji gladuju isključivo za ljudskim mozgom, i to je neka vrsta eliksira koja ne samo da sprečava raspadanje njihovih nemrtvih tela, nego i zaceljuje bilo kakve rane i povrede, održavajući ih tako u bezmalo perfektnom stanju, to ako se zanemari pomalo nezdrava sivkasta nijansa posmrtnog tena.

Rečima same Angel: "I'm finally getting my life together. Too bad I had to die first", ovaj roman je zapravo topla ljudska priča (koliko god to svima nam zvučalo kao najotrcaniji kliše) o propuštenim prilikama, surovim životnim iskušenjima, novim prijateljima i novim počecima.

Daryl Gregory: Raising Stony Mayhall

2011-07-09T11:55:00.000-07:00

Zasigurno ima istine u tvrdnji da "život na vrhu" donosi silnu usamljenost, iako to podrazumeva uglavnom moćnu ljudsku jedinku na krajnjem mramornom kamenu hijerarhijske piramide. Primenimo li to zapažanje na čoveka kao vrstu koja superiorno dominira predatorima na sopstvenoj planeti, onda se taj osećaj usamljenosti može prepoznati i kao… pa, eto, kao neka vrst dosade, egzistencijalne učmalosti, evolutivne izmeštenosti iz onog iskonskog, prirodnog ustrojstva u kom su moćne čeljusti i hitri refleksi oduvek bili osnovni uslovi opstanka. Valjda nas zato naše reptilsko jezgro mozga i tera da vazda čeznemo za adrenalinskom "bori se ili beži" senzacijom, pogotovo ako istu možemo doživeti dok ležimo na kauču i žvačemo visokokalorične proizvode civilizacijske otuđenosti od prirode.

Upravo u takvom stanju čovek otkriva kako je žanr horora njegova najservilnija udvorica.

Žanr horora se specijalizovao da konzumentima priušti bezbedne doze nezahtevne napetosti, uzbuđenja, strave i užasa, a već sama ta odrednica podrazumeva i korištenje fantastike, makar zato što smo, nakon svega par hiljada godina civilizacije, poprilično oguglali na mundane, da ne kažem sad stvarne oblike proizvodnje adrenalina. Nije da ih danas uopšte nema, ali eto, kratkog su daha i jednokratne upotrebe: vesti o svakovrsnim agresijama u svetu danas od nas izvuku tek mlako interesovanje, iako se neretko radi o tragedijama ogromnih razmera. S druge strane, zmije i pirane, ajkule i lavovi, krokodili i vukovi i medvedi svakako spadaju u asortiman impresivnih zubatih pošasti od kojih se štrecamo na kaučima, ali ujedno spadaju i u kaveze naših zooloških vrtova, a to baca podosta hladne vode na žeravice naše fascinacije. A kako reptilski deo našeg mozga i dalje najbolje reaguje na imidž zubatog neprijatelja, otud horor i poseže za stvorenjima iz domena noćnih mora, za čudovištima i predatorima koji imaju samo jednu nameru i svrhu - da zariju očnjake u ljudske žile-kucavice. Otud Vampir i Zombi, kao dva prototipa užasavajuće ne-ljudskosti koja, pored već pominjanih krvopijačkih zuba, dotiču još jednu čovekovu opsesiju, ne nužno udomljenu u R-kompleksu: smrt. Smrt je ogavna stvar koja ne gine nikome od nas, pa je poželjno kontemplirati nad poentom da ni oni koji su uspeli da izbegnu deblji kraj sa skeletonskim kosačem neće mnogo profitirati u svom ne-životu, naprotiv.

E sad, problem horora kao žanra je upravo ta njegova specijalizovanost, koja se po pravilu ustručava od postavljanja zahteva od neokorteksa, pa su zato sve ne-ljudske krvopije krajnje jednodimenzionalne a stoga i pomalo naivne, to u svakom bogovetnom pogledu, bar ako ste prebacili ranu tinejdžersku fazu. Otud potiče i zakonitost da svaki horor model ne-ljudske krvopije istinski impresionira samo kada se prvi put vidi, i to pod uslovom da je viđenje obavljeno pre trinaestog vam rođendana; otud se i ceo taj doživljaj dadne sumarizovati zaključkom "čim vidiš jedan film sa vampirima/zombijima - video si ih sve". Jer, zaista, ti modeli su fiksirani sopstvenom svrhom, a pošto se ona ne menja, tako se ni modeli ne menjaju. Što je šteta, naravno, pošto imaju potencijal koji nadaleko prevazilazi okvire inferiornog žanra u koji su smešteni, no, na našu sreću i zadovoljstvo, tu i tamo se neko i smiluje pa im priđe iz perspektivnog ugla naučne fantastike.

Raising Stony Mayhall je jedno od upravo takvih čitalačkih zadovoljstava.

Roman ne razlaže postojeći model Zombija kakvog znamo iz Romerovog kultnog filma; naprotiv, on se na taj film oslanja kao na dokumentarac koji je na celuloidu zabležio stvarnu epidemiju na koju se sam roman nadograđuje; Stony je zombi-mrtvorođenče koje je Wanda Mayhall našla u zimu 1968-e pokraj mrtvog tela porodilje, smrznute u snežnoj vejavici. Wanda je na leševe nabasala zajedno sa svoje tri kćeri i naravno da je ženski instinkt igrao veliku ulogu u odluci da se ljudsko mrtvorođenče ne ostavi u snegu, baš kao i u odluci da se kasnije ne odbaci, jednom kada je tako nemrtvo otvorilo oči i krotko zamahalo rukama. Wanda je tako odlučila ne samo da to dete sakrije od čistki koje je zombi epidemija pokrenula, nego i da ga odgoji kao sopstveno, pa je Stony tako podelio srećno detinjstvo sa majkom, tri starije "sestre" i komšijskim vršnjakom, koji su u njegovoj ne-ljudskosti videli tek drugačijost krajnje prihvatljive vrste. I kada je tom srećnom životu u ilegali došao kraj, Stony je među ostale "živuće mrtvace" odneo svetonazor koji uvelike prevazišao bilo kakvu horor ideju o zombijima na koju ste ikada nabasali, iako sam ovaj roman nudi najhororičniji od svih zamislivih okvira - nudi onaj okvir u kom zombiji ne samo da nisu eliminisani nego su i s lakoćom nadvladali. Bazična postavka koja je omogućila taj sled događaja ogleda se u jednoj jedinoj radikalnoj izmeni poznatog nam koncepta; u pretpostavci da bezumna želja za ljudskim mesom traje samo par dana po infekciji, nakon čega zombi ovladava svojim intulektualnim kapacitetima, mada neretko uz amneziju iz koje ga mogu izvući samo oni koji su ga poznavali i voleli za života. I to je upravo najvažniji deo postavke za koju horor kao žanr nije bio sposoban: naime, žanr horora kao je uvek podrazumevao da inficirani nisu imali niti porodice, niti ljude koji su ih voleli, te je tako postavljao obavezan šablon za dehumanizaciju i uništenje inficiranih. Na sreću pa je naučna fantastika žanr koji ipak daleko bolje poznaje čoveka i njegovu prirodu, te stoga dopušta i mogućnost da neće ama baš svi roditelji biti tek tako voljni da pobiju svoju zaraženu decu, niti će sva deca biti spremna da ubiju zaražene roditelje, pa se time otvorila i mogućnost za mali procenat ljudi koji su zaražene članove svojih porodica držali skrivene po podrumima i tavanima, omogućivši ima tako da prežive taj kobni period groznice i izgube sve predatorske osobine koje povezujemo sa zombijima. Naime, jednom kad prebole tih par grozničavih dana nakon inficiranja, zombiji nemaju ama baš nikakvu želju da ubijaju zdrave ljude i jedu njihove unutrašnje organe. Naprotiv, zombiji ne jedu apsolutno ništa, jer sve što progutaju moraju obavezno i da povrate, a niko normalan to ne želi, iako Stony to redovito radi, samo zato što ravnopravno učestvuje u svim aspektima obiteljskog života, kao što su, recimo, i obiteljska doručkovanja i ručanja. Ali osim tih ekstremnih stvari koje zombiji rade da se bolje uklope među živuće ljude koje vole, većina zombija uglavnom želi da ih se ostavi na miru da se bave stvarima koje ih zanimaju, a to su - gle čuda! - uglavnom čitanje palp romana, gledanje TV sapunica i generalna sklonost ka fizički zahtevnim građevinskim poduhvatima, oličena u silnom entuzijazmu za… pa eto, kopanjem. U nekom idealnom svetu, zombiji iz ovog romana bi bili perfektni rudari - ne dišu, ne spavaju, ne jedu, ne umaraju se i ne trebaju ama baš nikakva tehnološka pomagala da prokopaju tunele do same jezgre planete, ako je to nekome od koristi. Ali naravno, Gregory u svom romanu govori o stvarnom svetu, a u njemu ništa nije niti normalno a kamoli idealno; stoga se Gregory povinuje čovekovoj želji i potrebi za istrebljenjem i potpunim uništenjem svega što ne shvata i prihvata, a pri tom je, bar u ovom konkretno slučaju, taj siroti čovek vrlo daleko od superiornosti koju sebi umišlja.

Treći po redu perfektan roman iz pera čoveka čije ime zaista vredi zapamtiti: Daryl Gregory.

Daryl Gregory: The Devil's Alphabet

2011-06-26T04:39:00.000-07:00

Daryl Gregory je sa svojim prvencem želeo da se dokaže, i u tome je uspeo, pošto je Pandemonium odličan, ali zaista odličan prvenac. Sa svojim drugim romanom, The Devil's Alphabet, Daryl Gregory je želeo da se pokaže i - kako to već biva sa neprikosnovenim talentom - uspeo je u tome. The Devil's Alphabet je omaž žanru naučne fantastike kakav se samo poželeti može. Skoro da nema tabua i totema kojim se žanr ikada bavio a da u ovom romanu nije okrznut, i to upravo kroz prepoznatljive fascinacije koje je SF (od)negovao u osamdesetima: ima tu radikalnih postavki o seksualnosti u maniru Sterdžena, Ras i Farmera; o ksenofobiji u maniru Bera i Karda; o psihodeliji i o medikamentima uslovljenoj percepciji u maniru Dika, Diša i Barouza; o multiverzumima i biološkoj apokalipsi u maniru konglomerata vrhunskih pisaca hardSF garde; o ideološkoj ostrašćenosti u maniru Spinrada i Orvela; o vrednosti fome u međuljudskim odnosima, to striktno u maniru Vonegata; o biološkim imperativima u maniru Ursule Legvin, J. T. Jr. i Oktavije Batler; o religioznim identitetima u maniru Zelaznija, i, last but not least - o palpičnom formatu iskrene kontemplacije, to u maniru suludo hrabre i radikalno imaginativne narko-pene na samom vrhu Novog Talasa, sa sve biblijskim referencama pride. I kako onda da čovek ostane nedodirnut svim tim svetlosnim spiralama i koncentričnim krugovima koji se… šire?

Dakle, The Devil's Alphabet, ukratko: nakon deceniju i po odsustva, Pakston se vraća u svoj rodni grad, to krajnje nevoljno, protiv svoje volje i instinkta, nekako više emotivno prisiljen da prisusustvuje sahrani žene sa kojom je odrastao, u koju je kao tinejdžer bio iskreno zaljubljen, i sa kojom je imao prvo erotsko i emotivno iskustvo u ménage à trois erotskom ispipavanju sveta odraslih. I eto, već u samom tom kontekstu ima dovoljno retrospektivnog materijala za dramski zaplet bilo kakvog romana, ali ovaj roman zaista ide u širinu, pa tako saznajemo da razlog Pakstonovog napuštanja rodnog mesta počiva ne u tim njegovim bi/homoseksualnim eskapadama, nego u činjenici da je njegovo mesto rođenja - Svičkrik, Tenesi - u to doba preplavila neobjašnjiva virulentna pošast, eufemistično nazvana "Promena". Promena je desetkovala stanovništvo tog malog mesta, a preživele pojedince je geneski preoblikovala u tri jasno prepoznatljive, neljudske varijante. Modifikovani ljudi te prve varijante "Promene" su nazvani Argosi, i taj udarni talas biološke mutacije odlikovao se regeneracijom hormona rasta, pa su tako ti prvi zaraženi primerci bukvalno nastavili da rastu, sve dok njihove najstarije individue (u romanu se indirektno postavlja vremenski okvir maksimalno 15 godina nakon Promene) nisu dosegle visinu od preko 5 metara. Ubrzo nakon tog prvog virulentnog udara, pojavio se i drugi talas modifikacije, nazvan Beta: ta genetska modifikacija je proizvela radikalnu feminizaciju kod svih inficiranih, pa su tako svi muškarci zaraženi beta-varijantom Promene istrpeli radikalno gubljenje testosterona, dok su žene u beta varijanti dobile sposobnost partenogeneze. Poslednji talas promene proizveo je Čarlije, groteskno izmenjene u ekstremnu gojaznost, i oni su na neki način vrhunac kontroverze u romanu; stariji Čarli muškarci, oni koje je Promena zahvatila kao odrasle osobe, luče neku vrst… pa, eto, vodenastog telesnog sastojka, "vintage", koji izbija kroz kožu u plikovima, i koji na mlađe pripadnike Čarli klana deluje kao izuzetno jak narkotik i afrodizijak ujedno. Pakstonov otac je upravo jedan od tih muškaraca koji su u "fazi berbe", što bi se reklo, a sama izlučevina deluje na Pakstona do te mere da postaje ovisnik u roku od jednog probanja iscedka. I u istinskom obilju tih smelih koncepata provlači se i prava drama, u vidu radikalno izmenjenih svetonazora koji dovode u konflikt Pakstona - inače jednog od retkih ljudi koji su neizmenjeni preživeli Promenu - i ostatka ljudi koje poznaje i voli od rođenja. Vrhunac zapleta u romanu javlja se kada se Promena javi na drugom kraju planete, u ovećem gradu Ekvadora, i kad se najzad dotakne mogućnost da će "normalni" ljudi reagovati genocidom u cilju očuvanja sopstvene vrste.

Eto, to je taj orkan. Priznajem postojanje nekoliko momenata u kojima je bilo poprilično teško rvati tu lavinu smelosti, pogotovo što je u formatu koji ređe nalazim u savremenoj SF prozi. Žanrovska ambicioznost ove vrste postavlja pred čitaoca velike zahteve po pitanju suspenzije neverice, pogotovo kad se roman očigledno ozbiljno bavi kontroverzama koje nudi. A ovom romanu zaista ne manjka ozbiljnosti, pošto se pristup svakom od tabua definiše zapletom, ili, bolje rečeno, zaplet stvarno jeste posledica ozbiljnog pristupa tabuima. Kroz aseksualno razmnožavanje među Betama, roman direktno otvara tabue kontrole nad materinstvom i očuvanjem vrste, i to iz aspekta koji dovodi u pitanje možda najvredniju slobodu moderne žene - slobodu da sama donosi odluke koje se tiču njenog tela i života. Roman nudi koncept žene silovane najpre od strane sopstvenog tela, a odmah zatim i evolucije: naime, Beta žena zatrudni spontano, bez seksualnog čina, i bez kontrole nad reproduktivnim aktivnostima sopstvenog tela, što je dovodi u situaciju da rađa dvaput u periodu od tri godine. Zbog skoro permanentnog stanja trudnoće i dojenja, Beta žene su preplavljene prirodnim narkoticima kojima evolucija prisiljava ženu da se stara o budućoj generaciji - serotonin, oksitocin, dopamin - stvarajući tako prirodnu narko-ovisnost kod žene, to u cilju očuvanja i prosperiteta vrste. (Čak ni Rusova u Ženskom Čoveku nije bila toliko radikalna da ženu ponudi kroz striktno biološki imperativ, i da prizna kako "slobodna volja" i nije baš toliko slobodna, dok god njome upravljaju prirodni narkotici.) Zaplet romana se tako delimično bazira i na nekoj vrsti prisilne emancipacije žena, kroz uslovno rečeno funkciju "skidanja sa droge materinstva", a to baca zanimljivo svetlo na biološku uslovljenost i svetonazor koji ta uslovljenost proizvodi. U drugom pristupu tabuu, Čarli muškarci i žene su također hemijski uslovljeni na izvesne obrasce ponašanja, i preko toga se dovodi u pitanje još jedna "savremena tekovina" - dobrovoljni brak. U vaganju vrednosti "ugovornog braka", kojeg sklapaju ili roditelji ili staratelji mladih osoba, i "dobrovoljnog braka", kojeg sklapa… hm… recimo, trenutačna erotska privlačnost između tih mladih osoba, ovo potonje se baš i ne kotira tako dobro. U maniru Dika, roman se svrhovito dotiče razlika u prirodnim i veštačkim narkoticima, s tim što naizgled dovodi u pitanje postojanje ovih potonjih, ali primarno se bavi dilemama cilja i svrhe, kao i uslovljenosti vs slobodne volje. I sve to u naizgled palpičnom formatu, gusto zbijeno u frenentičan tempo pripovedanja, naizgled neobavezno ali zapravo veoma ozbiljno, s naglaskom na koncepte od kojih baš i nije lako napraviti štivo ovog stepena čitljivosti. Genijalan roman i genijalan pisac.

Erlend Lu: Prohujalo sa ženom

2011-06-21T10:32:00.000-07:00

Erlend Lu je odličan pisac. Njegov spisalački stil krase kratke rečenice protkane humorom, a teme koje obrađuje su takve da ih svako može razumeti: svakodnevne situacije, otuđenje čoveka od njegove prirode, nemogućnost samoaktualizacije i banalnost običnog života. Lično preferiram kraće rečenice i kad vidim nekog ko dobro vlada strukturom pisane reči i kaže toliko mnogo sa tako malo slovnih mesta, taj pisac za mene postaje maher, majstor, patrijarh, papa, wordsmith bez premca.

Erlend Lu je, ukratko, jedan od takvih pisaca.

Prohujalo sa ženom je Luov prvi roman. Ono što se nameće kao zaključak, nakon čitanja njegovog prvenca, jeste činjenica da je isti nepresušni izvor inspiracije za samog autora i podloška za kasnija dela. Da, ovde možemo da prepoznamo i povežemo neke scene bezimenog junaka sa Telemanom, glavnim likom Luovog romana Mirni dani u Miksing-Partu; možemo da prepoznamo bezvoljnost, nihilizam koji okružuje skoro sve Luove junake, ali taj nihilizam, iako nazočan, prikriven je jetkom dozom humora i naivnim razmišljanjem junaka koji počesto govore iz ego stanja deteta o svetu što ih okružuje.

Prohujalo sa ženom je roman o pasivnom čoveku koji pokušava da se izbori sa zahtevima ženske osobe koja iznebuha okupira njegov životni prostor. Junak ide linijom manjeg otpora; umesto da zauzme stav, on odlučuje da je vreme da se zaljubi, jer pobogu, koliko može biti teško, to zaljubljivanje? Zar nije to divno i krasno, zar ta osoba ne zaslužuje njegovu ljubav, kad je tako uviđajno neuviđajna, kad tako dobro zna (ne zna) šta njemu treba, kad je tako kompromisno beskompromisna? Glavni lik je čovek koji voli da razmišlja ali koji se i plaši, ne želi da se prepusti, jer toliko je pitanja u njegovom umu, toliko mnogo dešavanja koja bombarduju i ruše sve ono što ga je nekada krasilo: i taman kad se navikne na novi ritam, isti se menja za stotinu i osamdeset stepeni i junak je ponovo uplašen, nema za što da se uhvati i stane na noge jer se odvikao od samačkog života koji ga na kraju opet čeka.

Ipak, put do samosvesti nije lak: kraj romana nam nagoveštava njegovu odluku, ali nam ne govori da li ju je sproveo u delo; vuk dlaku menja, ali ćud nikad, kaže narodna izreka.

Marijane, žena koja ga spopada i ruši njegov životni skript jeste osoba koja sama sebe definiše sa ili-ili. Znaš, sa mnom je sve ili-ili, kaže ona u jednom trenutku našem junaku. Ovo ukazuje na totalni dualizam njene prirode, ali i na beskompromisnost, aroganciju i šta sve ne; da ovo je osoba koja ne misli na sutra, radi sve zbog jednog trenutka, i samo taj trenutak je važan i ništa drugo, da, o ničemu drugom ne vredi razmišljati. No, zapitaćemo se čitajući ovaj roman, da li nam takva osoba treba u životu, na duže staze? Da li je tako samoljubiva osoba vredna naše ljubavi? Nadasve, da li ta osoba može da voli, da deli?

Kratke rečenice lišene balasta služe da ogole odnos između dvoje ljudi, pokažu šta svaki od junaka zaista oseća, ko je alfa a ko omega u ovoj priči. Fabula pre liči na scenario, nekakvu vrstu dnevnika kroz koji glavni junak vrši katarzu; primetno je numerisanje određenih pasusa, što samo po sebi daje naznake da pisac pokušava da izađe iz standardnih uslova uvoda/zapleta/kraja a i poneko objašnjavanje, koje relativno često srećemo u priči, možemo pripisati dočaravanju veće i potpunije slike mentalnog sklopa glavnog junaka i njegovog razmišljanja o stvarima koje život znače.

Na kraju romana ne možemo a da se ne zapitamo: da li ljubav zaista postoji u savremenom svetu? Da li postoji u onom obliku u kojem su nas učili, da, baš onako kako nam govori Dima u svojim romanima, ili Po u svojim pesmama? Šta je ljubav, uopšte? Da li se čovek može zaljubiti na silu? Je li se teže rešiti navike ili osećanja? Da li je ljubav navika, ustvari? Kako napredujemo fabulom, sve češće i češće ova pitanja bombarduju naš um i teraju nas da se suosećamo sa glavnim junakom, zastanemo na nekom delu priče i pomislimo: A kako bi mi ovo rešili? Šta bi uradili u toj-i-toj situaciji?

Svakako, Prohujalo sa ženom je roman koji valja pročitati, knjiga koja nas ne ostavlja ravnodušnim. Lu, iako ne na visini zadatka kao u svojim potonjim delima, priča priču o prolaznosti života i tome kako se trebamo boriti za sebe, a ne puštati druge da razmišljaju umesto nas. Vladimir, over & out.

Larry Niven, Jerry Pournelle: Lucifer's Hammer

2011-06-19T07:54:00.000-07:00

Lari Niven je jedan od retkih žanrovaca kojima nikada nije trebalo da pisanjem zarađuju hleb nasušni; Lari Niven je rođen kao novčano dobro obezbeđen pra-pra unuk američkog naftnog magnata i oduvek je bio u stanju da sebi priušti luksuz pisanja u skladu sa sopstvenim afinitetima. Dok je većina veterana naučne fantastike grcala pod striktnim zahtevima ondašnjeg palpičnog tržišta tek da honorarima plate kiriju, Niven je pisao žanrovsku prozu kakvu je verovatno i sam voleo da čita. U svojoj srži, Nivenova proza je uglavnom iskrena i entuzijastična naučna fantastika, bez ikakvih mejnstrim pretenzija i bez praznjikavog filozofiranja, folirancije, razmetljivosti i nadobudne stilske kitnjastosti, pa zato nudi naučnu fantastiku u najiskrenijoj varijanti - kao žanr koji se ne stidi sebe i svojih nasušnih začudnosti, sa svim svojim palpičnim repertoarom veličanstvenih svetova, opčaravajućih vanzmaljaca i moćnih, od-svetlosti-bržih svemirskih brodova.

Ali naravno, pare nisu jedino iskušenje koje edituje vaskoliku prozu, tu vam je i slava, pa ko i umakne Scili, neretko posrne baš kod te Haribde. Tako se i Niven obreo u silnim kolaboracijama preko kojih je, valjda, posezao za većom popularnošću i priznatošću, to bar većom od one koju je sam sebi stekao unutar granica žanrovskog geta. Usledile su tako kolaboracije sa autorima različitih senzibiliteta i domašaja (Barns, Parnel, Kuperova i Lerner), koje su isporučile relativno zapažene i kritički dobro primljene naslove od kojih su neki bili franšize originalnih Nivenovih ideja i romana, dok su neki - poput Luciferovog Čekića, u saradnji sa Parnelom - bili neka vrst brižljivo odgajenog hibrida naučne fantastike i mejnstrima: mešavina lako prihvatljiva i još lakše probavljiva za obe ciljne grupe, kako žanrovsku, tako i mejnstrim. Iskreno, nisam ništa od svega toga čitala - jer toga ima mnogo, ali zaista mnogo - ali jesam pročitala Luciferov Čekić, pa makar po tome mogu proceniti da takve kolaboracije ipak nude vrlo prijemčivu ideju koja relativno lako doseže mejnstrim čitalaštvo, bez da ga isuviše primorava da zagazi makar i u mutiljavi žanrovski plićak. Jer, eto, komete postoje, zar ne? I te komete ponekad padaju i na zemlju, zar ne? Da sad i ne zalazimo u teze po pitanjima tipa šta je to istrebilo dinosaure ili šta je to eksplodiralo 1908 u Sibiru - dovoljno je reći kako skoro svi mi znamo za obilje kratera koji su posledica upravo takvih prirodnih kataklizmi, a to nam je, opet, neretko i dovoljno da rečeni fenomen izvadimo iz čeljusti žanra čije opsesije uključuju male zelene vanzemaljce i vratimo u domen realistične nam (da sad ne kažem i normalne) svakodnevice, pa time i samog mejnstrima.

Luciferov Čekić je upravo takav hibrid, koji jednu striktno žanrovsku postapokaliptičnu ideju odnosi u mejnstrim i time je čini… pa, svima lakše prihvatljivom, a time valjda i malko respektabilnijom. Velika je pažnja posvećena upravo naučnoj uverljivosti svih zbivanja u vezi sa padom komete, to od detaljisanja samog udara i njegove trenutačne posledice u vidu plimnog talasa, pa sve do detaljisanja u vidu gradacije meteoroloških prilika i neprilika u mesecima koji slede. Ta informacijska infrastruktura je dovoljno precizna i ubedljiva da se roman na momente doima kao priručnik tipa "šta i kako raditi u slučaju pada komete", ali eto, za divno čudo, uspešno postavljena struktura romana s lakoćom apsorbira svu tu informaciju, te je nudi kao vrlo prirodan okvir uzgrednih zbivanja, dok u samom centru romana ipak ostaju likovi, i to ne tek bilo kakvi likovi, već neki vrlo stvarni i realistični i iskreni ljudi, koji su na jedvite jade preživeli smak sveta, tek da bi kasnije suočili istinske patnje kakve već donosi postapokaliptični svet.

Luciferov Čekić je ime same komete koja je glavni pokretač zbivanja, a to ime je bazirano na igri reči sa prezimenom jednog od otkrivača komete, astrologa-amatera Tima Hamnera. Krstitelj komete je bio te-ve propovednik Armitaž, koji je započeo svoju proročanski intoniranu apokaliptičnu medijsku kampanju još u vreme kad je većina relevantnih proučavalaca smatrala da će kometa bezbedno zaobići Zemlju, dok su mediji, vazda željni senzacije i kataklizme koja će im prodati novine, vešto aranžirali njegovo besmisleno trabunjanje u bobmastične naslove. I, ne lezi vraže, igra slučaja je prevagnula tas i kometa je stvarno udarila u Zemlju. I upravo u tome leži velik deo uverljivosti samog romana, u celom tom preemptivnom hajpu i medijski uhranjenoj privlačnosti raznih mentalno nestabilnih proroka apokalipse, koji ne samo da iskreno veruju, nego se i sopstenim bogovima svesrdno mole, da se planeta na kojoj žive temeljito i u celosti uništi. Roman maltene da vredi čitati samo zbog tih ljupko predočenih arhetipa čovekove nesposobnosti da sopstvene religije shvati i prihvati u svrhu u koju su one namenjene, pa se zato i postapokaliptična preživljavanja kako Hamnera tako i Armitaža, zajedno sa velikim brojem sporednih individua koje, svaka na svoj način, uglavnom predstavljaju preko dva markatno i jasno prepoznatljiva obrasca; prvi, uslovno rečeno Hamnerov, koji želi ne samo da preživi, nego i da vrati civilizaciju na njen predapokaliptični nivo, i drugi, uslovno rečeno Armitažev, koji iskreno želi da istu civilizaciju u potpunosti ukloni, bez nekog jasnog koncepta kojim bi je zamenio. I upravo se na tom intelektualnom i emotivnom raskoraku dvaju svetonazora gradi okosnica drame samog romana: na jednoj strani, roman nam nudi grupu ljudi koji, uz pretnje oružjem i ubistvom, odbijaju sve slučajne namernike, prosto zato što nemaju dovoljno hrane ni za sebe i sopstvenu decu a kamoli za bezbrojne izgladnele pridošlice na samrti, dok na drugoj strani nudi religiozno ostrašćene kanibale, koji preko tih istih bogohulnih zalogaja recituju šta je to Bog imao na umu kada je kometu usmerio na Zemlju.

Luciferov Čekić je, stoga, klasična postapokaliptična vizija stvarnosti u kojoj čovekova civilizacija - kako materijalna tako i ona duhovna - počiva na staklenim nogama, baš kao što i sam čovek udobno počiva na luksuzu koji je svega jednu mesečnu platu udaljen od kompletne propasti, a sve što čovek poseduje - pa bilo to duhovno ili materijalno dobro, svejedno - vredi samo onoliko koliko to jedan proizvoljni trenutak u vremenu odluči.

Ivan Nešić: Jedan na jedan

2011-06-04T09:41:00.000-07:00

Ne postoji mnogo knjiga koje mogu iznova da čitam. Kako godine idu, tako i moji čitalački kriterijumi rastu: otud i prelazak sa fantastike na realizam, sa žanrovskih pisaca na moderne klasike kao što su Selindžer, Fante, Barns i drugi. To je, naravno i u skladu sa mojim interesovanjima a ponajviše pisanjem.

Svaki čitalac ima svoj ukus i stavlja na pijadestal jednu knjigu ili pisca kojeg izdvaja kao ponajboljeg. Kriterijumi za to su različiti i potpuno subjektivni: da li je to stil pisanja, da li je to razrada priče, da li je to dobro definisan glavni junak i tako dalje i tako bliže. Čitaocu, a ponajviše piscu u pokušaju ta knjiga, koju izabere kao ponajbolju, postaje Biblija koju iznova čita, Meka i Medina koju posećuje maltene svakodnevno. „Uh, baš sam zapeo! Ovde trebam iskoristiti dobru metaforu a ništa mi ne pada na pamet! Hajde da vidim kako je sličnu temu obradio taj-i-taj u toj-i-toj knjizi.“

Ivan Nešić i zbirka priča Jedan na Jedan jesu moja Meka i Medina.

Zašto izdvajam Nešića? Zar nije bolji Selindžer, Oster, Murakami ili Selimović? Pa, jesu bolji. Ne sporim ja to. Ali, ovaj čovek ima dobro tempirane priče, tačno u reč možete da vidite gde se završio uvod a počeo zaplet, metafore koje koristi nisam video još ni kod jednog pisca, rečenice su ispeglane u tolikoj meri da sam tako nešto sreo jedino kod Karvera, teme koje obrađuje su mi zanimljive a stil pisanja odličan. Bez dvojbe, ovo je jedan od boljih savremenih srpskih pisaca i šteta je, zaista, što je retko ko upoznat sa njegovim delima. Šteta je i što čoveka ne guraju na međunarodnu scenu, ali to je već druga priča.

Dakle! Da zaključim: ono što je Bukovskom bio Fante, meni je Nešić.

Zbirka priča Jedan na Jedan jeste izbor najboljih Nešićevih storija. Izdvojiti jednu priču iz ove zbirke kao super-sjajnu-bajnu bio bi težak zadatak, ali – a uvek postoji ono ali! – storija koja otvara zbirku je moj favorit.

KAD SVE REKE POTEKU UZVODNO jeste storija o plaćanju dugova, sudbini, izborima koje donosimo kao mladi i posledicama koje slede. Već prvim pasusom Nešić nas uvlači u priču, opisuje tmurnu atmosferu, kišu, smrad jedne luke. Ljudi moji, verujte, Nešićeva proza je paukova mreža a mi smo samo muve što upadaju u klopku i ne možemo da se iskobeljamo iz niti priče, a što je nagore (čitaj: najbolje) to i ne želimo. Nešiću zamere što mu većina priča ne odgovara balkanskom miljeu, što ne piše o Srbiji, Balkanu, ali on to i ne mora jer to, ljudi moji i VI, kritičari, nije problem niti boljka. Ova priča je toliko dobro tempirana da jednostavno ne možete da verujete kako je tako nešto uopšte moguće. Zanimljiva je, brazilski život i likovi su odlično dočarani, a ta poslednja rečenica, pančlajn, govori upravo o toj sudbini, o tome da je došlo vreme za naplatu duga i da se junak miri sa tim, oslobađa se stega i tereta te je na neki način ponovo slobodan.

POSETILAC IZ LA MANČE je priča sa dobrim prekoretom i odličnom idejom. Mnogi to ne znaju, ali priču je teže napisati nego roman; sve mora biti odmereno, prva rečenica mora da uhvati pažnju čitaoca i da je ne pušta do kraja. Ova priča počinje rečenicom:

Te večeri, dečak je došao po još jednu priču.

Kratko. Sažeto. Jasno. Ali, ovom rečenicom pisac ispunjava zadatak i baca nam kocku čokolade, mameći nas da čitamo dalje ne bi li na kraju dobili čitav red ili blok iste čokolade. Ovo je nadasve storija o prolaznosti života, o smrti koja nas čeka. Umreti jedino moramo, kažu transakciono-analitički psihoterapeuti. Nešić nam priča o kraju života, o toj jednoj priči koja na kraju vodi ka nečemu što će iznenaditi i samog pripovedača. Svakako, jedna od boljih storija u zbirci.

ZAMETAK SVETLA U SUKRVICI smatra se najlošijom storijom. Kažem, smatra se najlošijom storijom, ali ona uopšte nije loša. Ovo je priča sa SF elementima, ispričana iz prvog lica što preferiram; i ovde vidimo kako pisac kratkom rečenicom otvara fabulu i uvlači nas u paukovu mrežu.

Oči zaležu iza kapaka. Testosteron miriše crveno.

Mogu da kažem da me Zametak svetla u sukrvici dosta podseća na film Gamer. Nije ista radnja ali postoje neke sličnosti, ne mogu sad da uprem prstom i kažem „Eureka! To je to!“ ali svakako je ovo priča o čoveku, o zlu, o nekoj bliskoj budućnosti kad nećemo biti tretirani drugačije od marve i gde ćemo biti poslani da branimo ono što je naše, da, da, možda ćemo se boriti na nekoj planeti za našu planetu. Jer znaš, mi smo ljudi, branimo čast Zemlje van planete Zemlje.

VEČE KAD JE VILENJAK VILI STIGAO U GRAD je drugi favorit iz zbirke. Mislim da me ovde najviše osvojila tema, kao i prekoret na kraju; taj fentezi element me na prvu odradio, kao i emocije što pršte sa stranica ove priče. Priča je odlično tempirana, uhodana, svaka rečenica je na svome mestu, ovde nema viška rečeničnog mesa. Teško je posmatrati nekog stranca u svojim cipelama, teško je pomiriti se sa činjenicom da nikada više nećemo zagrliti svoje dete, da smo kažnjeni a ni sami ne znamo zašto. Svakako, storija koja zaslužuje veliku pažnju i jedna od boljih u zbirci.

TABERNAKL OD RUŽINOG DRVETA je storija koja se može naći u antologiji Beli šum izdavačke kuće Paladin. Ovo je priča koja je pisana u kolaboraciji sa Vladimirom Lazovićem; dvojac često piše zajedno i ta saradnja rađa dosta zanimljiva dela, nekada loša a nekada dobra. Pre svega, ovaj stav nema nikakve veze sa kvalitetom ove priče nego pre mojim ličnim stavom: saradnja znači kompromis, a ja sam u pisanju beskompromisan, jer, Bože moj, ko zna bolje od mene šta sam zamislio u svojoj glavi i kakav kraj očekujem? Polazivši od takve pretpostavke, u čitanje ove storije sam ušao sa dozom opreza: ipak, nisam se razočarao.

Tabernakl od ružinog drveta ima krakteristične elemente horora; ovo je inače prva storija u zbirci koja je smeštena u Beograd. Nešić je ovde, dakle, na svom terenu i što se teme i podnevlja tiče. Ono što je mana storije jeste da bi storija bila bolja kao podloška za roman; ne, ne, i ovde je sve na svome mestu, ali priča nije u tolikoj meri odmerena kao prethodne.

VRIŠTI MUTAVI, VRIŠTI je storija u kojoj je glavni lik žensko. Ha! Ovde se Nešić opet vraća drugim kulturama, te meša egipatsku mitologiju oko koje plete zaplet storije sa američkim junacima. Ova storija me podseća na Nešićeve priče iz zbirke Rigor Mortis – puna je akcije, sadizma, mazohizma i seksa, što je, realno gledano, super. Ono što me nerviralo u priči jeste glavna junakinja; ne mislim da je ona psihološki loše okarakterisan lik, nego upravo suprotno: dobro je okarakterisan ali taj njen karakter je takav da bih joj najradije opalio šamar, dakle dosta je iritantna.

SPREMAN DA SPREMNIJI NE MOŽEŠ BITI je najbizarnija priča u zbirci. U nekim momentima sam se pošteno ismejao, ali ideja i razrada storije je stvarno za desetku. Glavni junak kupuje mrtvački sanduk; ne, on nije bolestan, ne planira da se ubije, nego, kako sam kaže, samo želi da bude spreman. Ova rečenica junaka na kraju spašava sudbine, ona je njegov as, karta koju vadi iz rukava i na neki način pobeđuje u prvoj rundi, mada će meč sigurno izgubiti. Čudna, ali skroz-naskroz okej priča koju bez dvojbe vredi pročitati više puta.

SANTA CLAWS je storija koja govori o tome kako zlo koje držimo u sebi ponekad izađe i poseče nas, otelotvori se i uništi nam život, pokosi sve za što smo se ikad borili, ako smo se uopšte borili. Kakvu sudbinu zaslužuju loši ljudi? Da li ovde važi ona izreka: ko drugom jamu kopa, sam u nju upada? Dobro tempirana storija, metafore odlične, mudrovanje glavnog junaka/zlikovca su skroz na mestu. Nešić u prepoznatljivom maniru.

OBASUT POLJUPCIMA U NOĆI BEZ MESEČINE je priča slične tematike kao i pređašnja. Kao što sam već pomenuo, ovde je Nešić na svom terenu, govori o zlu u nama, posledicama i kazni koja nam se neumitno približava i nema veze što je razlog za to što smo učinili u našoj glavi posve validan, ne on nije validan za ta stvorenja noći, jer ona ne praštaju, nego kažnjavaju, ubijaju, masakriraju pa čak iako niste krivi.

STOPER KOJI JE LEČIO ŽIVOTINJE NA ODVAJANJU SA AUTOPUTA BROJ 35je storija sa najdužim naslovom u zbirci (heheh, malo humora nije na odmet!). Ova storija ima sličnu postavku kao i Veče kada je vilenjak Vili stigao u grad – ideja razmene tela se provlači kroz obe priče. Nešić je izgleda fasciniran ovom idejom, kao i određenim dualizmom u čoveku, njegovom stalnom borbom sa drugim ja, prikrivenim, nesvesnim, zlim ja. Ukratko, odlična priča.

IZNENADNA POSETA GOSPODINA S. ČIKA NECINOJ KAFANI je treći favorit iz zbirke. Storija pleni dobrim rečenicama i metaforama i ovde vidimo kako i sam Nešić polagano ulazi u glavni tok i mada provlači dozu fantastike, ja bih ovu storiju svrstao upravo u mejnstrim. Emocije pršte sa stranica i ovde vidimo koliko je Nešić sazreo kao pisac, što idejno, što pripovedački. Fabula u ovoj priči dugo će dominirati vašim umom, čak i nekoliko dana posle čitanja iste. To je blago kojim nas časti pisac, daje nekoliko zlatnika u nadi da ćemo i mi razmisliti pre nego što povučemo nagle poteze, pre nego što se pokajemo zbog onoga što smo uradili. Svakako, priča za buduća pokoljenja.

JEDAN NA JEDAN, najduža priča u zbirci, govori o dualizmu čovekove prirode. Upravo onako kako Hari Haler priča o vuku i čoveku, tako i Nešić zbori (mada na drugi način, idejno nimalo blizu Herman Heseu) o nesvesnom, o čovekovoj prirodi, represiranim sećanjima koja služe kao kazna kad počinju da se dižu na površinu, ulaze u svest i bombarduju je činjenicama koje smo se trudili zaboraviti.

Mogu li da dobijem svoj život nazad? je rečenica na samom kraju priče koja je smisao svega i kojom nam junak daje do znanja da je shvatio, zna šta se dešava, zna i zbog čega i to je ono pokajanje, u toj rečenici, želja da se sve vrati na staro. No, da li je to moguće, saznaćete na poslednjoj stranici storije.

Sve u svemu, svakako najbolja zbirka priča što sam pročitao u poslednjih deset godina od nekog balkanskog autora. Izlazak Nešića iz horor književnosti u glavni tok (jer on zaista izlazi u mejnstrim, složili se vi ili ne) predstavlja znak zrelosti pisca, a rečenice su takve da se iz njih štošta može naučiti o pisanju. Pisci u pokušaju, prosečni čitaoci, natprosečni čitaoci, mame, tate, tinejdžeri, bake i deke, ovo je zbirka za Vas. Ovo je zbirka za sve ljude, za sve poklonike lepo pisane reči.

Čajna Mjevil: Grad i Grad

2011-05-29T14:56:00.000-07:00

Grad i Grad, roman čoveka od kojeg se puno očekuje, velike nade vaskolike savremene fantastike, izazvao je razne polemike. Da li je to fentezi roman? Šta ima magijsko, fantazijsko, naučno-fantastično, u ovom romanu? Da li ima tih elemenata ili roman potpada pod neke druge žanrove? Da li roman funkcioniše kao celina? Šta, kako, ko, čega, koga? Nije li ovo, ustvari, noar krimić? Pitanja, pitanja, pitanja....

Hm, kako početi? Sažeti utiske, prvo pojasniti o čemu je reč? Hm. Da.

Dakle:

Slažem se sa onima koji smatraju da je knjiga odlična kao noar krimić. Po tome kako je izgrađena, ovo je tipičan noar o poštenom policajcu koji pokušava da razreši problem u gradu kojim vladaju dve bande a iz senke, ko zna, možda neko treći. Napisana je sjajno, sve ide kako treba, i kad je u pitanju zločin, istraga i razrešenje, sve je na svom mestu; problem se pojavljuje kad počnemo da je posmatramo kao nešto drugo. Dakle, da ponovim, baš sam uživala čitajući dobar i napet krimić, ali ostalo... sad ćete videti.

Setting priče deluje zbrkano i na momente neprijatno zbrkano. Lično, mislim da je to zato što Mijevil (apsolutno ne prihvatam ovu „Mjevil“ transkripciju i ne zanima me iz kog su je džepa izvadili) piše sa pozicije britanskog autora za prevashodno britansku publiku, ili šire publiku koja je angloamerička, angloaustralijska, zapadnoevropska, svejedno, ali ne piše za čitaoce koji potiču iz regije u kojoj je smešten ovaj fiktivni grad odnosno gradove, mi ga ne zanimamo, i onda daje sebi za pravo – „pa ovo je moj roman, šta hoćete?“ – da uporedo trpa jasne aluzije na Srbe i Hrvate (recimo dva pisma, jedno fonetsko i „liči na ćirilicu“ a drugo latinica koja je zamenila neku paraglagoljicu) i navodno španski sleng i nemački sufiks za imena ulica i neka pseudomuslimanska imena (mislim, Hamd Hamzinic. Hej, Čajna, vrati čoveku drugi vokal u imenu.). Ako neko uzme epizodu Nadrealista sa podeljenim Sarajevom i pokuša da je prebaci u neki high književni kontekst sa referencama na Kafku i Bruna Šulca, mene će slatko zasmejati (daj bre Čajna, mene si našao da farbaš? Kakvi peščanici, kakav cimet, nemaš ti veze sa Šulcom!) ali ima ljudi kojima to neće biti ni najmanje smešno.

Dalje!

Priroda ove fantastike je... er... neprirodna. Slede spojleri, stoga beware!

Dok negde do pola ili do poslednje trećine knjiga deluje kao da ima jedan razrađen fantastični element, na kraju nas dočekuje klasično razjašnjenje a la En Redklif. Ništa fantastika, samo smo se zezali! Daj, bre, Čajna, stvarno misliš da ćeš tako lako da se izvučeš? Uvedeš jedan ovako sulud koncept dva grada na istoj teritoriji, obneviđavanje, treći grad (živeo Haustor), Proboj kao udbine udbe udbu, i onda lagano da se vratimo na teritoriju realnosti? Mhmhm? Neće moći, dečko, jer ovo ne funkcioniše kao alegorija; ne funkcioniše ni kao fantastika groteskno-apsurdnog tipa, odnosno Kafke i Šulca. Nisi slušao na času: njihova odrednica nije samo u tome što imaju neki fantastični element u pripovedanju, već u snolikoj logici koja odudara od naše; Proces ili Šulcove priče se ne mogu uhvatiti ni za glavu ni za rep prema standardima tradicionalnog pripovedanja, i u tome je njihova velika draž i vrednost, a kod tebe je sve zapravo tvrdo regulisano pravilima koja su ili jednaka onim u realnom svetu (dejstvovanje policije) ili se ti ubiješ da nam ih objasniš i nacrtaš (obneviđavanje) i tako ubiješ i bilo kakvu oniričnost ili apsurd koji su mogli postojati u konceptu. Istovremeno, taj koncept nije dovoljno objašnjen, razrađen niti motivisan – kad je došlo do jebene raseline, i kako i zašto? Kad i kako su ljudi počeli da razrađuju taj koncept i da dele gradove, na koji način jedna ista kuća može da bude u oba grada ako se arhitektura razlikuje, itd itd? I šta na kraju sa artefaktima, hoćemo li dobiti ne valjano, nego ikakvo razjašnjenje? Nećemo, dosta nam je krimi-rasplet? A, dobro onda.

Na kraju se ispostavlja da ono što se meni činilo kao nepobitno fantastično – Proboj – nije fantastično, samo je neprirodno dobro organizovano. I to je u suštini ono što me ubija u pojam. A artefakti su samo crvene haringe i mekgafini pa i ne moramo da ih objašnjavamo.

A sad otkrovenje: majku mu, pa ovo je oda Homiju Babi u romanesknom vidu! Mislim, na pola knjige čak i meni je postalo jasno da je čovek rešio da napiše roman zasnovan isključivo na onim Babinim čangrljavim terminima – hibridnost, migranti, a pre svega intersticijalnost (ovako li se kaže na srpskom? Nisam stručnjak). I zapanjujuće je što to donekle čak funkcioniše bolje nego kod Babe jer on pokušava da tu svoju fantazmagoriju o hibridnosti i intersticijalnosti koje će spasiti svet proturi kao tvrdu teoriju (i zapravo mu svi veruju, izgleda, osim mene i Borisa Budena) a Mijevil ih vraća u bajku i lansira vrlo zanimljivu priču o intersticijalnom gradu između dva grada (koji je, ako se ne varam, ime dobio po onoj Ursulinoj izmišljenoj srednjeevropskoj zemlji). Šteta što i ta priča na kraju ne ostvari svoj potencijal. A osim toga – dobro, možda je to samo što ja mrzim postkolonijalnu teoriju – Mijevil se previše trudi, kao i sa ubacivanjem omaža Šulcu, da nam pokaže o čemu se radi, i stalno utrpava priču o izbeglicama Kurdima, Afrikancima i tako dalje, i u nekom trenutku počne užasno da me smara tim mahanjem i skretanjem pažnje u stilu „evo vidite, ovo je moja angažovana i značajna tema“.

I za kraj, pošto sam se već ovoliko zanela: bonus o prevodu!

Prevod je meni izuzetno zanimljiv. Ne kažem vrhunski. Ali prevodilac se zbilja potrudio i očevidno je da je u pitanju neko ko voli i poznaje srpski i čak je sklon da ga malo arhaizuje. Nije baš jednako vešt sa engleskim i negde ima engleskih konstrukcija (zapravo sam ih ja primetila najviše na prve dve strane a onda odjednom uglavnom iščezavaju) koje nisu baš najbolje prenete, ali božemoj. Original ne poznajem; ipak, prihvatljivo mi je novo korišćenje glagola obnevideti, prosto kao elegantnije i jednostavnije od neke nove kovanice, čak i ako nisam navikla da se koristi u rečenici sa objektom nego u formulacijama tipa „obnevidela od mržnje prema postkolonijalnom diskursu“. Međutim, posle prvih dvadesetak strana postalo mi je krajnje sumnjivo što u dijalogu rečnik naglo prelazi u najtvrđi i dosta verodostojni sleng pri čemu se, po slobodnoj proceni, većina engleskih fuck prevodi sa kurac, nije mi to ličilo na maločas opisanu personu prevodioca koju sam već počela da zamišljam kao tanano senzibilnu, te provrtim knjigu i vidim da je lekturu radio Borivoj Gerzić, tako da su mi stvari postale mnogo jasnije istog časa. Prevod za mene, naprosto, kao da je rađen u četiri ruke – i zaista uopšte nije loš.

By Jevtropijevićka

Alesandro Bariko: Svila

2011-05-23T15:42:00.000-07:00

Alesandro Bariko (25. januar, 1958. Torino) je popularni italijanski novelista, dramatista, književni kritičar, žurnalista i esejista. Njegove novele prevedene su na mnogo jezika. Napisao je pet romana ( Zamkovi gneva, Okean more, Svila, City i Bez krvi), dva pozorišna teksta (Pijanista, Davila Roa) i dve knjige eseja (Genije u bekstvu, Hegelova duša i krava iz Viskonsina). Njegovi novinski članci objavljeni su pod nazivom Barnum, Barnum 2 i Next.

Svila je ljubavna storija po mome ukusu. Prekratka za roman, ali preduga za priču, Svila govori o sudbini čoveka, o patnji koju mora da trpi i o kontrolisanju zabranjenih želja, koje se, kazaćemo sada, na kraju smiruju običnim pismom.

Barikov stil pisanja mi posve odgovara: liričan je, šarmantan i što je najvažnije knjigom dominiraju kratke rečenice. Naracija i stil dobijaju zamaha tek kada se fokusiraju na neke stvari sa kojima je čitalac već upoznat: primerice, ponavljam opisa putovanja glavnog junaka u Japan. Dakle, zaključićemo, pisac ne obraća pažnju na neke važne detalje. Ne, u ovom delu ne saznajemo boju kose Erve Žonkura, niti koliko je visok, šta jede – pisac nam pruža neke, naizgled nevažne informacije, čime pokušava da naruši naraciju i klasičan tok pripovedanja.

Ako mislite da je lako napisati dobro delo kratkim rečenicama, grešite; one moraju biti odmerene, jedna reč mora da nam kaže ono što bi čitava rečenica. Sviđa mi se zbog toga opis Žonkurove žene:

Ona je bila visoka žena, kretala se lagano, imala je dugu crnu kosu koju nikada nije skupljala u punđu. Imala je i predivan glas.

Dve rečenice i naglasak na njenom predivnom glasu. Sjajno.

Ipak, stil se pomalo menja i dobija na kakvoći kada glavni junak otputuje u Japan. Kao što svilene bube koje glavni junak prodaje kreću od čahure, tako i pisac obogaćuje svoj stil i produžava rečenice, dodaje mnoge detalje čime plete šaru i klupko oko Erveovog ushićenja novom zemljom i drugačijom kulturom. Međutim, kako Žonkur sve više i više upoznaje novu kulturu, Hara Keija i njegov narod, tako i detalji postaju sve bleđi i bleđi, pisac zatvara priču istim stilom i kratkim rečenicama kojim je i otpočeo fabulu.

Ljubav je tema ove novele i pisac je prikazuje na prelep način. Ne, ovde nema olakog muvanja tipa „Đes mala, kako si, hajmo u krevet“ nego Bariko prikazuje ljubav kao nešto nestalno ali opet prisutno, nevezano za seks, prikazuje godine koje prolaze i taj trenutak kada oboje shvate da je to ona prava stvar, nema tu nekih reči, hvalospeva, samo jednog otvaranja očiju i vidimo, oh da, vidimo da se rodilo nešto, da se leptirići bude u stomaku.

Iznenada,
bez ijednog pokreta,
ta devojčica,
otvori oči.

Naracija se nastavlja, ali glavni junak je potresen. Ljubav je procvetala.

Likovi u ovoj noveli služe samo kao klinovi koji održavaju šator priče: upoznajemo ih, ali ne ostaju nam u nekom pamćenju tu su, ali i nisu, čudni, ali i nisu, živi, ali i nisu. Služe da nam ukažu & pokažu na misterije Japana i bezimene devojke. Devet meseci što ih Žonkur provodi u Francuskoj ispisani su svega na jednoj strani, dok su dogodovštine u Japanu obrađene detaljno. Život samog glavnog lika se odvija na tom godišnjem putovanju i u tom pravcu ide i naracija storije.

Kraj je tužan i prelep u isto vreme ali to nam i treba u ovoj storiji. Prekoret na poslednjim stranicama jeste nešto što će iznenaditi prosečnog čitaoca, ali ta magija same priče i stila ostaje i kada zatvorimo knjigu. Da, čitajući poslednju rečenicu, pomislimo na svoju bivšu ljubav, znate, onu koju smo najviše voleli, jedino voleli, uzdahnemo duboko, baš duboko, i u trbuhu se umesto leptirića javlja nostalgija za tim osećanjem, jer znamo, oh da, znamo, da se isto osećanje nikada više neće pojaviti. Zaljubićemo se stotinu puta, ali samo jednom smo voleli. Baš kao što je jednom voleo i Erve Žonkur.

Greg Egan: Zendegi

2011-05-18T12:15:00.000-07:00

Naučna fantastika je žanr koji je sebi odavno pribavio svrhovite alate i izborio pravo i kredibilitet da se osvrne i analizira sve tabue i toteme čovekovog društva i svesti. U toj lepezi žanrovskih pristupa, jedan od važnijih (to bar meni, naravno) je razmatranje tehnologija koje nam donose jedan vrlo specifičan vid virtuelne stvarnosti: reč je sofisticiranom prepoznavanju, analizi i reprezentaciji ljudskog nervnog sistema, a onda i transferu tog sadržaja u kompjuterski čip. Naravno, odrastanje nam svima neminovno utiče na apetite i svetonazore - makar utoliko što se sve više možemo pouzdati u diskriminatorne filtere koje vremenom stičemo i održavamo – pa se tako javljaju i prohtevi koji uveliko prevazilaze skromna dostignuća žanrovskih hajtek trešina i palpičnih simplifikacija tehnoloških (sve)mogućnosti. Kako postajemo sve zahtevniji, kako se sve srčanije upuštamo u avanturu odbijanja od sise ustaljenih palpičnih navika, tako i, lagano ali sigurno, sve dublje uranjajmo u hladne vode moralnih i etičkih preispitavanja ustrojstva sveta u kom obitavamo. U tom limbu – u tom čistilištvu u kom za većinu nas tehnološki razvitak dopleruje uglavnom crvenilom – Greg Egan vam je perfektan sadrug; ne prezire vas što mu niste dorasli, ne prekoreva vas što niste odveć razmišljali o stvarima o kojima je itekako trebalo razmišljati, ne vuče vas niti vas gura, ali vas ipak nesmiljeno odvodi tamo gde treba, to upravo onom brzinom kojom ste sposobni da koračate.

Zendegi.

Zendegi je sve ono što volim u SFu.

Kao prvo, Zendegi je roman koji vam nudi ono što zasigurno ne poznajete: nudi vam Iran. Ne, ne, ne nudi vam ONAJ Iran na kog ste se već itekako navikli, ONAJ Iran kog su zapadnjački mediji do te mere demonizirali da svi danas veruju kako tamo žive samo zatucani islamski radikali i njihove obespravljene supruge u burkama; ne, Egan vam nudi Iran onako kako bi vam ga ponudio i rođeni Iračanin – nudi stvarne ljude u Iranu, ljude iskrene i razumne, ljude sa svojim vrlinama i manama, sa poštenim željama i nadama za svoju i tuđu bolju budućnost, ljude iskrene i strastvene i ponosne i moralne i očajne i nemoćne i revoltirane i bez zadrške rešene da svojoj deci obezbede bolji svet od onoga u kom sami žive. Eganov Iran me se dojmio kao najiskrenija moguća slika kakvu svi progresivni ljudi neguju o sopstvenoj zemlji, bez obzira na smradna činjenična stanja i nesrećna lična iskustva, i zato je Egan ona retka zverka SF pisca za kojeg se lako može videti da poštuje ono o čemu piše i da zato piše uglavnom o onome što voli i poznaje i što mu je blisko kao čoveku. I to osećanje autorove naklonosti, iskrenosti i razumevanja traje koliko i roman, bez obzira na svu turbulentnost i tragičnost zbivanja u njemu, jer ovo je roman u kom je svaki greh pripisan samo počiniocu, čak i kada je u pitanju individua (ili više njih) koja u očima celog sveta reprezentuje celokupnu zemlju i celokupan narod. Dobronamerno i iskreno, Egan ceo svoj roman podređuje naporima da se svaki pojedinac vidi, prikaže i prihvati van stereotipnih tradicionalnih zaleđina, da bude zaseban i odgovoran i jednako opterećen sopstvenim vrlinama i manama, koje se niti prelivaju u, niti opravdavaju kroz religijsku ili ideološku pripadnost; kod Egana su svi ljudi unikatni i jednako vredni, jednako voljeni i prihvaćeni i opravdani na temelju sopstvene ljudskosti.

Zendegi se otvara futurističkom pretpostavkom svrgavanja današnjeg ajatolah-režima u 2012; scene narodnog svrgavanja vlasti uvelike su preuzete iz stvarne iranske revolucije pri svrgavanju šaha Pahlavija, stoga je revolucija u romanu beskrvna i moćna i nudi iskren uvid u prošla i sadašnja stradanja naroda koji je u svetu bio predstavljan isključivo najmanjim zajedničkim nazivnikom. Jedna od dvaju narativnih linija prati australijskog novinara (Martin Seymour) koji u Teheranu izbliza ne samo prati revoluciju, nego donekle u njoj i učestvuje, a kroz njegovu vizuru i uz pomoć njegovih lokalnih saradnika, roman nudi ne samo politički, nego i kulturni, društveni i tradicionalni profil Irana na koji Martin reaguje do te mere da zemlju i njene ljude prihvata kao sopstvene, te posle revolucije ostaje da živi u Iranu, oženjen mladom Iračankom (aktiviskinjom Mahnoosh). Druga narativna linija prati Iračanku Nasim Golestani, koja je sa majkom emigrirala iz Irana u Ameriku nakon ubistva oca i tamo radila na projektu kompjuterske simulacije nervnog sistema, analizirajući i mapirajući mozgove mrtvih zeba. (Već tu se potencira unikatnost i individualnost svake jedinke na kojoj se istraživanje bazira; svaka pojedina zeba ima različitu pesmu.) Narativne linije se prepliću tek 15 godina nakon revolucije kojom se otvara roman: Nasim se vraća u Iran i radi na projektu Zendegi, virtuelnoj simulaciji sveta iračkih bajki i mitova, dok je Martin tada već udovac, sa sinom i neizlečivom bolešću zbog koje se obraća Nasim sa molbom da “kopira” njegovu svest u Zendegi, ne bi li tako bio prisutan u životu svog sina makar kao virtuelni sadrug u popularnoj igri.

Eganov pristup transhumanističkoj platformi je striktno naučan, baš kao što je i njegov pristup društvenom i kulturnom profilisanju Irana striktno ekstrapolacijski. Kod Egana nema divljih pretpostavki niti fantazmagoričnog futurizma koji mnoge od nas danas više zasmejava nego impresionira; tema je više nego ozbiljna i Egan joj tako i prilazi. Koncepti “boljitka u savezništvu čoveka i mašine” su razmotreni iz različitih uglova i stav romana je vrlo umeren i odmeren, sa žanrovskog stanovišta. Koncept “učitavanja” ljudske svesti u kompjuterske čipove je, van književnog domena, odavno postao opsesija mnogih koji sebi mogu da priušte ostvarivanje svakog prohteva, i roman se ne ustručava da ozbiljno razmatra i taj konkretno pristup besmrtnosti. Ali težište romana je nedvosmisleno i mada se ne nudi nikakvo samozavaravanje po pitanju moralnih izbora (SF je odavno već ustanovio da će čovek uraditi sve što mu tehnologija dopusti, makar samo zato da pokaže kako to može) ostavlja se dovoljno prostora za takva razmišljanja, čak i van konkretne radnje u samom romanu. “Zendegi” je farsi reč za “život”, dok je pun naziv VR igrice (hm, žao mi je što nemamo bolji izraz, ali upravo je “kompjuterska igrica” u pitanju, ili bar njena modernija RPG verzija, u kojoj ravnopravno učestvuju i ljudi i virtuelne simulacije, u ambijentu kreiranom da vaskrsne apsolutno sve, od mitova i legendi pa do fudbalskih utakmica, to sa virtuelnom simulacijom stvarnih fudbalskih zvezda, što će reći – sa njihovom svesti učitanom u program same igre) Zendegi-ye Behtar, ili doslovno – “bolji život”. I mada sam taj naslov implicira određeni stav, činjenica je da se roman zapravo bavi postavljanjem upravo onih pitanja koje bi i sami postavljali, samo da nam se pruži rečena mogućnost: da li je? i zašto? Sad već nema sumnje da se tim pravcem krećemo i da je takvo unapređenje vrste samo pitanje vremena i načina. Kao i sa svim kontroverznim idejama, ni ova nema jedinstvenu podršku ali ima nesumnjivo dovoljno privlačnosti; nije lako reći “ne” u izboru koji vam nudi besmrtnost, pa makar ona bila i virtuelna. U suočavanju sa takvim izborima i takvim mogućnostima, Eganova proza je zadivljujuće precizna i beskompromisna u svom odolevanju da iskrenost makar i najmanje dileme maskira bilo kakvom trgovinom osećanjima. Neprijatnosti koje tako beskompromisan stav donosi svom vlasniku, Egan nudi direktno i bez umivanja, a zauzvrat od čitaoca dobija isto tako iskren i potpun odgovor – da, ovaj roman je pravo ono zbog čega volim SF.

Kiberpank, intimno i pristrasno...

2011-05-08T03:17:00.000-07:00

Umetnost je stilizovani odraz trenutačnih ideja i strahova a podložna je entropiji taman koliko i svet oko nas; prevrate nam nasleđuju stagnacije, kreativnost nam se, eventualno, degeneriše u dekadenciju, a svaka eksperimentalnost nam se, naposletku, temeljito udavi u udobnoj striktnosti konzervatizma. Svaka od tih faza nakuplja momentum dok ne dosegne kritičnu masu, a umetnost sve to odražava, poput ogledala.

Početkom osamdesetih mogao se osetiti jedan upravo takav momentum idejne prezasićenosti; prethodne dekade su poslale čoveka na Mesec, ali su ujedno i ostavile opipljivu prazninu na mestu namenjenom bliskoj sutrašnjici. Ideje hipi bratstva, tolerantne sloge i ujedinjenosti osetno su posustale pred zahtevima tehnološke ekspanzije, a idealizam nekadašnjih grandioznih poduhvata rastočio se u kompjuterizovanoj svakodnevici, temeljito menjajući način na koji prosečan čovek poima sutrašnjicu. Seća li se danas neko Nila Armstronga, prvog čoveka na Mesecu? Seća li se neko one slike Edvina Oldrina u skafanderu, kako 21-og jula ’69-te napola hoda a napola lebdi nad kraterima izbrazdanim pejzažem zemljinog jedinog prirodnog satelita? Seća li se iko danas onog fascinantnog entuzijazma, baziranog na čuvenoj Armstrongovoj frazi o “malom koraku za čoveka, ali ogromnom za čovečanstvo”?

E pa, te slike sa Meseca su svojevremeno predstavljale idejnu snagu decenija, dok su ideologije zapada i istoka ravnopravno svojatale simboliku kao neoboriv dokaz sopstvene premoći; horizont je tada svima bio ružičast, a utopijsko sunce je grejalo komuniste i kapitaliste podjednako, dok su složno tvrdili kako je čoveku preostala samo jedna istinska granica - nebo. Kolonije na Mesecu i Marsu su postale kamen temeljac svake futurističke pretpostavke a teoretičari su prionuli na zadatak da iz prirodnih nauka iscede rudimentarno sredstvo pan-kosmičke komunikacije.

Svet se hranio idealizmom, svako veče zaspavši u euforiji i svako jutro se budeći u entuzijazmu.

A onda su došle osamdesete i surovo zgulile celofan sa svakog pojedinačno stožera idealizma. “Koga je za to briga?”, zapitale su osamdesete blasfemično, skrećući pažnju da je od sve te pompezne dreke ostala tek kolaterala teflonskog tiganja - jedini istinski pomak ka toj famoznoj i uvek izmičućoj perfekciji, pa makar i kulinarskoj. Osamdesete su razgolile svet zreo za promenu i ta promena je došla gotovo neosetno – na rastućem uticaju kompjuterizovane informacije.

Umetnost je - baš kao i svet u celini - ostala zatečena spoznajom da su pravila igre naprasno izmenjena; nekadašnji socijalni prevrati i ideološke revolucije su, po pravilu, nastajali u nižim, potlačenim masama i, po istom tom pravilu, uglavnom su stremili ka likvidaciji viših, privilegovanih struktura. Tehnološka revolucija osamdesetih je neosetno okrenula pravila naglavce - upravo je privilegovana struktura vojne tehnologije stvorila taj nov i nadasve slobodan pejzaž zvan “virtuelni prostor”; vojna automatizacija je zahtevala trenutačnu audio-vizuelnu komunikaciju; ergo ARPANET, preteča današnjeg INTERNET-a. Ideja vodilja je tu svakako bila neka vrst koordinisane primene vojne premoći i, baš kao što je slučaj sa svim ostalim militarnim R&D tvorevinama, internet je isprva bio planski rezervisan za namensku vojnu upotrebu, kao neka vrst hibridnog modela naučne laboratorije i ratnog kontrolnog centra. Za razliku od prethodnih manipulacija javnim mnenjem (recimo, tipa Rouzvil ili Aurora), zapadnjačka vojna inteligencija je ovaj put svoja opravdanja bazirala na čvrstim moralnim temeljima. Net može ujediniti svet - obznanili su ti moralni temelji; Net može ujediniti naučnike i umetnike, tehnologe i filozofe, pesnike i teoretičare i aktiviste, u svrhu transformacije ovog klimavog, nesavršenog sveta u jednu stabilnu i zdravu socijalnu tvorevinu, baziranu na slobodnoj razmeni ideja.

Biće da su ti temelji isuviše računali na ustaljene navike čoveka sedamdesetih a nimalo na slobodnu volju čoveka osamdesetih. Jer, eto, ovaj potonji baš i nije bio oduševljen vizijom striktno kontrolisanog sterilnog pejzaža u kom nema mesta za konflikt i avanturu individualizma. Ovaj potonji je ipak bio više naklonjen urbanom makijavelizmu propagande i trgovine osetljivim artiklima kontra-kulture. A avangardna umetnost - taj pouzdani barometar socijalnih previranja što uvek pomno opipava puls avanturista i revolucionara - osetila je promenu gotovo u trenutku kada se ista javno obznanila, u vidu specifičnog ogranka sf žanra zvanog kiberpank.

Paok bitnik-generacije - poznate po protivljenju moralnim standardima običnog društva i snažnom literarnom izrazu - obezbedio je sebi nišu u kojoj se literarna ideja sutrašnjice mogla prezentovati drsko, neuvijeno i krajnje nemilosrdno u svojoj jednostavnosti. Generacija koja je odrasla na literarnoj tradiciji naučne fantastike naprasno je otkrila da živi u svetu koji uveliko prevazilazi istu tu fantastiku i odlučila je da to neuvijeno kaže. Narator tog literarnog izraza bio je čovek urbane estetike, bio-inžinjeringa, implanta i tvrdih droga. I dok je hipi kultura kasnih šezdesetih aktivno zagovarala povratak prirodi, narator kiberpanka je zauzeo stanovište suprotno toj utopijskoj ideji, radije se priklonivši urbanom neredu iz kojeg je i ponikao. Na kraju krajeva, to jeste bila njegova stvarnost: ideja borbe protiv sistema transformisana je u individualistički koncept anarhističkog podzemlja, ostavivši tako sasvim dovoljno prostora i dovoljno slobode da se u tehnologiji pronađe saveznik a ne neprijatelj. Prezir za sistem nije bio ništa manji od prezira za psihodeličnu utopiju prethodne generacije, sumorno ovisnoj o potrebi za masovnošću.

Svet kiberpanka je svet krojen po meri individualaca. Prljav, urban, kompleksan i apsolutno dominiran veštačkom inteligencijom, svet kiberpanka je neka vrsta paralelnog univerzuma u kom pojedinac egzistira u kompjuterskim čipovima, dok sa stvarnim svetom zadržava tek minimalan dodir, neophodan za opstanak kao takav. On je haker koji niti želi, niti ima potrebu za klasičnom socijalnom interakcijom, čak ni sa sebi sličnim individuama - njegova moć leži upravo u nevezanosti tradicionalnim obavezama: samo-marginalizovana, izolovana nepoznanica, savršeno adaptirana za delovanje u svetu rapidnih tehnoloških promena. Njegovu funkciju definiše samo njegovo postojanje: u svetu u kom je informacija jedini artikal vredan trgovine, on je definisan isključivo sposobnošću da taj artikal pronađe, nabavi, prisvoji, ukrade, proda ili trampi. A pošto je, u virtuelnom svetu, moralna i legalna struktura značajno drugačija od one u stvarnom svetu, svi mogući načini zabadanja noža u leđa ne samo da su dozvoljeni, nego su i neophodni. Ukratko, to je svet u kom su ekstravagantni načini (in)direktne osvete važni koliko i sama piraterija. Na kraju krajeva, to je svet u kom preživljavaju samo evolutivni vrhovi i u tom svetu naprosto nema silazne putanje, nego samo dve jasno precizirane pozicije - uspon i pad.

Individualci kiber-prostora ne osećaju potrebu za ujedinjenjem svih onih naučnika i umetnika, tehnologa i filozofa, pesnika i teoretičara i aktivista. Ne osećaju potrebu za, ne daj bože, transformacijom nesavršenog sveta u stabilnu socijalnu tvorevinu baziranu na slobodnoj razmeni ideja. Ne osećaju nikakvu potrebu za omasovljavanjem, organizacijom ili standardizovanjem sopstvenog virtuelnog životnog prostora. Njihovo bivstvovanje markira sam vrh evolucione spirale u kojoj se sve svodi na pojedinca, na individuu samu sebi dovoljnu i sposobnu da bez dozvole uzme ono što želi. U ne-realnosti virtuelnog sveta čovek naprosto mora biti realan; svako emotivno (samo)zavaravanje je ujedno i neoprostivo posrtanje koje za sobom povlači primarnu kaznu. Iluzijama prijateljstva, ljubavi, vernosti ili odanosti jednostavno nema mesta u svetu u kom je informacija primarni artikl trgovine. I bilo da je reč o informaciji bankovnih siguronosnih sistema, industrijskoj špijunaži polu-legalnih mega-korporacija ili pak čisto privatnoj informaciji, ukradenoj iz intimne prepiske civilnih lica – jedino informacija u tom i takvom sirovom obliku ima monetarnu vrednost.

Fer je priznati kako je upravo to odsustvo idealizma i ma kakvog organizacionog stremljenja ujedno i razlog zašto je virtuelni individualac prevashodno parazit sistema, umesto pokretačka snaga istog. (Bar ne svesna i namerna pokretačka snaga - moguće je da svojom aktivnošću donekle utiče na samu evoluciju sistema ali taj ograničeni uticaj zasigurno nije ovde vredan pomena.) Sistem digitalnog sveta se nezaustavljivo razvija i napreduje, praćen u stopu virtuelnim marginalcem i njegovim modemom.

Zlurade tvrdnje malicioznih kvazi-teoretičara o dezintengraciji kiberpank koncepcije tačne su samo koliko je tačna i predodžba o cikličnosti realnog sveta; naša stvarnost se neumitno povinuje evoluciji koliko i gravitaciji. Sam termin je danas možda i suočen sa nekom vrstom dezintegracije, prosto zato što je oduvek bio primarno marketinška tvorevina, dovoljno intrigantna da odvoji plasirani sadržaj od tadašnje naučno fantastične pozadine. Ipak, gledano unazad, taj termin poseduje daleko veću vrednost od čisto marketinške; uspeo da obuhvati svu čovekovu fascinaciju ranim digitalnim dobom tehnologije, koja je tako drastično, a ujedno i gotovo neosetno, izmenila našu svakodnevicu. Neovisno o krajnjoj sudbini termina, kiberpank kultura će ostati upravo neotuđivi deo naše svakodnevice, impregnirana u sve sfere realnog sveta u vidu evolutivne potke kakvu su sami kiberpankeri nekad otkrivali u virtuelnom svetu. I baš kao što su uslovi za kiberpank nastali daleko pre tog komercijalno podatnog imena, tako će se nastaviti i posle njega, ušančeni u same temelje digitalne ere.

Naša stvarnost je ciklična a umetnost naprosto reflektuje tu cikličnost. Triniti iz Matriksa je zapravo Gibsonova Moli iz Neuromancera, ali je isto tako i Magi NovacOči Harlana Elisona. Blejdraner je produkt istog kompleksnog urbanog sveta u kom Gibsonov Kejs unovčava jedinu stvar od istinske vrednosti koju će ikada posedovati, dok kiberpank estetika iz Pi ima svoj lako prepoznatljiv rani pandan u Brazilu.

“.com” ekonomija je uraganskom silinom prodrmala temelje naše vešto negovane iluzije da samo materijalne stvari moraju imati komercijalnu vrednost i mogu obezbediti finansijsku sigurnost; neosporiva je istina da već odavno živimo u svetu u kojem jedino informacija ima suštinsku moć. U tom svetu postoje nezvani gosti i neželjeni uljezi, koji nas, s vremena na vreme, potsete da smo tek kolaterala tehnološkog procesa i ništa više; iako u većini, mi smo istinski marginalci današnjice, ranjivi u sopstvenom neznanju. Nova pravila novog sveta donela su i nove predatore koji više ne provaljuju u naše stanove nego u naše kreditne račune. Protiv svoje volje, mi informativno egzistiramo u virtuelnom prostoru današnjice – svaki e-mail koji smo ikada poslali otvoren je presretanjem od strane trećih lica a čak ni izbegavanje takve vrste komunikacije ne garantuje sigurnost, prosto zato što je naša lična informacija u rukama institucija, koje su i same ranjive. Virtuelni prostor sadržava naš virtuelni identitet, koji je daleko stvarniji i iskreniji od ovog realnog – naše bankovne transakcije, porezni podaci, telefonski pozivi, zakonske i medicinske informacije, kupoprodajne registracije svake naše nekretnine i pokretnine uporno svetlucaju u nepreglednoj lavini informacije digitalnog sveta. Ništa od toga se ne može istinski zagubiti ili eliminisati – sve je to lako dostupno onome ko zna i želi da tu informaciju pronađe. I ako nas takvo stanje stvari ne užasava odviše, to je samo zato što nismo svesni koliko smo izloženi i ranjivi u svom neznanju, zato što još uvek nismo svesni činjenice da smo naprosto kolaterala rapidno menjajućeg sveta što nakuplja momentum neophodan za prelazak u iduću fazu.

Iduća faza?

U doba u kom je realnost fantastičnija od najdrskijih uzleta mašte prethodne generacije, čovek nadasve oprezno prilazi toj sivoj zoni futurističkih predviđanja. Dovoljno je reći da terminom “kiberpank” mi zapravo podrazumevamo egzistenciju u virtuelnom prostoru unutar telefonskih kablova koji nas spajaju sa ostatkom sveta. A to je tek blag odraz kompleksnog horizonta budućnosti: taj fascinantan osećaj sve-prisutnosti i nepogrešivo novog oblika postojanja - postojanja lišenog vezanosti za organsku materiju sputanu ograničenjima i slabostima – taj osećaj je tek mutno obličje stvari koje dolaze.

E sad, u svetu u kom su nove jedino metode uterivanja dugova, teško da postoji besplatan doručak. To važi kako za ljude tako i za umetnost, a kiberpank ni po čemu nije iznimka. Ostaće upamćen paradoks da kiberpank u realnom svetu nije uspeo da prepozna zakone iste one evolucije u koju je, sa ogromnom preciznošću i lišen svih iluzija, uperio svoj virtuelni prst. U svetu rapidnih promena, perfekcija je daleko veći teret nego što je vrlina; u svom najčistijem i najperfektnijem obliku, kiberpank je bio savršena i precizna alatka, oblikovana kako lepotom jezika tako i drskošću vizije i, kao i sve savršene i precizne namenske alatke, nije bila u stanju da se nosi sa rapidno menjajućom okolinom. Kiberpank niša - ta magična zona između eksperimentalizma i konzervatizma idejnog prevrata - je svojevremeno jedina bila voljna i sposobna da u svojoj kontroverzi bude igralište u kom može da se sumira, revizira, analizira i neuvijeno ponudi sopstveno viđenje realnog sveta.

Kiberpank nam je to poklonio tek kao platformu za nadolazeću ekspanziju.

Ništa više.

U prljavom, urbanom svetu digitalnog doba, perfekcija je tek iluzija koja za sobom povlači samo jednu, konačnu kaznu. Haotični svet virtuelne realnosti odgaja uglavnom nespecijalizovanog marginalca, sposobnog da se adaptira svetu koji ga okružuje. Za svim ostalim perfektnim nesrećnicima ostaje samo literarna verzija gorkog ukusa repetitivne egzistencije u kojoj je sve već viđeno, sve već urađeno i sve već proživljeno.

Svet umetnosti reflektuje svet današnjice i, zajedno sa njim ili tek digitalni tren pre njega, rapidno doseže momentum neophodan za dragocenu cikličnu promenu zvanu revolucija.

Džerom Dejvid Selindžer: Za Esme (devet priča)

2011-05-04T14:15:00.000-07:00

Džerom Dejvid Selindžer (Njujork, 1. januar 1919.), je američki romanopisac i pripovedač.

Objavio je jedan roman i nekoliko zbirki pripovedaka između 1948. i 1959. godine. Njegovo najpoznatije delo je Lovac u žitu, a knjiga se može naći i pod naslovom Lovac u raži.

Rođen je na Menhetnu (Njujork), gde je i odrastao. Tokom Drugog svetskog rata sudelovao je u raznim bitkama, čak i u invaziji na Normandiju. Njegovi saborci opisali su ga kao hrabrog i istinskog heroja. Tokom prvih meseci u Evropi uspevao je da se bavi pisanjem, a u Parizu je čak i upoznao Ernesta Hemingveja.

1945. godine oženio se francuskom lekarkom Silvijom, no rastali su se, pa se 1955. godine ponovno oženio - ovog puta je izabranica njegovog srca bila Kler Daglas. I taj brak je završen razvodom 1967.godine, kad se Selindžer potpuno povukao u svoj vlastiti svet.

Selindžer je često patio od stresa, i s godinama se sve više povlačio u sebe. O svom najpoznatijem liku, Holdenu, često je govorio kao o prijatelju.

Najpoznatija dela su mu: Lovac u žitu, Visoko podignite krovnu gredu, tesari, Simor - uvod, Freni i Zui.

Pre svega, trebamo nešto razjasniti. Autor ovoga prikaza je izabrao ovu zbirku priča shodno svome nahođenju, a to nahođenje glasi: „Neću da trubim o Lovcu u žitu jer je danas svaka šuša pročitala taj roman! Hoću da prikažem Selindžera kao majstora kratke proze, što je i bio, ne želim da palamudim o delu za koje je svako čuo!“

Eto. A sad idemo na prikaz.

Priča koja otvara ovu zbirku nosi čudan naziv: PERFEKTAN DAN ZA BANANA-RIBE. U storiji saznajemo nešto više o Simoru (kojeg Selindžer pominje u svom drugom delu, pod nazivom Simor: uvod), njegovom nervnom ustrojstvu i bračnom životu. Priča govori o dvoje ljudi koji imaju različite poglede na svet. Mjuriel, kao Simorova lepša polovina, je opuštena osoba sa optimističnim pogledom a svet, dok je sam Simor oličenje čudnovatosti i paranoje. Ova paranoja se vidi u nekoliko delova priče. Mjurijel, ipak, nije svesna paranoje svoga supruga iz razloga što se isti otuđio kada se vratio iz rata. Ne mogu se pronaći na istim talasnim dužinama, zbog čega Simor, pomalo napadno i čudno, počinje da uživa u društvu Sibil, devojčice od koje ustvari traži ljubav i razumevanje odrasle osobe. No, to je nemoguće; zbog toga glavni junak storije shvata da ne postoji niko ko bi ga mogao razumeti, što dovodi do potpune alijencijacije i usamljenosti. S tom činjenicom on ne može da se pomiri, te na kraju vrši samoubistvo.

Druga priča u nizu jeste storija UJKA VIGLI U KONEKTIKATU. U ovoj zbirci priča naglasak je stavljen na alijencijaciju čoveka, nezadovoljstvo životom, želju za promenom. Videli smo da i uvodna priča za temu obrađuje nešto od pomenutog, a Selindžer nastavlja tradiciju i sa ovom storijom. Priča govori o jednoj neplaniranoj pijanki dvaju žena, koje palamude o tome kakav bi im život bio da su napravile druge izbore u prošlosti. Tako Eloiza zamišlja svoj život sa starom ljubavi, Voltom, dok njena prijateljica klima glavom i uzdiše. Iako je naglasak stavljen na ove dve žene, volim da mislim da je ovo ustvari priča o Eloizinoj ćerki Ramoni i laganom otuđenju podmladka, koji mora da izmišlja prijatelje da bi našla nekog s kim bi se družila. Zašto stariji ljudi uvek istresaju frustracije na svojoj deci? To radi i Farington u Džojsovoj priči Prepisi, a to bogami radi i Eloiza u ovoj storiji.

Treća priča nosi naziv PRE POČETKA RATA SA ESKIMIMA. U ovoj storiji naglasak se stavlja na samoljublje, ali i na odnose između žena, na sklonost ka trpljenju kao i na narcizam određenih likova. Od svih priča u ovoj zbirci, ova nosi najviše simbolike, pa bih išao tako daleko da kažem da u ovoj priči ima simbola unutar simbola. Jednostavno, priča zahteva pažljivo čitanje, kojim ćemo primetiti da Frenklin, Selenin brat, ima osnovne cte Holdena Kolfilda, glavnog junaka Selindžerovog najpoznatijeg dela Lovac u žitu. Iako se, za ovako kratku priču, u fabuli pojavljuju četiri lika, samo dva nose i drže naraciju, što samo govori o tome kako Selindžer lepo i odmereno stavlja stvari na svoje mesto. Mnogi pripovedači bi našli kao manu Selindžerovo naglo završavanje storije, katkada objašnjavanje a ne pripovedanje, ali mogu reći da je, za mene, ova zbirka pravo osveženje jer se ne pridržava pravila što je čini svakako posebnom i obavezim štivom za svakog pisca kratkih priča.

Četvrta storija se zove ČOVEK KOJI SE SMEJE. Priča počinje naratorovim sećanjem na dane kada je bio u družini „Komanča“ i igrao bejzbol. Svaki put, kad bi se vraćali sa igrališta, njihov „Poglavica“ (student koji je bio zadužen da ih čuva) bi im pričao priču o Čoveku koji se smeje. Ovo je, ustvari, priča o rušenju mladalačkih snova i nadanja, o tome kako deca i sa devet godina počinju da uviđaju odnose između dvoje ljudi, njihove patnje, ali nadasve, uviđaju da ti odnosi na kraju nisu samo privatna stvar – sama storija koju priča student prava polako postaje depresivna i mračna i tako, kada njegovi ljubavni jadi dođu do tačke ključanja, storija koju on pripoveda dolazi do mračnog kraja. Na neki način, taj kraj trezni našeg naratora, otvara oči tom detetu. Zanimljivo postavljena storija, gde Selindžer, pripovedajući priču unutar priče, kazuje o tome kako treba pričati priču, kako su pripovedač i čitalac dva nerazmrsiva entiteta.

DOLE, KOD ČAMCA je peta storija po redu. U ovoj priči zapažamo tračak nade na kraju tunela, ali isto tako dosta simbolizma kojim majka vabi svoga sina da mu otkrije u čemu je problem, zašto isti beži od kuće i krije se, kada je „obećao da to nikada više neće raditi.“ Ona mora da igra po sinovljevim pravilima, pleše u ritmu njegove muzike i tako, kroz igru, da dođe do srži i odgovora koji traži. Kraj priče je, kao što sam pomenuo, lep i pobedonosan, problemi se rešavaju, suze predstavljaju katarzu malog deteta, a trka do kuće predstavlja već pomenutu pobedu.

ZA ESME – S LJUBAVLJU I MUČNINOM je najdraža priča autoru ovoga prikaza. „Tu nedavno, avionskom poštom, primio sam pozivnicu na venčanje koje će se održati u Engleskoj, osamnaestog aprila.“ Tako počinje storija, u kojoj narator objašnjava da bi rado pohodio svatove, ali zbog obaveza to ne može da učini. Ipak, odlučuje da napiše par redaka o mladoj, koju je upoznao pre šest godina. Ono što sledi je njegova storija o Esme, storija puna ljubavi i mučnine.

Ova priča ruši kanone i pravila kratke priče. U storiji je mnogo objašnjavanja, naročito u prvom delu, kada glavni junak upoznaje mlađanu Esme. Pre svega, kod čitanja ove storije vredi obratiti pažnju na naslov. Iz njega možemo da vidimo da je priča maltene pismo za Esme, čime pisac i njegovo stilsko umeće pripovedanja postaju deo veće šare, većeg klupka.

Dok se glavni junak u prvom delu priče predstavlja svojim imenom, u drugom delu, koji obuhvata deo iz naslova „S mučninom“ glavni lik kao da se stidi, te se predstavlja inicijalom X. Priča se prati i teče na čudan način, posve redak u pripovedanju, gde se osećaj realnosti povećava korištenjem smicalica. Selindžer u ovoj storiji ne piše o ljubavi na prvi pogled, nego o istim talasnim dužinama, priča o dve usamljene duše koje zajedno dele trenutak što nikad neće zaboraviti.

To je prvi deo priče.

U drugom delu, Selindžer ponovo obrađuje temu nervnog sloma tokom rata, čije fragmente koristi i ubacuje u priču da ispuni želju mlađane Esme („napišite priču za mene, neku punu mučnine“). Nekoliko godina je prošlo, junak je ogrezao u ratu, ne može da spava, hoda tankom linijom između ludila i normalnosti. U ovom delu, glavni junak X je predstavljen na mehanicistički, hladan način; no, ono što izdvaja Selindžera i ovu storiju jeste ubacivanje Esmine persone u Id glavnog junaka, koju isti prihvata kao svoju i iznalazi snage da se izbori sa mentalnim udarcima na svoje Ja. Ta Esme, njena razmišljanja, unose red u haos junakovih osećanja i misli, unose toplinu, čime Selindžer negira mehanicistički opis junaka u drugom delu ove priče. Zaista, sjajno napisano štivo i odlična razrada likova.

Sledeća priča u nizu je LEPA USTA I ZELENE MI OČI. Šta žena može da učini muškarcu, e-e-e-e-e! Nemoj jaranovu ženu, nikad! Iako je postavka storije ispričana u ove dve šture, uličarske rečenice, priča ima svoje naravoučenije i zaplet koji menja odnose između likova. Artur čovek koji sumnja da ga žena vara, palamudi preko telefona svom dobrom prijatelju Liju o tome kako mu žene nema kući. Sve bi ti bilo lepo i krasno, da se ista ne nalazi upravo kod Lija. Kroz čitavu priču, Li se napreže da uteši svoga prijatelja, laže ga, želeći da što pre okonča ovaj mučan razgovor. To se i dešava pri kraju priče ali, nakon završenog razgovora Artur ponovo zove Lija da mu kaže kako mu je žena stigla kući. Prostodušni Artur, spustivši slušalicu shvata da je svog „prijatelja“ previše gnjavio svojim problemima, tako da je, sada promenjenih uloga, Artur taj koji laže Liju čime mu izaziva grižnju savesti. Iako ova priča ne bi ušla u izbor najboljih od ovoga autora, svakako su u njoj dobro predstavljeni odnosi između likova. Mana priče jeste to što Arturova žena, koja sedi pored Lija, nije ništa drugo do neki objekat; ne progovara ništa, a o njoj saznajemo činjenice samo od Artura.

PLAVI PERIOD DE DAUMIER-SMITHA je osma priča po redu. Priča govori o dvadesetdevetogodišnjaku, koji se seli u Kvebek i tamo preuzima posao instruktora slikanja. Njegovi učenici, kada ih napokon dobije, nisu tu kraj njega; on ispravlja njihove radove i šalje ih poštom na date adrese. Njegovom oku prijaju slike sestre Irme, monahinje, kojoj glavni junak šalje pismo u kojem ju poziva da se posve preda slikanju.

U srži ove priče nalazi se buđenje života u glavnom liku, u slikaru koji na kraju storije shvata da život i ljudi koji ga okružuju nisu pozeri za slikanje, nisu stvari, nego osobe od kojih mu život znači, da njegovi postupci imaju posledice. To se naročito vidi na kraju storije, kada glavni junak gleda u izlog i uhvati pogled devojke koja radi unutra: ista pada, jer u njegovom pogledu vidi da je odmerava kao sliku, kao neko umetničko delo a ne živu stvar. Ovo ga navodi da shvati smisao, da postane human u pravom smislu te reči. Napokon može da sagleda stvari kod prizmu objektivnosti, i pomiruje se sa činjenicom da nije svako rođen za slikanje i da ta umetnost ili zvanje ne mora biti svakoj osobi na svetu njegova Meka i Medina.

TEDI je priča sa najjezovitijim krajem. Storija govori o istoimenom junaku, dečaku, koji je opčinjen smrću. „To će se desiti ili danas ili 14. februara 1958.“, kaže on. Mi ne znamo da li Tedi govori o smrti, ali smo, kako dolazimo do kraja romana, sve spremniji da u to poverujemo. Kad pogledamo retrospektivno, čak i kad Tedi na početku priče gleda kroz prozor u oljuštene kore od narandže, možemo da kažemo da isti uživa u neskladu i kraju. Priča nam govori o tome kako je čovekov život lak za uništiti, kako je krhak. Simor iz prve priče i Tedi iz ove storije liče jedan na drugog, gde se može reći da Tedi predstavlja mlađu Simorovu verziju, gde obojica hodaju međom genijalnosti i ludila i nose u sebi ogroman tanatos. Kraj priče, koja se završava vriskom, nam ne govori o tome ko vrišti i zašto; ali čitalac pomisli, nagnan volšebnim Selindžerovim umećem građenja atmosfere, na najgore. Pisac priču namerno ostavlja na klifhengeru – na čitaocu je da zaključi kraj, a znajući prosečnog čoveka, isti će uvek pomisliti na smrt, kraj, the end, iako nema posebnih činjenica koji tome idu u prilog.

Svakako zbirka za ljude koji žele da se bave pisanjem, za ljude koji žele da pročitaju nešto relano i da se sažive sa likovima, sa njihovim otuđenjem, problemima, u kojima se često i sami pronalazimo. Vladimir, over & out.

Philip K. Dick & Roger Zelazny: Deus Irae

2011-05-02T08:54:00.000-07:00

Najimpresivniji žanrovski romani su upravo oni koji se ne daju sumirati sinopsisom, prosto zato što vrlo malo ovise o kosturu sopstvenog zapleta, pa su otud i imuni na spojlere bilo kakve vrste. Vrednost takvih romana tek donekle leži u temi kojom se bave, ma koliko ista bila privlačna i ma koliko pristup istoj bio originalan; vrednost takvih romana otkriva se daleko više u utisku i reakciji koju proizvode u čitaoca. Deus Irae je upravo takav roman.

Deus Irae je rezultat saradnje dvojice žanrovskih titana koji, bez obzira na sve razlike u pristupu, predstavljaju upravo struju koja prozno kontemplira nad relevantnim uvidima u društvene, političke i duhovne posledice ljudskog bitisanja, to neretko upravo preko blasfemičnog nasrtanja na tabue. Deus Irae je mučno i bolno zasecanje upravo u ono tkivo za koje je čovek oduvek smatrao da sadrži jedine vrline vredne posedovanja - vrline koje ga označavaju kao biće vrednije od ostalih koji tumaraju Zemljom, biće koje je, u lancu celokupnog života na planeti, razgraničeno od sopstvene hrane upravo karakteristikom koja možda i potiče iz samog razuma i inteligencije – duhovne vrline. Bez takvih vrlina, čovek bi bio lišen suštinske razlike kojom sam sebe odvaja od životinja koje tovi u ime sopstvenog blagostanja u ishrani, i od veštačke inteligencije, koju proizvodi u ime sopstvenog blagostanja u luksuzu.

Zaplet je relativno jednostavan, taman u meri u kojoj je neophodan za dalja seciranja judeo-hrišćanskog morala i svetonazora; reč je o postapokaliptičnom svetu neposredno nakon nuklearne katastrofe. Svet kakvog znamo je nestao a na njegovo mesto Deus Irae postavlja ekstrapolaciju na vrlo svedenim posledicama kataklizme, koja je ujedno i žanrovski lako prepoznatljiv pogodbeni svet; preživele ostatke čovečanstva nalazimo rasute u male enklave od kojih svaka tetura na ivici opstanka u svakodnevici uništenih resursa i postapokaliptičnih mutanata. Borba za opstanak je jednako grčevita kako u materijalnom, tako i u duhovnom pogledu; dok materijalno preživljavanje tih enklava još uvek dobrano ovisi o zalihama pre same apokalipse, duhovni opstanak je daleko više uslovljen post-apokaliptičnom realnošću. Tako se razvio i novi religiozni kult, baziran na mesijanskom ustrojstvu i protestanskim ograncima hrišćanstva: „SOW“ ili „Servants of Wrath“ ili „Sluge Božjeg Gneva“, u krajnje slobodnom prevodu. Bez obzira kako to na prvi pogled izgledalo, SOW nije baziran na striktno „antihrist“ konceptu, iako se definiše mnogim generalno poznatim njegovim kvalifikacijama: „Sluge Božjeg Gneva“ štuju čoveka imenom Carleton Lufteufel (igra reči na nemačkom: "Luft" – vazduh, "Teufel" – đavo) koji je lično „pritisnuo crveno dugme“, tj. koji je svojeručno detonirao američki arsenal specifičnih bombi koje za cilj nisu imale uništavanje materijalne mase, nego kontaminaciju atmosfere bioškim agentima za koje su amerikanci smatrali da imaju protiv-dejstvo. (Zapravo su ga i imali, ali to samo za vrlo kratko vreme, dok mutacije unutar samog aktiviranog biološkog oružja nisu stekle premoć i okrenule ga najviše upravo protiv onih koji su ga i aktivirali.) Sluge Božjeg Gneva su zato u Lufteufelu prepoznale ne toliko antihrista, koliko upravo starozavetnog boga gneva i osvete, boga o kom Ezekijel govori kada citira“: „Silno ću im se osvetiti i gnevno ih kazniti. I tada će znati da sam ja Jehova, kad im se osvetim“. U kontekstu takvog pristupa hrišćanskoj doktrini božje svemoći, Sluge Božjeg Gneva prepoznaju apokalipsu ne kao rezultat borbe između boga i đavola, nego kao rezultat borbe između milosrdnog i slabog Boga na jednoj strani, i gnevnog i moćnog Boga na drugoj. Više je nego očigledno ko je tu zapravo odneo prevagu, pa se zato i Lufteufel slavi kao inkarnacija potonjeg boga, njegov instrument na zemlji - Deus Irae lično. U tu svrhu, novostvorena Crkva šalje svog slikara, Tibora – postapokaliptičnog mutanta rođenog bez nogu i ruku, opremeljenog kiborškim prosteticima i malim zaprežnim kolima koje vuče krava – na hodočašće, da lično pronađe i upozna Lufteufela, ne bi li tako bio u stanju da ga portretom predstavi na muralu nove crkve kao ikonu novog boga. Sinopsis romana bi se mogao svesti upravo na taj konkretno zaplet: na Tibora i njegovu potragu za čovekom koji je pritisnuo famozno crveno dugme apokalipse, i na dogodovštine koje su se zbile na tom hodočašću, kako samom Tiboru tako i Piteru Sandsu, katoliku koji se pridružio Tiboru iz krajnje ambivalentnih razloga, i samom Lufteufelu, koji je, baš kao i ostala dvojica (a i svi ostali likovi u romanu) i sam pokušao da pronađe granice sopstvene i tuđe čovečnosti. Gledano kroz prizme institucija i sistema ljudskog bitisanja, svi oni ujedno i uspevaju i propadaju u tom podvigu, to kako zbog sopstvenih slabosti, tako i zbog tuđeg uticaja, a to, u krajnjoj liniji, i sumarizuje svu grčevitost oko egzistencijalnih pitanja kojima se roman bavi, a to se, pak, ponajviše nudi u samim dijalozima i odnosima, u direktnoj razmeni između likova koji neguju nepomirljivo različite svetonazore i koji čvrsto veruju da su u posedu Istine.

Bez obzira na saradnju sa stilski i idejno prepoznatljivim autorom kao što je Zelazni, roman je tipično Dikovski u svim aspektima. Dikove intimne opsesije nad razgraničenjima prirodnih izvora paranoidnih iskustava od veštačkih (baš kao i nad razgraničenjima religioznih doživljaja od šizofreničnih halucinacija) rezultuju lako prepoznatljivom, unikatnom smesom misticizma, teologije, tehnologije, složenih (i neretko blasfemičnih) religijskih metafora i filozofskih referenci, isporučenih u plimnom talasu ingenioznih pseudo-naučnih nedoslednosti - smesom koja pečatira većinu Dikove proze. Sam vremenski raspon zbivanja u romanu je krajnje proizvoljan; jedine pouzdane hronološke naznake u romanu lociraju apokalipsu u rane osamdesete, da bi nakon toga većina referenci gradila uglavnom konfuznu hronološku liniju u kojoj, s jedne strane, imamo živog Lefteufela lično, a s druge strane imamo obilje genetskih mutacija koje naprosto podrazumevaju višegeneracijska razvijanja. Naravno, u Dikovim fantazmagorijama upravo nedoslednosti imaju svrhu, pa se tako svaki nemogući koncept uspešno nadograđuje na impresivnu tvorevinu lucidnog seciranja ljudskog poriva i naravi. Svojevremeno je Klark u Rajskim Vodoskocima izjavio da je religija nus-produkt siromaštva i gladi; Deus Irae secira upravo tu dimenziju odnosa religije i ljudskosti, i to ne u potrazi za konkretnim odgovorima koliko u potrazi za pitanjima koja teraju pojedinca na preispitivanje koncepta kako dobra tako i zla, kako mane tako i vrline kojom čovek stremi da dosegne ono za šta smatra da će ga učiniti celovitijim. I mada se roman uvek iznova vraća na prirodnu zakonitost da upravo iz zla proizilazi dobro, pri svakom se povratku nesmiljeno dovodi u pitanje suštinsko značenje obaju pojmova, i to uglavnom najjednostavnim menjanjem perspektive; može li Istina preživeti spoznaju da je bazirana na laži? I da li je to na kraju krajeva uopšte i važno, ako sama laž ispuni svrhu za koju iskreno smatramo da samo istina može da ima? I dok praćenjem formiranja SOW organizovane religije roman slobodno ukazuje na paralele sa začecima danas prepoznatljive hrišćanske institucije, u tom procesu ujedno i otkriva da je maltene nemoguće izbeći baziranja religioznih Istina upravo na laži i neznanju, ali da to ipak ne podrazumeva da samim time postaju i nepotrebne. Preko svakog lika ponaosob, Deus Irae stavlja naglasak na individualno traženje i nalaženje takve Istine.

Zbog konteksta protestantske jeresi, naglasak je stavljen na nemačku liturgiju, filozofiju i poeziju (to je Zelaznijev doprinos; materijal je maestralno izabran i uklopljene reference nude dodatnu dimenziju i podtekst, a to omogućava ovom kratkom romanu da ostane potpuno neopterećen didaktičkim pritiscima), što bi, u određenoj meri, moglo da oteža čitanje, no srećom su danas bar prevodi lako pristupačni.

Hanter S. Tompson: Paranoja u Las Vegasu

2011-04-30T11:21:00.000-07:00

Najbolja & najjača stvar kod čitanja je kad ti pisac uhvati pažnju prvom rečenicom, baci te u kolo a ti nastaviš da plešeš u ritmu muzike i reči, ne možeš da se odvojiš od knjige. Takav osećaj su, kod mene, izazvali romani „Upitaj prah“ od Fantea, „Bruklinska revija ludosti“ od Ostera, a takođe i roman „Paranoja u Las Vegasu“ od Tompsona.

„Bili smo negde blizu Barstoua, na ivici pustinje, kada su droge počele da deluju. Sećam se da sam rekao nešto kao: „Malo mi se vrti u glavi; možda bi ti trebalo da voziš...“ I odjednom se iznad nas začuo strašan huk, nebo je bilo prepuno ogromnih slepih miševa koji su skičali i nasrtali na auto koji je jurio oko 150 km/h ka Las Vegasu. I neki glas je vrištao: „Isuse! Kakve su ovo životinje?“

Na početku romana primećujemo dvojicu utripanih tipova s gomilom droge u gepeku auta kojeg od mila zovu Crveni Morski Pas. Šta čine? Drogiraju se. Šta im je cilj? Američki San. Gde putuju? U Las Vegas. Zašto? Da izveštavaju o jednoj od najvećih motocikličkih trka, Mint 400.

To Vam je, dragi čitaoci, kratki sinopsis romana. Ono o čemu ovaj roman zaista govori, ono što predstavlja je jedno izgubljeno vreme, izgubljena generacija, ljude koji su živeli za mir i ljubav i koji su se, naravno, koristili raznoraznim psihotičkim susptancama da prošire svoje vidike. „Paranoja u Las Vegasu“ je poslednji trzaj bit generacije, napisana deset godina posle knjiga najpoznatijih bitičara: Keruaka, Ginzberga i Barouza.

Raol Djuk, glavni junak ovoga romana je ustvari sam Tompson; sva dešavanja u ovom rumanu zasnovana su na istinitom događaju, tako da, kada nam pisac opisuje likove, opisuje sebe i ljude koje je poznavao. Ipak, red je da povučemo crtu: iako su dešavanja zasnovana na stvarnim doživljajima samog Tompsona, moramo se zapitati gde u romanu stvarnost prelazi u preterivanje ili narkomansku histeriju. Dakle, iako su dr. Gonzo i Raol Djuk zasnovani na stvarnim likovima, s obzirom na njihove ludosti i granične psihopatološke ispade, moramo, ipak, uzeti sa rezervom dešavanja u romanu.

Ono što možemo da primetimo u ovom delu jeste nedostatak generalne fabule. Dakle, ova knjiga jednostavno ne poštuje pravila, priča nema početak, sredinu i kraj nego pre liči na psihotičnu pesmu punu trzaja, šizofreno pripovedanje, koje na kraju daje do znanja da Američki San nije ništa drugo do gomila baljezgarija.

Što se tiče stila pisanja, on posve odgovara temi i vremenu u kojem je pisano; ako uzmemo za činjenicu to da je Tompson tvorac gonzo novinarstva (stil izveštavanja u prvom licu gde novinar uključuje sebe u događaje i tako postaje glavni junak priče) ne čudi što mu je i stil pomalo haotičan, rečenice kratke i na neki način predstavljene u vidu izveštaja. Samo gonzo novinarstvo je stvoreno po uzoru na Vilijema Foknera: najbolja fikcija je mnogo istinitija od bilo koje vrste novinarstva, rekao je Tompson u jednom intervjuu. U svakom slučaju, kitnjasti stil, pun humora i kratke rečenice jesu nešto što krasi Tompsonovo pisanije i delo „Paranoja u Las Vegasu.“

Kroz sferu narkomanskih iluzija, halucinacija i šta-sve-ne glavni junak pokušava da nam objasni svoja razmišljanja o tome šta je nateralo da se mir i ljubav, hipi pokret i drogeraška dekada sruši, sama od sebe. Zbog čega je hipi pokret zamro? Zašto je okrenuo oružje sam na sebe? Možda se odgovor nalazi pri kraju romana, u jedanaestom poglavlju:

„...Ali šta je duševno zdravo? Pogotovo u našoj zemlji – u ovoj Niksonovoj eri propasti. Svi smo sad ugurani u trip opstanka. Nema više spida koji je bio gorivo šezdesetih. Stvarčice koje su nas dizale ispadaju iz mode. To je bila fatalna greška u tripu Timoti Lirija. On je tutnjao po Americi prodajući 'širenje svesti' a da za trenutak nije pomislio na mračnu stvarnost mesarske kuke koja je bila u zasedi čekajući sve ljude koji su ga preozbiljno shvatili. Posle Vest Pointa i sveštenstva, LSD je morao da mu izgleda kao nešto savršeno logično... ali nema mnogo satisfakcije u saznanju da je gadno promašio, zato što je sa sobom u ponor povukao tako mnogo drugih.

No dobro. Nije baš da nisu zaslužili sve što ih je snašlo: nema sumnje da su dobili Sve Što Im Je Sledovalo. Svi ti paptetično napaljeni esid frikovi, koji su mislili da mogu kupiti Mir i Razumevanje za tri dolara po tripu. Ali njihovi gubici su i naši porazi, takođe. Liri je sa sobom povukao u ponor osnovu iluzije celog jednog stila života u čijem je stvaranju učestvovao... Generaciju zauvek sakatih, neuspelih tragača koji nikada nisu shvatili esencijalnu, staro-mističnu zabludu esid kulture: očajničku pretpostavku da neko – ili neka bar sila – brine za svetlo na kraju tunela.“

Da, svakako, Tompson kroz razmišljanja svoga lika govori naglas; čemu sve, pita se, i kuda dalje? Na neki način, ovo je i piščevo mirenje sa sudbinom, prepuštanje toku koji će ga odvesti dalje, sve do samoubistva, 2005. godine.

Sve u svemu, sjajan roman, obavezno štivo za sve nostalgičare, fanove dobre muzike, hipi pokreta, marihuane, meskalina, esida, amila, LSD-a, kokaina. Aha! Zar ovaj roman propagira droge?

Iako se to na prvi pogled tako čini, autor ovoga rivjua ne misli tako. Zašto? Sam Tompson je jedared izjavio da nikog ne tera na droge i alkohol ali da je njemu život bio zanimljiviji pod dejstvom ovih supstanci. Pisac samo pruža opcije, govori o vremenu slobode, a nadasve, govori i o izboru koji čovek napravi dok je živ, o greškama sa kojima živi i koje ga čine onakvim kakav jeste – pojedincem, čovekom slobodne volje, onim koji uvek može da bira. Baš kao što je i sam Tompson na kraju izabrao samoubistvo. Vladimir, over & out.

Gregory Benford: Eater

2011-04-27T12:58:00.000-07:00

Žderač (Eater) je objavljen sredinom 2000 i Benford je u njemu zaista na vrhuncu baratanja kako temom tako i stilom; na kraju krajeva, fenomen “Prvog kontakta” je jedna od najcentralnijih tema ‘tvrdog SFa’, a u kombinaciji sa naučnom pretpostavkom o neorganskom vanzemaljskom životu dobija se jedna od upečatljivijh žanrovskih konvencija kojom su oduvek dominirali žanrovski pisci/naučnici poput Klarka, Nivena, Pola, Sagana i samog Benforda. Upravo je koncentracija autora koji svoje SF ideje prezentuju preko čvrste i precizne naučne pozadine i stvorila taj domen preko kojega je ceo žanr ponajviše i stekao identitet i kredibilitet.

Zbivanja u romanu su locirana u odmereno blisku budućnost: 2022 godine otkrivena je crna rupa čije karakteristike značajno odudaraju od klasično poznatih za tu vrstu nebeskih tela; ova crna rupa ispoljila je anomaliju koordinisanog kretanja u svemiru, i to podešavanjem putanje u odnosu na asteroide u svojoj najbližoj okolini. Cilj i svrha tih podešavanja su uskoro postali očigledni - crna rupa se tim asteroidima “hranila”, koristeći ih kao izvor goriva za sopstveno kretanje i rast, te otud dobija i ime “Eater” ili, u kontekstu samih zbivanja u romanu, Žderač. Grupa astrofizičara u bazi na Havajima pažljivo prati Žderačevo kretanje i uskoro dolaze do nedvosmislenog zaključka da je u pitanju ne samo nebesko telo koje svrhovito upravlja sopstvenim kretanjem, nego i svesan neorganski entitet čija se inteligencija bazira na zastrašujućem prikupljanju podataka u rasponu od 7 milijardi godina. Informacija koju je entitet za to vreme sakupio sačuvana je u obliku elektormagnetskih polja koje održava sama crna rupa u centru, navodeći tako zemljane da u tome prepoznaju fizički izgled peščanika. Tokom konverzacije - koja usledi na inicijativu samog Žderača i koja se odvija na stotinu zemaljskih jezika kojima je Žderač savršeno ovladao na bazi analize televizijskih emisija - postaje jasno da su pominjana elektromagnetska polja zapravo skladišta podataka o civilizacijama na koje je Žderač naišao, ili, još preciznije, da je to “um” koji sadržava fizičke ostatke svih delimično ili sasvim proždranih i “probavljenih” civilizacija na koje je crna rupa naišla u svom dugom postojanju. Naravno, Žderač ima nameru da taj stotinama puta upražnjen proces nabavljanja znanja primeni i u slučaju sa Zemljom, i mada njegove namere isprva ne uključuju fizičko uništenje same planete, ultimatum koji Žderač postavlja je neprihvatljiv; on zahteva stotinjak hiljada pomno odabranih ljudskih jedinki, ne bi li asimilacijom njihovih fizičkih tela došao do informacije koja ga zanima. Taj ultimatum je i okosnica samog dramskog zapleta u romanu, pored pomalo klasičnog zapleta koji se odvija među samom ekipom astrofizičara koji su prvi otkrili i stupili u kontakt sa Žderačom.

Tema je, naravno, daleko od neraubovane a i sam pristup bi se teško mogao prepoznati kao originalan. Benford nesumnjivo uspeva da oživi svoje likove: Benjamin Knowlton, vođa tima astrofizičara, živi i radi u bazi zajedno sa suprugom, Channing Knowlton, bivšim astronautom, koja u vreme otkrivanja Žderača boluje od raka u poodmakloj fazi, i Kingsley Dart, engleski astronom kojeg oboje poznaju iz ranijih dana, i sa kojim je Channing nekada davno imala i kratku ljubavnu vezu. U pitanju su svakako živopisni i uverljivi likovi (sasvim moguće bar donekle bazirani na Benfordovim kolegama, makar kad je reč o samim odnosima unutar esnafa), no uprkos tome, primetno je podleganje stereotipma koji poprilično dominiraju svim aspektima radnje koji nisu striktno tehničke prirode. Dobro sad, neosporno je da specifičnost takve situacije zahteva i srazmerne specifičnosti u karakterizaciji; da, za očekivati je da će vojne i državne strukture bez mnogo razmišljanja posegnuti za oružanim “rešenjem problema”, ali ipak je to stereotip s kojim bi se moralo lakše i uverljivije izaći na kraj, pošto su po tom pitanju danas očekivanja daleko veća no što su ranije bila. Isto tako, fenomen “intelekta bez emocije” danas također zahteva podrobniju analizu od Benfordovog pomalo lakonskog pristupa, oličenog u pretpostavci da je sa vanzemaljskim entitetima potpuna komunikacija nemoguća, baš kao i naše razumevanje bilo kakvih poriva koje bi ne-organska inteligencija mogla da poseduje. U suštini, gotovo svi potezi Benfordovog Žderača nam na kraju budu relativizovani do tačke u kojoj ih prepoznajemo kao razumljive, a to možda i ponajviše ukazuje na Benfordovo skliznuće u klopku stereotipa. Zato se i sam finalni obračun sa Žderačem čini kao ne odviše ubedljivo postizanje pat-pozicije kojom se postiže neka vrst finalnog odlaganja koje niti ohrabruje, niti obavezuje, i pored grandioznosti samih zbivanja. Benford u velikoj meri podilazi želji da se osećamo sigurnima na ovom stepenu tehnološkog razvitka, a to se znatno razlikuje od (možda pomalo i preterano) samokritičnog stava nekih pređašnjih žanrovskih bavljenja sličnim temama.

No dobro, bilo kako bilo, čak i uz priznanje da je ovo roman koji zasigurno ne podiže prečagu overenu od strane superiornijih prethodnika, ipak se mora priznati kako Žderač nagrađuje čitaoca pomalo nostalgičnim oduševljenjem što nam se uopšte i nudi prilika da pročitamo još jedan roman o prvom kontaktu, i to iz pomalo didaktičnog pera dobre, stare garde.

Patrick Rothfuss: The Wise Man's Fear

2011-04-17T14:01:00.000-07:00

Zamislite da isčekujete nastavak serijala dve godine. Sečete sebi vene zbog sporosti pisca, upadate u delirijum tremens, a onda, kad se napokon pojavi željno delo Vi, kao svak' normalan čitalac, pročitate isto. E sad. Šta je tu najgore od svega? Kazaću Vam. Najgore je kad posle toga uzdahnete i kažete: „Bože, kakva je ovo gomila baljezgarija!“

Lidija je već govorila o trilogijama i variranju kvaliteta raznih serijala. Oh, kako te samo uvuku u priču. Nude ti slatkiše i bombone, pune ti srce ushićenjem, da bi skoro svi pali na završnom ispitu. Da, dragi moji: serijali su kao student koji se ispočetka zahukta pa dobija sve desetke, da bi na kraju u najboljem slučaju ispao suvi prosek ili ti sedmica (ovo poređenje ne obuhvata autora ovoga prikaza koji je, kao student, ispočetka dobijao šestice, a evo, Bogu hvala, na kraju dobija devetke i desetke:). Ne mogu da sudim sve dok Rotfus ne završi serijal, ali The Wise Mans Fear jeste suvi prosek. E sad. Mnogi se sa ovom izjavom neće složiti. Da elaboriram.

Priča se nastavlja tamo gde je i stala: drugi je dan, naš Hroničar je odmoran, čio i spreman da zapisuje ostatak dogodovština milog, riđokosog Kvouta. I dalje pratimo Kvoutove avanture širom Akademije sa velikim A, ali nas Rotfus lagano upoznaje i sa svetom van iste: da, da, naš junak uzima malo slobodnog vremena i putuje gradovima, uči borilački zanat od Adema, malopoznate rase plaćenika, dok najstariji zanat (aka vođenje ljubavi) uči od Ferulianke, vile koja omamljuje muškarce svojim čarima. Naravno, još baljezga o svojoj Deni, saznaje nove stvari o Čandrijanima i postaje sve jači i jači.

Dakle, fabula je posve okej. Ne mogu reći da ne upada u kliše, ali se na dosta dobar način vadi iz iste; recimo, dok Kvout uči borilački zanat od Adema, on ne postaje baja koji nakon par meseci ruši sve pred sobom, nego ga prosečan Adem(ac?) još može pobediti u borbi.

Dok su avanture na dvoru relativno zanimljive, kvalitetom se ipak izdvaja početni deo priče koji se odvija na Akademiji. Prvo što nam privlači pažnju jeste obimnost ovoga romana: hiljadu i tri stotine stranica, preko stotinu i kusur poglavlja. Druga stvar koju primećujemo, kada stignemo do dela sa Ademima, jeste da Rotfus piše romane unutar romana: svaka nova dogodovština, svaka mala izmena scenarija dovodi do jedne celine koja može zasebno da stoji. Dok sa čitao ovo delo, stekao sam utisak da Rotfus leveluje lika kao u nekoj RPG igri tipa World of Warcraft: okej, dovoljno sam ga levelovao na Akademiji, idem sad na dvor. Okej, stekao sam par prijatelja na dvoru, spasio sam kralja, idem malo u šume. Hm, još uvek sam nevin, idem kod Ferulianke da me nauči umeću vođenja ljubavi. Okej, slab sam u borilačkim veštinama, idem da ih izučavam od Adema. Ako uzmete i odvojite ove delove u zasebne celine, shvatićete da su to i zasebni romani, tu dvojbe nema.

Koliko sam shvatio ovaj serijal će biti trilogija. S obzirom da nas je Imenom vetra (prvim delom serijala) Rotfus uveo u igru, pokazao osnovna pravila, očekivao sam više radnje vezane za priču, a ne dalje napredovanje i levelovanje samog lika. Na obimu od hiljadu i tri stotine stranica naravno da ima radnje vezane za razvoj dalje fabule, ali ono što je neizostavno za primetiti jeste da bi roman bio mnogo bolji da je manjeg obima. Garantujem Vam, dragi čitaoci, da roman ima najmanje sedam stotina stranica praznog hoda. Čisto davljenje!

Pređimo sada na likove i Rotfusovo zaboravljanje istih. Kada Kvout ode na putešestvije širom zemlje, Rotfus zaboravlja na Auri, misteriozno siroče na Akademiji. U rasponu od par meseci, Rotfus niti jednim retkom ne pominje šta se sa njom dešava, a kada se Kvout napokon vrati, oni nastavljaju svoje druženje kao da ništa nije bilo. Ne bi to ni bio toliki problem da Rotfus nije predstavio Auri kao preplašenu devojčicu koja ne stupa tako voljno u kontakt i koja je sklona ljutnji na Kvoutovo odsustvo (primer je kad ga nema par dana, pa ga ona sa nestrpljenjem očekuje da joj svira na krovu). Da li bi normalan čovek tek tako napustio nekog koga smatra prijateljem? Takođe, nije li čudno što Kvout na drugom kraju sveta ponovo sreće Denu, koju je napustio na Akademiji? I to, kao slučajno, ona se tu zatekla? Mislim, stvarno.

Sada bi valjalo prozboriti o Rotfusovom, blago rečeno, debilskom poimanju ljubavi, seksa i ostalog. Na stranu što mu glavni lik non-stop palamudi o Deni (Dena ovo, Dena ono, Dena je najlepša žena na svetu, ko kaže da nije dobiće pesnicom po nosu), ali opisi seksualnih avantura su u najmanju ruku škrti, šturi, kao da je nevin čovek počeo da piše o nečemu što nije nikad probao, nego samo gledao na televizoru, ili redtube-u. Pisac ne zna kako da postavi, na normalan način, svog junaka u poziciju pravog animusa, pa zbog toga isti seksualne avanture ima sa voljnim stvorenjima (Ferulianka, stvorenje strasti koja ga primamljuje svojim čarima na seks – dakle sve na gotovo, potom Adem(ovke) kojima nije problem seksati se sa bilo kim, jer, navodno, intimnost i seks imaju relativno malo jedno s drugim). Zaista, Rotfus veze s vezom nema o romantici, način na koji on opisuje ljubav jeste patetika, kao da čovek nikada nije voleo neku ženu.

I tako.

Priča se završava na sličan način na koji se završava i prvi deo Hronika o Kraljeubici. Mnoštvo dešavanja, mnoštvo slobodnih krajeva koje valja povezati u jedno klupko. Stvarno se nadam da će sledeći roman u nizu ispratiti kvalitet prvog dela, jer iskreno, The Wise Mans Fear je bio veliko razočarenje. Vladimir, over & out.

P.S.

Verujem da se ogromna većina neće složiti sa ovim prikazom, ali, Bože moj: slobodno me pljujte (na verbalan način!).

Džejms Grejem Balard: Pokolj

2011-04-09T11:17:00.000-07:00

Iako su ga smatrali piscem naučne fantastike, Balard je govorio o svojim knjigama kao o “oslikavanju psihologije budućnosti”. Autor je petnaest romana i zbirki kratkih priča, a odrastao je u Šangaju, gde je kao dvanaestogodišnjak strpan u logor japanskih okupatora u Drugom svetskom ratu. Kasnije se preselio u Britaniju, a počeo je književnu karijeru 60-ih.

Njegova dela karakterišu vizionarski i često apokaliptični zapleti tehnološke i društvene anarhije, pa je nazivan i “arhitektom snova, ponekad i noćnih mora”.

Njegov debitantski roman “The Drowned World”, objavljen 1962. godine, opisao je psihološki slom grupe naučnika koji su istraživali plavljenje Londona usled otapanja polarnog leda. I naredni njegovi romani - “The Wind from Nowhere” i “The Drought”, bili su posvećeni ekološkim katastrofama.

Smrt Balardove supruge Helen 1964. godine dovela je do promene u njegovom radu. Prikovan je bio za kuću zbog troje male dece, a nije prihvatio pomoć porodice i prijatelja. Napisao je najpre roman “The Crystal World”, mističnu priču o duhovnoj transformaciji sveta, a kasnije i mnogo kontroverzniji roman “Sudar” (1973), koji je opisao kao “perverzni erotizam automobilskih sudara”. Izazvao je različite reakcije, pa su ga pojedini kritičari hvalili, a drugi opisali “Sudar” kao “tehnološku pornografiju”.

Status autora bestselera potvrdio je potom romanom “Carstvo sunca” (1984), andrealnom fuzijom autobiografske i halucinacijske prirode, a 1996. objavio je “Cocaine Nights”, čija se radnja događa u penzionerskoj zajednici u Španiji, koju stimulišu akti nasilja. Roman “Super-Cannes” (2001) opisao je tehno zajednicu na jugu Francuske, a knjigom “Kingdom Come” iz 2006. osvrnuo se i na opasnosti neograničenog globalnog kapitalizma.

Delom detektivska storija, delom socijalna satira (da iskoristim taj termin u nedostatku boljeg) Pokolj se fokusira na Ričarda Grevila, policijskog veštaka/psihijatra, koji pokušava da razreši „Pangbornski masakr,“ masovna ubistva koja su izbrisala čitavu odraslu populaciju ekskluzivnog i bogatog naselja nekih tridesetak kilometara od Londona. Za divno čudo, deca iz toga naselja su nestala; ova činjenica navodi istražitelje na zaključak da su ona kidnapovana. Ali!, da li su?

Novela počinje čistim navođenjem činjenica, nekim vidom izveštaja; prava radnja počinje kada Ričard posećuje Pangborn, i ono što nam upada u oko jeste gomila medija, TV kamera, posmatrača što su se sjatili oko gradića. Lešinari! S obzirom da je naselje ograđeno, da su sigurnosne kamere na mestu unutar i okolo naselja, prvo što čitalac pomisli jeste „Hm! Čudno! Mora da je nešto trulo u državi Danskoj!“

Ričard, ipak, ne misli tako – on, baš kao i preminuli stanovnici Pangborna, podržava ovakve sigurnosne mere, kamere i ostale gedžete, jer veruje da su znak visoko civilizovane kulture, unapređene poslednjih bumovima u tehnologiji.

S druge strane, Pejn, policajac koji je zadužen za mesto zločina i drugi lik važan za priču, vidi ono što ostalom, 'visoko-civilizovanom' narodu promiče; besan je na doktora koji ne uviđa logički sljed događaja, ljut je što isti iznalazi nove, sulude teorije o dešavanju u ovom gradiću, umesto da otvori oči pred činjenicama koje ukazuju da jedan mač može imati dve oštrice – možda je, za decu, ova utopija bila zatvor? Možda, ali samo možda, su deca želela da ih roditelji ponekad prekore, da ih istuku, da se naljute na njih?

Ričardova nemogućnost da ovo uvidi nam ukazuje na to da je prosečan odrastao čovek obmanjen željom za boljim, savršenim svetom, da su najbolji od nas u stanju stalnim napretkom, željom za dobrim ponekad stvoriti bezdušan i banalan svet. Ričard ne može da pogodi identitet ubica jer veruje da su stanovnici na najbolji način odgojili svoju decu, da je njihov sistem najbolji, najvredniji, Mont Everest vaspitanja i pružanja podrške i ljubavi. Na kraju, pisac nam ostavlja trag gorčine u ustima, jer se i sami pronalazimo u doktoru Ričardu i njegovom shvatanju, jer i čitalac ustvari želi da veruje u humanost vaspitanja a zanemaruje činjenice koje nam se keze sa stranica ove novele.

U Pokolju dolazi do izražaja snaga, kreativnost i umeće samog pisca. Srž zbog čega se javilo to što se javilo, zbog čega se desilo to što se desilo je tako divno opisano, predstavljeno, da Balardu mogu samo da skinem kapu na umeću vođenja priče i iznalaženja pravih odgovora i razloga za ponašanje određenih individua u ovoj knjizi. U Pokolju Balard je na svoj način predvideo masovna ubijanja u školi Balentajn, beskrajni potencijal čoveka i tehnološkog razvitka, kao i novinarsku i medijsku pomamu za svime što je krvavo i brutalno.

Sve u svemu, prvo Balardovo delo koje sam pročitao ostavilo je snažan utisak; ne znam zašto su, pobogu, izdavači stavili novelu Pokolj u ediciju dečijih knjiga, ali mi je drago što sam uspeo da pronađem ovaj biser, skrajnut u uglovima polica mostarskog sajma.

John Barnes: Daybreak Zero

2011-03-19T01:59:00.000-07:00

Dakle, stvarno je odličan osećaj kad na pola trilogije izostane bilo kakvo lupanje glavom o zid. Ili još bolje, kad vas rizičan potez povlađivanja pomalo sujetnoj intuiciji nagradi opravdanjem za elan s kojim ste se bacilli na višetomsku žanrovsku prozu, to sve na veresiju obećanja koje je ponudio njen početak. Na kraju krajeva, prvi roman trilogije je maltene ekvivalent uvodnog pasusa kratke priče – umereno saopštava, odmereno nagoveštava i krajnje zavodljivo vas poziva da ga sledite. I mada trilogije zahtevaju nesrazmerno više ulaganja u tako rizičnom poduhvatu, barem se ne može negirati kako isplate budu srazmerne ulogu. To samo u slučaju da ikakve isplate bude, naravno; a po pitanju Barnsove trilogije Svitanje, sad sam prilično uverena da će je biti.

Najpre, sitna rekapitulacija prvog dela; 28 oktobra 2024 godine, koordinisane i efikasno raspoređene diverzije multimilionskog članstva Svitanja dokrajčile su eko-sabotažom svet kakav nam je danas poznat. Biološka oružja - namenjena uništenju goriva, plastike i električnih uređaja ali ne i ljudi - uništila su infrastrukturu na kojoj nam počiva vaskolika civilizacija. U roku od svega nekoliko sati zbrisani su sami temelji poznatog nam i udobnog sveta – nestalo je ili je oštećeno uglavnom sve, od obuće pa do automobilskih guma, od šporeta pa do kompjutera, od penkale do aviona, od telefona pa do satelita. U roku tih par dana, svet se strmoglavio na tehnološki nivo 19tog veka, otvarajući preko tog uništenja širok prostor za nicanje davno zaboravljenih veština, kojima su se do tada bavili uglavnom gikovi, iz prostog hobija. Direktiva 51 – prvi roman trilogije – pedantno opisuje taj i takav civilizacijski sunovrat, sledeći u tančine najznačajnija zbivanja, baš kao i najznačajnije učesnike, nemilice ih desetkujući do kraja romana, što se maltene da i očekivati u ozbiljnom postapokaliptičnom pristupu.

Drugi roman nastavlja zbivanja bez ikakvog vidljivog šava. Direktiva 51 je dosegla tek do stotog dana nakon Svitanja; Svitanje Nula nas odnosi do novembra 2025, kroz čitavu postapokaliptičnu godinu i, mada se rasprostire po daleko većoja vremenskoj skali, nimalo time ne gubi na intezitetu pripovedanja. Kao što i priliči središnjem romanu trilogije, Svitanje Nula ne objašnjava začetke zapleta, date nam u prvom romanu; Svitanje Nula im naprosto rasteže originalne razmere do zaista džinovskih proporcija, pri tom oprezno izbegavajući čak i najsitniji nagoveštaj raspleta. Ono što je u prvom romanu bila tek insinuacija, u drugom postaje gotovo neizdrživa strepnja; šta je, zapravo, bilo to "Svitanje"? Da li je to bila teroristička urota, izvedena od strane prijatelja i komšija, to u ime dobrobiti spašavanja planete koju svi jednako dele? Ili je iza "Svitanja" ipak bila veštačka inteligencija, onaj dobro nam poznat AI predstavnik svesti bez savesti? Ili je "Svitanje" naprosto bio fenomen poznat kao “sistem artefakt” – rezultat civilizacijskih interakcija koje egzistiraju isključivo na bazi nasumičnih, pa stoga i teško prepoznatljivih značajki, zbog kojih je i sam artefakt vidljiv jedino po svojim posledicama, naizgled i bez konkretnih uzora i izvora? Recimo da je tu artefakt pomalo nalik na modne trendove, koji proizilaze iz izvesnih kulturoloških fenomena na koje se možda i može u određenoj meri uticati, ali koji se ipak ne mogu u potpunosti kontrolisati - kao naprasna popularnost neke pop-kulturne avangarde, oko koje se preko noći stvori sledbeništvo čiju konstrukciju niko ne može suvereno da svojata, bez obzira na jačinu propagandnog upliva. Efekat je tu poguban, naravno, taman koliko je i zarazan ili neuništiv; mislim stvarno… kako se boriti protiv popularnosti neke pop-pesme ili filma unutar samog trendovskog sledbeništva? U doba ovako nesmetanog pristupa neograničenoj količini informacija, cenzura ili zabrana po pravlu proizvode kontraefekat kažnjavanja samog korisnika, čime ujedno samo inspiriše produkciju na veću sofisticiranost. I dok je Direktiva 51 dozvoljavala da se te kompleksne dileme tek naslute, Svitanje Nula ih intenzivira i detaljiše, bez da ih objašnjava i bez da se priklanja ma kojoj od prepoznatljivih mogućnosti po pitanju porekla istih. Da li je "Svitanje" imalo za cilj da kontroliše čovečanstvo ili da ga zatre? I dalje nam nije poznato da li je "Svitanje" imalo vođe, ali sad bar saznajemo da Svitanje i dalje ima mnogobrojne agente koji se s lakoćom i bukvalno svuda infiltriraju, to od vladinih organizacija pa do samog uma pojedinca. I mada nam je donekle jasnija skala na kojoj se to radi, i dalje nam nije poznato ko i kako to radi, iako je sam zaplet sad već proširen i do baze na Mesecu. Zaista, po pitanju rapleta, Svitanje Nula vas prži na žeravici uslužno razastrtoj još sa prvim romanom, tako da je glad i dalje neutažena, uprkos obilnoj porciji vešto predočenih novih zbivanja.

Ono što drugom delu trilogije daje dubinu (bez obzira akcioni format isporuke) je najpre izdvajanje snažnog ženskog lika; Heather O’Grainne je bila tek “član tima jakih” u prvom romanu, ali u drugom postaje ne samo samostalan učesnik biranja pravca u kom se kreće postapokaliptični svet, nego i najuticajni faktor koji drži na odstojanju gotovo neminovan civilni rat. Jer, da: nakon kolapsa civilizacije i u uslovima gotovo zatrte populacije, ono što po logici stvari sledi je – civilni rat među zaraćenim frakcijama, i to ne rat oko resursa neophodnih za preživljavanje, nego oko političkih vizija kako bi “budući svet” trebalo da izgleda. Fundamentalizam, u svakom svom obliku i načinu, se aktivno bori za prevlast ne obazirući se na žrtve i posledice, a kao najmoćniji se izvajaju politički i religiozni fundamentalizam. Barns kao da nam nudi mogućnost da studiranjem tih ideoloških zastranjivanja polako sastavimo mozaik i o samom fenomenu "Svitanja", vakcinišući nas za mogućnost kako svako ideološko zastranjivanje - ma kako fantastično, nelogično i u stvarnosti neutemeljeno izgledalo na prvi pogled – počiva na užasavajuće praktičnoj unutrašnjoj logici; samoobmane nam počivaju na čvrstim temeljima koji nisu niti površni niti naivni, uprkos tome što upravo tako izgledaju nesrećnicima bez benefita inicijacije. Snažan ženski lik, oličen u Heather, postaje zato lako razumljiv i još lakše prihvatljiv, jasno ocrtan na pozadini vaskolike ideološke ostrašćenosti; Heather je u "Svitanju" izgubila partnera ali je stekla dete, i njen primarni stav je time uslovljen kao protektivan a konačni cilj praktičan. Ruku na srce, u romanu to uopšte nije ponuđeno stereotipno, kako to ovde možda zvuči – preko Heather se ne nude niti prepoznatljivo feministički, niti prepoznatljivo matrijahalni obrasci borbe “žene u svetu muškaraca”, već više praktični i logični rezultati zdravog demokratskog društvenog uređenja. I mada ima likova koji također streme istom političkom uređenju, jedna od razlika je najuočljivija u činjenici da se oni ne libe diktatorskih metoda u postizanju tog cilja.

Dodatna dimenzija Barnsovog postapokaliptičnog sveta bavi se analizom debljine same civilizacijske venire kojom se čovek toliko ponosi u salonskim diskusijama ali koja se zastrašujuće lako uklanja u uslovima samoodabrane odgovornosti i izostanka kazne za istu. Mada u romanu ima taman dovoljno elemenata fantastike da se Barnsova psihologija mase prihvati sa zadrškom do samog raspleta, ipak je dovoljno prepoznatljiva da se na njoj bazira upečatljiv raspad civilizacije koja počiva uglavnom na zakonu i luksuzu, a ne na intelektu i produhovljenosti, kako već to sirota nam civilizacija samu sebe uporno uverava. Barnsovo insistiranje na trileru i akciji donekle kamuflira dubinu te analize, taman dovoljno da prozu učini prihvatljivijom i preko žanrovski-zabavnog pristupa, ostavljajući time i dovoljno prostora za “nismo krivi mi, krivi su oni drugi” eskapizam u završnom delu, ali iskreno se nadam da tome neće podleći, ili bar ne u velikoj meri.

Bilo kako bilo, trilogija Svitanje zadržava veliki potencijal da priviri u mnoge mračne uglove ne samo sveta kakvog danas imamo, nego i sveta kakav bi lako mogli da dobijemo, kad bi se svetovi –nedaj Bože! - delili po zaslugama.

Patrik Rotfus: Ime vetra

2011-03-17T13:32:00.000-07:00

Patrik Rotfus je rođen 1973. godine u Medisonu u Viskonsinu. Postao je strastveni ljubitelj knjiga delimično zbog loše klime, a i zato što nije bilo kablovske televizije. Nameravao je da postane hemičar, ali se predomislio i prebacio na studije psihologije, pa odustao i od toga i pohađao sva predavanja koja su ga zanimala.

Za vreme studija napisao je dugačak roman epske fantastike Pesma plamena i grmljavine, koji je bezuspešno pokušavao da objavi. Tek pošto je sa kratkom pričom Put za Levinšir, zapravo odlomkom iz romana, pobedio na konkursu književne radionice Pisci budućnosti, uspeo je da nađe agenta a potom i izdavačku kuću. Roman je podeljen na tri dela a naziv mu je promenjen u Hronika o kraljoubici, da se ne bi dovodio u vezu sa serijalom Pesma leda i vatre Džordža R. R. Martina.

Ime vetra, prvi deo Hronike, objavljen je 2007. godine, a ubrzo je dospeo i na bestseler listu Njujork tajmsa, i osvojio prestižnu nagradu Kvil za najbolji roman epske fantastike.

Patrik Rotfus živi u Viskonsinu sa devojkom Sarom i sinom Utom.

Ime Vetra je najbolji fentezi roman koji sam pročitao 2007. godine. Pre nekoliko meseci imali smo tu sreću da se ovo delo pojavi i kod nas. Rešivši da obnovim gradivo, bio sam pomalo skeptičan i rezervisan; poslednjih godina se sve više i više udaljavam od fentezi literature, pa je za očekivati da moje početno oduševljenje splasne ponovnim isčitavanjem ovog obimnog romana. Ono što je dobra stvar jeste da to oduševljenje nije splasnulo u onolikoj meri koju sam očekivao.

Pre svega, ovo je zaista obiman roman. Kao početni deo trilogije, delo ima cirka 706 stranica, što govori i o skribomanskim sklonostima samog autora. Već odavno nisam pročitao nešto iz žanrovske literature što bi pomaknulo Martinove Pesme leda i vatre sa trona, ali, što se tiče novih i mladih pisaca, Rotfus je pretedent na presto.

Lidija (prijateljica i suvlasnik ovog bloga) je u pravu kad kaže da su trilogije postale brend, nešto po čemu se fentezi u velikoj meri prepoznaje i čemu se žanrovski pisci odaju kao narkoman heroinu. Mnogo je primera zbog kojih kvalitet serijala opada bezrazložnim razvlačenjem (primer je Džordanov Točak Vremena). Rotfus, za početnika, dobro razrađuje svoje čedo: Ime Vetra služi kao svojevrstan uvod u Hronike o Kraljeubici i ako se uzme kao takvo (dakle, kao uvod u veću priču) onda je roman zaista biser u moru govana koja plivaju žanrom.

Početno poglavlje nas upoznaje sa glavnim junakom: naizgled običnim krčmarom, crvene kose. Bezličan krčmar nije ono za što se predstavlja. Tajne unutar tajni, a njegova je možda najmračnija od svih. No, ne lezi vraže! Krčmarov mir remeti Hroničar koji traga za čovekom iz legendi: Kvoutom, kraljeubicom, herojem, zločincem, demonom, čarobnjakom, osobom o kojoj neki govore puni mržnje a drugi puni hvalospeva. Krčmar ili ti Kvout ne može pobeći od svoje sudbine: možda će, pričajući svoju priču onako kako se zaista odigrala smiriti buru i kajanje koje ga obuzima? Ime Vetra zauzima deo priče ispričane Hroničaru tokom prvog dana: njegovo detinjstvo. Ubistvo roditelja. Čandrijane. Lutanje i siromaštvo. Polazak na Ezoterijum, svojevrsnu čarobnjačku gildu. Prvu ljubav. Rivalstvo sa Ambrouzom.

Rotfus uspeva da nam dočara svet koji postavlja i to na odličan način: Kvoutovim odrastanjem. Svaka godina glavnog junaka donosi sve veća i veća zapažanja okolnog sveta i dešavanja; pisac uklapa delove slagalice i daje nam veću i potpuniju sliku fantastičnog sveta svakim svojim potezom. Ipak, nemojte da Vas ovo zavara; kao prvi deo trilogije, roman nudi samo odsjaje veće slike i odnosa u svetu.

Priča Vas uhvati na početku; zagrizete mamac i ne puštate ga skoro do kraja romana. Međutim! Nije sve tako sjajno i lepo. Negde na polovini knjige, priča gubi na kvalitetu. Počinje razvodnjavanje, najviše u vidu loše odrađenih romantičnih scena i forsiranja Dene, Kvoutove simpatije i velike ljubavi. Ubijanje zmaja nije moralo da se opiše na toliko stranica, a njegovi sastanci sa vrckavom devojkom (o kojoj vrlo malo znamo) nakon nekog vremena postaju dosadni i frustrirajući. Ono što bi se još moglo uzeti kao mana jeste količina znanja samog Kvouta. Šta to znači? Na koju god situaciju glavni junak da naleti, on nešto zna o tome. Da, pročitao je to nekad, da, čuo je to od tog-i-tog...Naprosto, ponekad imamo osećaj da je Kvout robot koji pobeđuje na kvizu znanja u današnjem svetu.

Što se tiče Rotfusovog stila, on upada u kliše mnogih fentezi autora. Previše opisa, dosta arhaičnih rečenica koje služe izgradnji fantastičnog sveta. Nemam ništa protiv ovakvog stila, ali lično smatram da osoba koja želi da bude pisac ne može baš mnogo da nauči o pisanju od ovakvih autora. Doduše, čitanje na izvornom jeziku dosta pomaže, ali ni to nije dovoljno.

Priča se završava a mnoge stvari ostaju nedorečene. Ime Vetra bi valjalo zamisliti kao uvod i kraj uvoda veće fabule. Iako je priča na neki način zaokružena, u našem umu ostaje osećaj razočarenja: želimo da vidimo šta se to dalje dešava sa Kvoutom, a da bi to saznali, čeka nas još 700-1000 stranica teksta u drugoj knjizi Hronika o Kraljeubici, pod nazivom Wise man's fear.

Za nastavak dogodoviština, ipak, moraćete sačekati: Wise man's fear neće izaći uskoro u prevodu. Međutim! Ne bojte se: utiske o drugoj knjizi, kao i inače, moći ćete da pročitate na ovom blogu, i to u skorije vreme. To Vam, dragi čitaoci, obećavam.